У хронологији старог србског календарa индикт је циклус мањи од годишњег, што потврђује Закон благоверног цара Стефана Душана донешен године 6857. индикта 2., на празник Вазнесења Господњег, месеца маја 21 дан. Индикт по редоследу може да дође и на крају хронологије, као у примеру крунисања Стефана Дечанског и његовог сина Душана: И бих крунисан од Бога дарованом круном краљевства српског, истог дана са мојим сином 6829. године, месеца јануара 6. дана, 5. индикта на празник Богојављења (Дечанска хрисовуља).
- Хронолошки појам индикта је од искона у србском календару назив за почетак синодичког месеца, чија се периодичност заснива на петнаестодневној лунацији , заправо две лунације по 15 дана који у 12 месеци године дају укупно 24 (25) лунација. Када број дана у години поделимо с лунацијама добијамо индекс 15. Индикт се добија тако што се година подели с индексом 15. Остатак је индикт, а уколико нема остатка („0“) индикт је 15 што значи да цео циклус траје 15 година. Например, ми смо другог априла ове године ушли у 7523. годину српског календара. Када је поделимо с индексом 15 добијамо остатак 8, што значи да смо у осмом индикту.
Да је индикт мањи циклус од године сведочи његов редослед у хронографији календара, јер, да је већи морао би хронолошки да стоји пре године! Такође, његов променљиви редослед у хронологији, стоји у вези самог значења „почетак месеца“, па може стајати пре или после календарског месеца. Порекло индикта се званично објашњава као циклус фискалног пореза у периоду од 15 година (?). Ово произвољно тумачење тачно је онолико колико и тврдња, да је „датум“ латинска реч иако постоји хиљадама година раније у асирском датум, одређено време. Једини смисао научног императива, да све почиње с Јелинима и Латинима као да је из оне приче петлу који је приметио да се Сунце рађа кад закукуриче, па је уобразио да га он изазива на небо.
Календарски месец је у старој србској вери почињао младином, обухватајући време синодичког месеца од младине преко уштапа до следеће младине. Без обзира да ли је у питању српска народна Нова година 1. марта, „црквена“ 1. септембра или папски индикт 1. јануара, периодичност индикта се везује за почетак годишњег циклуса. Зато се за прорачун индикта користи Круг Месеца, познат као Метонов (19 година, 235 лунација) или прецизнији Калипов циклус (76 година, 940 лунација), а његов прорачун има за циљ усклађење ритма синодичког Месеца са седмодневном недељом, природном мером времена синоптичког циклуса на Сунцу. Отуда, умножак круга Месеца и круга Сунца (28 г.) дају Велики индикт, периодичност звезданог календара од 532 године.
Калипов циклус је на Никејском сабору усвојен за прорачун лунација Месеца о Ускрсу, а ова одлука сведочи да је тада почетак календарске године био 1. марта! Из тога следи логично питање, како онда црква може да слави Ускрс у септембру? Одговор приказује црквену Нову годину (1. септембар) као произвољну бесмилицу, барем кад је у питању северна полулопта Земље. Поготово, што се прича о црквеној Новој години подупире одлуком Никејског сабора о којој нема никаквог писаног трага. Ништа мање није логички бесмислено ни „увођење“ почетка индикта 312. или 297(8). године, када је Метонов прорачун старији осам векова а периодичност индикта постоји од искона!
Х. Илиг у књизи „Да ли је Карло велики постојао“ наводи (измишљеног) Ајнхарда, који говорећи о гробном месту (измишљеног) Карла Великог, у Аналима помиње натпис на позлаћеном луку Маријине цркве у Ахену: …Умро је као седамдесетогодишњак, године Господње 814. у седмом индикту 28.1. Ова година је по србском календару у четвртом индикту, али њој одговара 6322 година која је у седмом. То значи да је индикт преузет у односу на периодичност, без обзира на чињеницу да постоје различите рачунице (индикта) математички дотеране, које могу дати исти резултат.
Семантички, реч „индикт“ је од аријског или архаично србског úнду, једно од имена (бога) Месеца или његова периодична промена… реч од › инд, јак, моћ(ан), одакле је срб. ићиндија, вечерњи час преузета у тур.ikindi, вечерња молитва, ит. indizio, индиција или лат. indicatio, показивање, indicans, indicium, знак, али лат.edictum и indictio, проглас, одакле се неосновано изводи реч „индикт“ је од › диш, (ис)казати. Семантика индикта сведочи, да реч стоји у вези Месеца и месечевог циклуса у периодичности индиктиона.
Циклус, индикта има значење „сазива концила“, што стоји у директној вези с његовом семантиком, јер концили су сазивани о пуноме Месецу, дану погодном за сејање у србском народном предању, који важи како на материјалном тако и на духовном плану. „Концил“ је реч од старосрбског корена к(а)нс, управљати, одакле је и лат.concilium, али и многе друге изведенице међу којима србско „кнез“ или јеврејско „Кнесет“, Парламент. Синоним за концил је „синод“, од ариј. син’á, власт, одакле је и јел (гр.). sinodos, а концили су свете србске Скупштине с царем и владикама, касније усвојене као церемоније католичке цркве (Николић).
Један такав средњевековни скуп србског цара с великодостојницима, овековечен је на слици из 1351. године, где је представљен Јован VI Немањић-Кантакузен цар Епира како председава србским концилом у Цариграду (Национали музеј, Париз). Јован је био брат Ангелине Немањић (Дуканине Палеологине) удате Прељубовић, која је била ћерка Синише Немањића полубрата цара Душана. Синиша је био цар Епира и Тесалије са седиштем у Трикали (Николић). Његов син Јован VI Немањић-Кантакузен, кога Јелини алијас Грци својатају и зову монашким именом Јоасаф, подигао је манастир Преображење на Метеорима 1372. године где се и замонашио.[1]
Месец и небо србског предања присутни су у свакодневни животу: Пуно поље оваца, међу њима рогат чобанин? Звезде и Месец. Поставља се питање, какав је циљ онда имала замена месечевог синодичног циклуса од 15 дана са пореским и „фискалним“ од 15 година? Не може се отети утиску, да је он пре свега идеолошке природе.
Слободан М. Филиповић
[1] Потврду даје и професор Универзитета у Барцелони, С. Чирак Естапањан у књизи Тестамент Марије Ангелине и Томе Прељубовића, где каже, да је Синиша са својом децом давао предност Метеорима у односу на Свету гору.
Весник
Срб Times 