Вукашин Скочајић – Једна прича о …

Вама на услузи!

Ја сам
           Вукашин Скочајић
рођен 19.  децембра 1960. године у Мостару из везе Милисава Скочајића, дипломираног стручњака за пољопривреду и Даринке Петровић, ецц са Цетиња која се ту те године случајно задесила.

Основну школу сам завршио у Београду, средњу-гимназију у Загребу и Сплиту док сам студирао у Љубљани, Бечу и Москви.
Рано сам остао без оца док ми мајка живи у Русији са дијелом породице.

Очева мајка је била Рускиња док је мајчина била Јерменка. Отац је имао, по свом прадједу, крви Јеврејске…

Још из средњошколске клупе сам радио за Службу државне безбиједности а већ на студијама сам добио понуду да након завршетка радим у црногорској ДБ. Наравно, та понуда се не одбија.
Од 1984. године сам професионално радио у црногорској Служби али сам након двије године оптужен да радим за Das Ministerium für Staatssicherheit der DDR, Stasi) тако да ми је посао био у питању. Након дугих провјера мој предмет је био стављен у а/а а ја послат у Лондон на дошколовавање и допуну моје обавјештајне биографије.
Радио сам при југословенској амбасади и био други конзул задужен за пратњу србо-четничке емиграције.

Тада сам упознао и Вукашина Мараша, човјека који је прије неку годину напрасно преминуо, а био познат по фарбању косе у боју кане, и као шеф кабинета Јосипа Броза Тита. Вукашин Мараш је извршио и неколико ликвидација убивши два човјека позната у српској емиграцији. Ликвидирао је и црногорски АМС и тако покупио 7 милона марака.

Неколико година накод доласка из Лондона сам „оптужен“ да радим за енглеску службу М-6 па сада мислим да сам тамо послат само из једног јединог разлога-како бих касније био оптужен.
Након ослобођења од ових оптужби радио сам у Служби на праћењу црногорсе политичке елите и њене контакте са америчком Central Intelligence Agency‎.

Након политичког раскида Мила Ђукановића са Слободаном Милошевићем ја сам постао помоћник шефа ДБ-а тако да сам авазовао, на предлог Американаца. Многе најважније политичке одлуке у Црној Гори сам доносио ја у свом кабинету.

Након година проведених у црногорској служби сам присилно пензинисан пошто сам све податке о дуванском шверцу доставио америчким обавештајцима. Иако су због „цурења информација побијени многи људи: Душко Јовановић, уредник ДАН-а, Пуканић уредник Национала и још многи. Ствари остају на исто и не покрећу се док то Американци не покрену.

У Црној Гори сам повезивао 2002. године Александра Вучића, сада првог подпредсједника Владе у Београду са црногорском Службом и америчким обавјештајцима.
Састанак се десио крајем 2002 године у Грбљу. Од Американаца је био присутан, на разговору, њихов специјалиста за Балкан Šon Parapiodo, црногорац италијанског поријекла- Šak Polumentoli, ту је била и једна професионална београдска старлета позната као „Шата“. У читаву причу, касније, се укључила и британска М-6.

Спреман сам да дио својих професионалних тајни подијелим са читаоцима Србисање Times-a.

Аутор: Вукашин Скочајић
Извор: Србисање Times