Између краља и учитеља …

Споменик Петру Првом између два рата (Фото/ил: Политика)

Зре­ња­нин – Краљ Пе­тар Пр­ви Ка­ра­ђор­ђе­вић је из­у­зет­но по­пу­ла­ран у сре­ди­шту Ба­на­та на­ро­чи­то ка­да до­ђе до по­ли­тич­ких пре­ви­ра­ња. Ов­де му је два пу­та по­ди­зан спо­ме­ник, град је но­сио ње­го­во име – Пе­тров­град, а не­дав­но су се на ула­зу у ва­рош из­не­на­да по­ја­ви­ле та­бле с тим име­ном, што је опет уз­бур­ка­ло стра­сти. По не­ки­ма то је из­раз во­ље ве­ћи­не гра­ђа­на, а дру­ги опет ми­сле да је то не­за­ко­нит чин. 

• Краљ Пе­тар је у гра­ду на Бе­ге­ју сим­бол осло­бо­ђе­ња у Пр­вом свет­ском ра­ту и при­па­ја­ња Вој­во­ди­не ма­ти­ци Ср­би­ји. Ула­зак на­ше вој­ске 1918. је је­дин­ствен у срп­ској исто­ри­ји јер је ов­де до­шло до пр­о­ме­не вла­сти без ијед­не ка­пи кр­ви, јер при­ли­ком ула­ска бри­га­ди­ра Дра­гу­ти­на Ри­сти­ћа на че­лу вој­ске ни­је би­ло от­по­ра, по­што су се Аустро­у­га­ри по­ву­кли, а устук­ну­ла је и до­та­да­шња власт из град­ске ад­ми­ни­стра­ци­је, за­хва­љу­ју­ћи уме­шно­сти Срп­ског на­род­ног ве­ћа ко­је је за то при­пре­ми­ло те­рен.

У на­ред­ним да­ни­ма и го­ди­на­ма нај­ви­ше је сла­вљен краљ Пе­тар. Ње­му је 1926. на цен­трал­ном тр­гу по­диг­нут спо­ме­ник у ви­ду ко­ња­ни­ка. Кра­ља ка­ко ја­ше на ко­њу, и при том вра­ћа мач у ко­ри­це на­кон ду­го­го­ди­шњег ра­то­ва­ња, из­ва­јао је за­гре­бач­ки ва­јар Ру­долф Вал­дец. Не­мач­ке оку­па­ци­о­не вла­сти спо­ме­ник укла­ња­ју  1941. го­ди­не, а од сру­ше­ног спо­ме­ни­ка са­чу­ва­на је је­ди­но кра­ље­ва гла­ва, ко­ја се да­нас чу­ва у зре­ња­нин­ском На­род­ном му­зе­ју. Спо­ме­ник је об­но­вљен 2005. го­ди­не. Ре­пли­ку спо­ме­ни­ка ура­дио је ака­дем­ски ва­јар из Би­је­љи­не Зо­ран Је­зди­ми­ро­вић.

Због сим­па­ти­ја пре­ма чо­ве­ку ко­ји је у на­ро­ду пр­о­зван и Осло­бо­ди­лац, због мно­гих ра­то­ва у ко­ји­ма је успе­шно уче­ство­вао, Ба­на­ћа­ни из нај­ве­ћег свог гра­да су му 1935, уме­сто Ве­ли­ки Бе­че­ке­рек, да­ли име Пе­тров­град. То име тра­ја­ло је до 1941. ка­да му не­мач­ки оку­па­то­ри да­ју сво­је – Гр­ос­беч­ке­рек. По­сле осло­бо­ђе­ња име Пе­тров­град се вра­ти­ло, али на крат­ко вре­ме. Уме­сто по кра­љу, Зре­ња­нин до­би­ја име по учи­те­љу и ко­му­ни­сти Жар­ку Зре­ња­ни­ну. Они ко­ји се с тим ни­су сла­га­ли ни­су, из та­да ра­зу­мљи­вих раз­ло­га, ис­по­ља­ва­ли свој став. Име Зре­ња­нин се уста­ли­ло, а твр­ди се да оно са­да ви­ше асо­ци­ра на зре­ње, на зре­ло вој­во­ђан­ско жи­то не­го на Жар­ка. По­ја­вом ви­ше­стра­нач­ја, у од­но­су на СПС, опо­зи­ци­о­не стран­ке пред­во­ђе­не СПО-ом су се из­бо­ри­ле за ре­фе­рен­дум, од­но­сно тај­но из­ја­шња­ва­ње о име­ну гра­да. Око две тре­ћи­не гра­ђа­на из­ја­сни­ло се за са­да­шње име Зре­ња­нин.

