Терор и колективна кривица

(Фото Ројтерс/К. Ват)

Чињеница да осећање страха у значајном мери доводи до промене људског понашања одавно се користи у политичкој борби. Реч терор долази од латинског terrere што означава застрашивање, уливање великог страха, ужаса. Терор је у политички говор ушао као облик владавине јакобинаца током Француске револуције 1795. године. Окрутне поступке револуционара је оправдавао њихов идеолог, Робеспјер који је тврдио да у миру треба владати врлином, али да током револуције уз врлину мора да иде и терор јер би врлина без терора била немоћна, а терор би без врлине био варварски.

  • Како је предмет терористичких аката цивилно становништво, тероризам се данас сматра неприхватљивим обликом политичке борбе. Сваки терористички напад је застрашујућа порука упућена јавности: „Ми смо свуда међу вама, нигде нисте сигурни, напашћемо било где и било када!” Терористи претпостављају постојање политичке „полуге”: да ће застрашена јавност извршити притисак на своје политичаре да доносу политичке одлуке које одговарају терористима.

Шта терористи мисле о себи, а шта о својим жртвама? Терористи себе доживљавају као хероје који се супротстављају великом злу, због чега су спремни да жртвују себе и свој живот. На исти такав начин их доживљава и слави група истомишљеника којој припадају. Према жртвама су немилосрдни и окрутни. Сматрају да су жртве криве и да су „добиле оно што заслужују”. Такво размишљање извире из концепта колективне кривице према којем се целокупна заједница сматра одговорном за поступке појединачних припадника те заједнице или њихових представника. У оквиру такве логике сматра се легитимним да се, због поступака једног припадника заједнице, неко може осветити било ком другом припаднику те исте заједнице. То је идентично логици на којој је заснована крвна освета једне породице над другом.

(Фото Ројтерс/К. Ват)

(Фото Ројтерс/К. Ват)

Појава тероризма делује на заједницу као карцином који разара кохезивне везе, а повећавајући унутрашње непријатељство. Уплашени грађани постају веома сумњичави јер знају да било ко може бити терориста. Ако нема великих културних разлика између терориста и остатка заједнице, траже се мали танани знакови који би требало да одају нечије лоше намере. Ако постоје велике, видљиве културне разлике, као што је посебан начин облачења, тада се повећава подозривост и социјална дистанца према свим припадницима заједнице из које долазе терористи.

Када у угроженој заједници завлада логика колективне кривице друге заједнице, та друга заједница постаје жртва неправди, аката презира и освете. Тако се настала подела испуњава односом међусобног непријатељства. То је управо оно што су терористи и желели да постигну, а што постаје оправдање за нове терористичке акте.

Аутор: Зоран Миливојевић
Извор: Политика

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s