Рођен сам 4. јануара 1989. године у Сенти. Од рођења живим у Бечеју поред реке Тисе у камп насељу са деком и баком. Ту сам одрастао, а ту сам и дан данас. Дека је преминуо 2003. а бака 2013. године.
Завршио сам Основну школу „Здравко Гложански“ и средњу Економско-трговинску школу у Бечеју.
Наставак школовања је био велики финансијски проблем, тако да нисам ништа уписао по завршетку средње школе, али сам се запослио у „СП Лабораторији“ у Бечеју где сам радио од 2008. до 2012. године.
Од своје пете па до једанаесте године бавио сам се пливањем. Престао сам да пливам 2000. године због здравствених разлога (бронхитис). Тада, на наговор деке, а без неке велике жеље, почињем да тренирам кајак.
Обзиром да је љубав према кајаку брзо дошла, а још је брже та љубав расла, после краћег времена сам почео да се такмичим и постижем запажене резултате у мини кајаку, а касније и у кајаку.
Углавном сам веслао једносед 500 м, али сам понекад веслао и групне чамце.
Као кадет и јуниор веслао сам двосед са Марком Томићевићем и то ми је био један од лепших периода у досадашњој каријери.
Један од највећих успеха Марку и мени је био на такмичењу јуниорских Олимпијских нада у Словачкој 2006. године, где смо освојили прво место на 1000 м и 500 м у категорији кајака двоседа.
Тих година сам веслао и четверац са Миленком Зорићем, Дејаном Пајићем и Борисом Томком на 1000м. Били смо на Светском јуниорском и млађе сениорском првенству света у Рачицама на осмом месту, а у Београду на Млађе сениорском првенству Европе на седмом месту.
Наставак следи са Дејаном Терзићем у двоседу на 200м. Веслали смо на светским куповима, Европском првенству за млађе сениоре, Медитеранским играма 2009. године. Свуда су нам замало измицали добри пласмани и одличја.
Године 2010. почео сам да веслам једносед на 200м. Тада сам и победио на Државном првенству и остварио право учешћа на Међународним такмичењима. Веслао сам на светским куповима и био сам рангиран негде од тринаестог до седамнаестог места.
У Београду на Европском првенству 2011. године освојио сам треће место у Б финалу. Затим је уследило Европско првенство за младје сениоре где сам први пут узео медаљу у једноседу на неком већем такмичењу и то бронзану (треће место).
На Светском првенству у Сегедину био сам 11. (друго место у Б финалу) и са тим местом изборио сам норму за Олимпијске игре у Лондону 2012. године.
На Европском првенству у Загребу сам успео да обезбедим своје прво сениорско финале на 200 м и из те трке извукао и своју прву најсјајнију, златну медаљу.
У Лондону сам успео да обезбедим још једно финале, што је за мене већ био успех јер ми је то био тадашњи циљ. Верујем да би имао и бољи пласман, али због тога што сам већ првог дана на тренингу поломио весло и добио друго, ново, нисам имао баш времена да се у потпуности навикнем на њега тако да сам имао пар грешака у току те финалне трке и завршио на седмом месту које је за мене такође било веома задовољавајуће.
И даље веслам. Веслам из љубави према кајаку јер је то сад већ мој начин живота. Трудим се да водим здрав живот и максимално се чувам повреда, а следећи циљ су ми Олимпијске игре у Риу и покушаћу, као и до сада, да се борим за то место и надам се лепим такмичењима и резултатима.
https://www.facebook.com/DjanLucaMarkedjani
Креација и фото: Снежана Живков Аскин
Срб Times 