Не­дав­но, баш ка­да се на­вр­ши­ло 80 го­ди­на од ка­да је 1935. гра­ду пр­ви пут да­то име Пе­тров­град, зре­ња­нин­ски Па­три­от­ски блок у ко­ме су ДСС и „Две­ри” је у јав­но­сти из­нео ини­ци­ја­ти­ву да се опет вра­ти то име.

„Ка­да се Па­три­от­ски блок бу­де пи­тао Зре­ња­нин ће се по­но­во зва­ти Пе­тров­град, по кра­љу ко­ји га је осло­бо­дио”, ре­кли су у по­ме­ну­том бло­ку. Он­да су та­бле на ула­зу у град, на ко­ји­ма се на­ла­зи­ло ћи­ри­лич­но и ла­ти­нич­но име Зре­ња­нин, те ма­ђар­ски нат­пис Нађ­беч­ке­рек и име­на Зре­ња­ни­на на сло­вач­ком и ру­мун­ском, осва­ну­ле и с име­ном Пе­тров­град. Нај­пре се са­мо на­га­ђа­ло ко је за­ме­нио та­бле, а он­да су у Ди­рек­ци­ји за из­град­њу гра­да зва­нич­но из­ја­ви­ли да су то ура­ди­ли они. Три да­на по­сле то­га на не­ким та­бла­ма је име Пе­тров­град пре­ко но­ћи пре­ша­ра­но.
Та­да се огла­сио и гра­до­на­чел­ник Зре­ња­ни­на Че­до­мир Ја­њић и из­ја­вио да ће над­ле­жне слу­жбе опра­ти пре­ша­ра­не та­бле.

– Као што је пре не­ко­ли­ко го­ди­на пре­фар­бан и на­зив „Ве­ли­ки Беч­ке­рек”, па смо то опра­ли, опра­ће­мо и ово. Очи­сти­ће­мо све као што кре­чи­мо гра­фи­те и улеп­ша­ва­мо наш град – ре­као је Ја­њић но­ви­на­ри­ма, а об­ја­шња­ва­ју­ћи ка­ко се име Пе­тров­град на­шло на та­бла­ма он је ре­као да по­сто­је ини­ци­ја­ти­ве „ви­ше де­се­ти­на орга­ни­за­ци­ја да се и Пе­тров­град на­ђе на та­бли.

– На ула­зу у Ис­тан­бул пи­ше и Кон­стан­ти­но­пољ, а као што је ста­ја­ло Нађ­беч­ке­рек и Зре­ња­нин, ево, сто­ји и Пе­тров­град и ми­слим да је то у ре­ду – ре­као је Ја­њић и та­ко из­нео став град­ске упра­ве  о по­ступ­ку за ко­ји не­ки твр­де да је не­за­ко­нит.

Ме­ђу­тим, не­ке не­вла­ди­не орга­ни­за­ци­је, по­пут Зре­ња­нин­ског со­ци­јал­ног фо­ру­ма, осу­ђу­ју по­ста­вља­ње та­бле с нат­пи­сом Пе­тров­град.
„То мо­ра да пр­о­ђе за­кон­ску пр­о­це­ду­ру и ни­ко не­ма пра­во да без ње ме­ња та­бле”, ре­кли су они. Оста­ла ре­а­го­ва­ња су у то­ку.

Аутор: Ђуро Ђукић
Извор: Политика