Милорад Поповић (Гацко, 1913 — Козара, 6. април 1945) је био поручник у Краљевој гарди пре рата и четнички (капетан) командант Невесињског корпуса Југословенске војске у Отаџбини у Другом светском рату.
црна трака на рукаву је знак жалости због убиства ЊВ Краља Акександра у Марсеју, 09. 10. 1934.
Предратна биографија
Рођен 1913. године у Гацком у Херцеговини од оца Марка и мајке Јоване. После основне школе и шест разреда гимназије, завршио је највише Војне школе тога времена у Краљевини Југославији – Београду, у 59. класи. Био је поручник у Краљевој гарди у војсци Краљевине Југославије.
Други светски рат
Априлски рат га је затекао у Београду. Успео је да по слому Војске Југославије избегне заробљеништво и пробије се до Гацког. У Херцеговини организује отпор усташама, један је од вођа устанка у НДХ 1941. године. Оснивач је и командант Гатачке војно-четничке бригаде. Генерал Драгољуб Михаиловић је 1942. године, стигао у Херцеговину и извршио смотру четничких јединица, поставио је Милорада Попвоића за команданта Невесињског корпуса. Поповић је учествовао у многобројним борбама против усташа и комуниста на простору Црне Горе, Босне, Херцеговине, Лике и Далмације.
Октобра 1942. године, током осовинске Операције Алфа, Поповићеви четници су у оквиру квислиншких јединица МВАЦ учествовали у масовном покољу у Прозору над локалним становништвом које је подржавало партизане. О Поповићевом учешћу говори италијански капетан Виђак (ит. Vigiac) у свом извештају од 18. октобра 1942:
„Бригада Гацко под командом потпоручника Фестини потпомогнутог од српског поручника Поповић Милорада добила је наређење да се сједини са бригадом Билеће, под командом поручника Огризен, потпомогнут од српског официра Куреш Милоша.
Читава зона уздуж маршруте одавно је под окупацијом партизана; домаћини су добрим делом побегли и тако доказали да се цивилно становништво са њима саживело; зато су села и куће потпуно уништене.
Од 6. до 10. октобра нађено је преко 700 мртвих међу борцима и становништвом разних села који су давали отпор. (…)
Изђржавајући сваковрсне тешкоће и напоре, на врло тешком терену, антикомунистичке колоне долине Дрежнице, вођене од италијанских официра и подофицира дале су доказе и овога пута њихове издржљивости, њиховог полета, њихове агресивности и њихове сарадње са италијанском војском у борби против заједничког непријатеља: комуниста.“
(Извештај италијанског поручника Виђака начелнику Обавештајног одељења 6. армијског корпуса мајору Анђелу де Матеису од 18. октобра 1942.)
Поповић је унапређен од Михаиловића и одликован највећим војним одликовањем: Белим Орлом са мачевима и Карађорђевом звездом.
Милорад са братом Милошем и п.поручником Дутином
У борбама са усташама код Лијевча поља, погинуо је 6. априла 1945.
Срб Times 