Како разговарати са децом о терористичким нападима

Верзија на енглеском језику странице француског часописа за децу „Астрапи”. Текст пропраћен цртежима намењен је учитељима, како би ђацима нижих разреда лакше објаснили шта се догодило у Паризу 13. новембра

(Илустрација: Политика)

Док француски стручњаци ових дана дебатују како одговорити на дечје питање „зашто неко убија људе”, родитељи и стручњаци широм света размишљају шта рећи малишанима ако запитају – „да ли ће се то десити и код нас”.

  • „Како је могуће да слатка мала беба порасте у терористу?”, тужно је десетогодишњи париски дечак упитао Франсоаза Дуфора, главног уредника часописа „Ле пти котидјен”, који је довео групу малишана у редакцију ових новина како би са њима разговарао о терористичком нападу, у коме је убијено 129 особа.

„Зашто су терористи убили људе који им нису учинили ништа нажао?”, занимала се једна седмогодишња девојчица, док је њеног вршњака занимало да ли су зли људи пуцали и на децу.

 Како су терористи одабрали мете за напад, да ли терористи не воле фудбал и рокенрол, зашто је неко побио људе да би на крају убио себе – била су само нека од питања на које су париски малишани желели јасне и недвосмислене одговоре. Разумљиво, највећи број деце је занимало да ли ће терористи да понове напад.

Франсоаз Дуфор им је одговорио: „Полиција ће учинити све да вас заштити, али ја нисам у могућности да вам кажем да ли ће бити новог напада”.

Објашњавајући због чега је имао потребу да се уживо сретне и поразговара са својим малим читаоцима, главни уредник „Ле при котидјена” који је намењен деци узраста од 6 до 17 година искрено је рекао: „Деца не живе на Марсу. Они живе у истом свету као и ми. Зато су им потребна објашњења шта се дешава у том свету. Ја мислим да деци не треба показивати фотографије жртава, нити сцене насиља –предност треба дати разговору о насиљу.”

У специјалном издању „Либерасиона” за децу, уредници ових новина објаснили су својим малим читаоцима да је то што се догодило веома тужно и тешко, да се напади ретко дешавају, али да у овом тренутку нико не може да им обећа да неће бити још напада. Утицајна психоаналитичарка Франсоаз Фолто родитељима саветује да буду искрени са својим малишанима, јер они треба да разумеју шта се дешава у свету око њих.

„И у тешка времена и када се дешавају страшне ствари у животу, родитељи морају деци да говоре истину и морају да помогну детету да обраде ту истину. Горе је када дете осећа да нешто није у реду, а родитељи ћуте, него када му саопште истину, ма како страшна она била.”

На исто питање – како деци објаснити шта се дешава – психолог Спомена Милачић каже:

„За почетак – склоните дете од телевизора. Оно не мора да гледа слике убијања и рат уживо. Ако се ипак нађе испред малог екрана, дете не сме да слуша само глас извештача, већ и објашњење родитеља. Мама и тата морају да „преведу” страшне догађаје са телевизије на језик дечјег разумевања и да им дају значење. Мислим да о томе мора да се говори у оквиру предмета ’Грађанско васпитање’. Ових дана сам причала са колегиницом која предаје овај предмет у једној школи и њен је утисак да деца имају потребу да спонтано причају о томе. Ми морамо деци да објаснимо шта се дешава”, саветује Спомена Милачић и наглашава да је за малу децу рат апстрактна ствар – она не разликују стварност од фикције, нити терористички напад у Паризу од видео-игрице коју играју сваки дан.

„Мора се имати на уму да сазнања о рату деца не примају непосредно, већ кроз емоције родитеља. Ако дете осећа панику родитеља и ако је емоционална клима у кући обојена страхом и оно ће бити уплашено”, објашњава наша саговорница.

Спомена Милачић сматра да деца морају да буду упозната са постојањем три религије – они морају да знају да постоје људи који сматрају да сви треба да мисле и верују исто као и они, али и да постоје људи који мисле да је вера ствар избора. Деца такође треба да знају да нису сви муслимани насилни – због тога родитељи приликом објашњавања ко је починио злочин не треба да употребљавају реч „сваки”, јер генерализације утиру пут стварању предрасуда.

На констатацију да француски стручњаци ових дана дебатују шта треба одговорити на дечје питање „зашто неко убија људе“, овај психолог каже: „Децу не треба лагати. Треба им рећи да су терористи убили људе који се не слажу са његовим верским убеђењима.”

Шта детету треба рећи ако пита „Да ли ће то да се деси код нас?”

„Мислим да треба одговорити: мама и тата ће све учинити да те заштите. Нико не може да каже да ли ће се то десити нама, али мораш знати да родитељи брину о теби. Дете се не сме лагати, али му се мора пружити оптимистичка визија будућности”, закључује наша саговорница.

Аутор: Катарина Ђорђевић
Извор: Политика

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s