Преводиоци „разврставају” ратне и економске мигранте

Мигранти (Фото: time.mk)

Број избеглица од увођења правила да економски мигранти не могу ући у земљу драстично смањен. У Србију могу само Сиријци, Ирачани и Авганистанци

  • Простор испред регистрационог центра у Миратовцу који је до пре три дана, тачније до увођења мера које забрањују пролаз економским мигрантима, био премали да прими више хиљада избеглица колико их је дневно долазило, јуче је био готово празан. Само петнаестак избеглица пристигло је јуче око осам часова ујутру из Македоније.

– Границу Србије и Македоније прелазе само Сиријци, Ирачани и Авганистанци, а свима њима објашњава се до детаља могућност да добију азил у Србији – каже за „Политику” Мирјана Ивановић-Миленковски из прес-службе Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР).

Мигранти су јуче узалудно чекали на граници Македоније и Грчке, у близини Ђевђелије (Фото Ројтерс / О.Т.)

Одлука држава на такозваној мигрантској рути преко Балкана, али и оних које су крајња дестинација овим људима, да преко државне границе могу прећи само они који беже из ратом захваћених земаља, утицала је на драстичан пад броја миграната.

– Ефекти ове мере су видљиви, избеглица је драстично мање, а границу Србије не могу прећи економски мигранти. Ми смо се прилагодили одлукама земаља у окружењу јер морамо бити одговорни и према оним државама у које избеглице хрле. Не можемо ни мигрантима из земаља које нису захваћене ратом давати лажну наду јер знамо да економски мигранти не могу добити азил у државама у које су се запутили – каже за „Политику” комесар за избеглице и миграције Владимир Цуцић.

Прави проблем, по његовим речима, је на граници Македоније и Грчке јер број оних којима је онемогућен пут расте из часа у час. Шта ће се даље дешавати с овим људима и да ли ће пронаћи нови пут ка свом циљу, комесар за избеглице није могао коментарише.

Иако од надлежних нисмо добили званичан одговор на питање „Политике” како се препознаје Ирачанин, Сиријац или Авганистанац, уколико нема легитимацију, незванично нам је речено да ће се то радити уз помоћ преводилаца, који ће у разговору с мигрантима утврђивати из које земље долазе.

– И врсни преводилац са дугогодишњим искуством тешко може да примети разлику у дијалектима који се говоре у Ираку, Сирији, Јордану, а камоли неко ко нема искуство. Сада је та процена остављена преводиоцима који су често приучени, а понекад и субјективни – истиче Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоца азила.

Иако је јуче најављен повратак око 1.500 економских миграната из Хрватске у Србију, они нису враћени. Један број избеглица у последња два дана, од доношења поменутих мера, није могао да пређе српско-хрватску границу и они су привремено збринути у прихватним центрима. Цуцић подсећа да постоји споразум о реадмисији, који Србији дозвољава да све мигранте враћене из других земаља усмери ка Македонији, али овај споразум до сада није примењиван јер ни из других држава избеглице нису враћане у Србију.

Радош Ђуровић навео је јуче за наш лист да су неки мигранти који су успели да уђу у Хрватску, враћени пребијени и да је морала да им буде указана лекарска помоћ.

– Бојим се да се сада терор у Паризу користи као обрачун са мигрантима. Одлука држава, међу којима је и Србија, да не пуштају преко својих граница оне који нису из ратом захваћених подручја је незаконита, ми тиме кршимо и наш Устав и међународне прописе. Како неко може знати да ли избеглица из неке друге земље не бежи јер му је живот угрожен – каже Ђуровић.

Од надлежних у МУП-у јуче нисмо добили одговор на питања каква је ситуација на границама, посебно с Македонијом, да ли је контрола миграната пооштрена и како идентификују избеглице које немају легитимацију. Незванично, међутим, сазнајемо да је контрола иста као и раније: од миграната се одузимају сви опасни предмети, они се фотографишу и узима им се отисак прста. Једина је разлика што сада економски мигранти остају испред границе наше земље с Македонијом.

Аутор: Дејана Ивановић
Извор: Политика
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s