Психијатријске болнице као социјални азили …

„Психо“ болесник (Фото: Политика)

Директори великих психијатријских установа у Србији процењују да 30 до 40 одсто њихових пацијената уопште нема медицинских индикација, односно да нема разлога за њихово задржавање. Другим речима, они се налазе у довољно добром стању да могу да функционишу у заједници. Али, они једноставно немају где – породице их неће, немају ни стан ни посао, а неки од њих ни основна лична документа, упозорава професор др Владимир Јовић, психијатар и психоаналитичар.

  • Говорећи на скупу „Живот у заједници – основно људско право”, који су организовали Међународна мрежа помоћи, Министарство здравља Србије и Канцеларија заштитника грађана, др Јовић је истакао да у овом моменту има око 3.000 кревета у психијатријским болницама и још око 2.000 у установама социјалне заштите које служе за смештај особа са менталним поремећајима.

„Иако дехоспитализација представља лајтмотив савремене психијатријске доктрине, она је у пракси тешко остварива, јер пацијенти у болницама бораве деценију-две, а родбина је „заборавила” на њихово постојање. Психијатријске болести подразумевају велике промене у личности особе са којима породица често не може да изађе сама на крај и зато су нам потребне службе за заштиту менталног здравља. Без тога нема праве реформе здравственог система. Нажалост, постоји велика дискриминација психијатријских пацијената, јер се људи плаше менталних болесника. Статистика, међутим, не поткрепљује ову врсту бојазни – убиства најчешће чине особе које немају дијагнозу психозе. Или, како то метафорично каже Стефан Прибе, професор социјалне психијатрије на Универзитету у Лондону, већа је шанса да вас убије брачни партнер него луди комшија”, истиче др Владимир Јовић у разговору за „Политику“.

Владимир Јовић (Фото Медија центар)

Др Ђорђе Алемпијевић, професор судске медицине и члан Националног превентивног механизма при Канцеларији заштитника грађана, задужен за превентивне посете институцијама у којима су особе лишене слободе, процењује да је на тзв. форензичким одељењима психијатријских болница у сваком моменту између 500 и 600 особа које су ту смештене по одлуци суда.

„Углавном сам обилазио форензичка одељења где су смештене особе за које је установљено да су починила кривична дела у стању неурачунљивости и којима је суд изрекао меру обавезног чувања и лечења у психијатријској болници. Такви пацијенти су у Специјалној затворској болници у Београду, односно у посебним одељењима у специјалним психијатријским болницама у Нишу, Вршцу и Новом Кнежевцу. Они не могу да буду пуштени без одлуке судије, а ми смо запазили да један број тих пацијената остаје у овим болницама више од пет или десет година. Међу њима су особе које су починиле или покушале убиство, које су нанеле тешке телесне повреде или изазвале општу опасност – наводи Алемпијевић.

Како истиче, њихов излазак из затвора није само питање у каквом су здравственом стању, већ зависи и од процене судије да ли ће та особа поновити дело и да ли има социјални прихват, што се често испостави проблематичним, јер је породица најчешће прекинула везе са њима. Већина њих у међувремену престаје да буде радно способна и нема могућност да се запосли, а пошто су одбачени од ближњих, осуђени су на социјалну изолацију.

– Они су смештени у болницу из медицинских разлога и морају бити пуштени оног дана када казна истекне. Међутим, судије често процене да они немају где и због тога они остају у затворској болници. Лекари сматрају да би најмање четвртина њих могла да буде изван институције. Ако се има на уму да један пацијент државу кошта око 800 динара дневно, јасно је колико се из републичког буџета издваја за њихов боравак у болници – закључује др Ђорђе Алемпијевић.

Аутор: Катарина Ђорђевић
Извор: Политика
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s