Четири пута више купујемо на страним сајтовима …

Е-Трговина (Илустрација: биф.рс)

Развој електронске трговине у Србији стагнира због страха потрошача да ће бити преварени, предузећа која нису довољно упућена и рестриктивне примене законских прописа.

  • Кинески „Алибаба”, највећи онлајн трговац на свету, недавно је опет оборио сопствени рекорд, остваривши за првих осам минута годишњег шопинг-фестивала продају у вредности од милијарду америчких долара. И док хрватски „Агрокор” најављује амбиције да постане регионални „Алибаба”, са порталом који би постао водећи е-дућан на овим просторима, четири петине малих и средњих предузећа у Србији не нуди робу преко интернета.

За то време, купци из Србије прате светски тренд. Из године у годину све више њих пуни дигиталну корпу, али нажалост тренутно четири пута више се пазари на страним него на домаћим сајтовима (80 одсто према 20 одсто).

Шта успорава развој електронске трговине у Србији, била је тема округлог столу који су организовали Привредна комора Београда и Друштво за информатику Србије.

– Купце између осталог одвраћа скупа поштарина – истакла је Олга Максимовић, директорка компаније компаније „Лимундо”,

подсећајући на последње истраживање „Гемијуса”.

За поређење, она је навела да трошкови испоруке код нас чине 30 одсто цене књига, док у Европи то износи 0,3 одсто.

Као добар показатељ, Максимовићева је навела податак да 43 одсто испитаника има наду да ће се повећати понуда у е-трговини, посебно у сегментима путовања, одеће, књига, музике и филмова. Поручила је да треба објаснити привредницима и продавцима шта се од њих очекује и шта могу да добију на тај начин.

Према подацима Министарства трговине, туризма и телекомуникација, стагнира број домаћих компанија које су нешто нудиле на интернету. Њихов проценат се за пет година минимално повећао, са 19,7 на 21,5 одсто. Скоро 80 одсто малих и средњих предузећа не нуди робу и услуге преко интернета. Као разлог наводе то што купци не могу да пробају или опипају робу као у класичној продавници. Забрињава податак да половина тих фирми и не планира да се упусти у е-трговину.

– На једној страни имамо неинформисане потрошаче, који стрепе да ће бити преварени, на другој предузећа која немају довољно знања и иницијативе – рекао је Жељко Ракић из Министарства трговине.

Из фондова Европске уније финансира се пројекат „Развој електронског пословања 2014– 2017”, кроз који ће мала и средња предузећа добити директну подршку за учешће у електронској трговини и пословању. У плану је да се уведе и сертификат поверења, који би од министарства добили е-дућани који испуњавају стандарде. Потребно је и едуковати потрошаче који морају да знају шта све треба да има сајт да би се сматрао сигурним местом за куповину. На пример, да треба да се наведе пуна адреса и број телефона продавца, а не само контакт формулар.

Жарко Вукадиновић из Банке Интезе рекао је да 100.000 њихових клијената редовно купује преко интернета, али већином у иностранству, јер код нас немају шта да купе.

За Небојшу Ђурића, директора агенције „Е-трговина”, забрињавајућа је неинформисаност наших трговаца, од којих само петина задовољава законска решења. Већина, каже, прави пропусте из незнања, мада има и оних који то ради злонамерно. На пример дају гаранцију од годину дана и траже доплату за другу годину, иако је законом обавезна гаранција од две године.

Из угла правника који се 15 година бави ИТ правом, Жарко Птичек је рекао да је проблем то што многе фирме које желе да се баве е-трговином дижу руке када виде с којом се количином прописа суочавају и одлазе тамо где су правила већ позната и примењива. Тако имамо стартап компаније које су Срби регистровали у Белизеу или Хонгконгу, јер неке ствари нису могли да ураде одавде, не због закона него због сувише рестриктивног тумачења. Дешава се на пример, да Народна банка Србије као регулаторно тело достави мишљење о некој законској одредби, а да банка клијента ипак остане при свом ставу и инсистира на непотребном папиру, рекао је Птичек, подвлачећи став да нема е-трговине све док је потребан иједан папир.

Аутор: Ј. Каваја
Извор: Политика

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s