Улога „плејстејшена” у нападима на Париз …

Белгијски полицајци су у истрази запленили конзолу
„плејстејшен 4”                                     

(Фото: Ројтерс)

Још нема одговора на питање којим су каналима комуникације исламски терористи договарали нападе од прошлог петка.

Ако се комуникације грађана широм света надзиру управо с циљем да се спречи тероризам, како је свима промакао усаглашени напад исламских екстремиста на Париз прошлог петка? Ово питање се наметнуло после трагедије у којој је погинуло 129, а рањено 350 људи, али стручњаци за безбедност још немају одговор.

  • Белгијски министар унутрашњих послова Јан Јамбон рекао је на једном скупу само три дана пре напада да терористи Исламске државе користе популарну конзолу „плејстејшен 4” за размену порука и да је стручњацима најтеже да „пробију” енкрипцију у овом начину комуникације, која се обично обавља кроз гласовне или текстуалне поруке. На ову причу се надовезао непроверени извештај да су белгијски полицајци запленили поменуту конзолу и закотрљала се медијска „грудва” да су џихадисти с џојстиком планирали напад на Париз преко „плејстејшена”. На „Фоксу” је чак један стручњак за безбедност рекао да, независно од енкрипције, терористи прерушени у играче могу да размењују поруке и на друге начине, на пример да поруке исписују мецима испаљеним у игри.

Улогу „плејстејшена” у нападу на Париз „Њузвик” јуче раскринкава као једну од већих лажи у свету технологије, наводећи да је новинар „Форбса”, одакле је потекла ова верзија, признао да је погрешно протумачио неке изјаве.

Могуће је такође да су нападачи испланирали напад у директним састанцима, јер је неколико њих из истог краја у Бриселу. Међутим, ако је командни центар у Сирији или негде другде, морала је да се одвија некаква комуникација.

Гејмерске мреже у начелу представљају могући канал за терористе, али ту су и друге технологије које у последње време муче безбедносне агенције. „Њујорк тајмс” пише да амерички и француски стручњаци још немају доказе, али сумњају да су париски терористи користили популарне апликације за дописивање као што су „Сигнал”, „Викер” и „Телеграм”, које енкриптују поруке и неке чак имају могућност да корисник сам одреди време када ће се избрисати, не остављајући никакав траг. Преко немачког „Телеграма” су милитанти ИД пре две недеље предузели одговорност за обарање руског авиона, а прошле седмице потврдили да стоје иза злочина у Паризу. Остаје могућност да су на овај начин обављали и приватну комуникацију договарајући нападе.

Најновији догађаји сигурно ће оживети стару расправу о заштити приватности насупрот осигурању безбедности. Брзина којом се развијају технологије енкрипције упалила је аларм међу обавештајним службама, које страхују да им се тиме смањују шансе да предупреде могуће нападе. Британски премијер Дејвид Камерон прошле године је чак претио да ће да забрани ове технологије, али се предомислио под притиском бораца за право на приватност.

Пре само неколико недеља чинило се да се у САД полемика смирила, пошто је Барак Обама закључио да би било безуспешно да влада покушава да натера технолошке компаније да предају кључеве за декрипцију података. Директора Еф-Би-Аја и шефа њујоршке полиције разбеснела је одлука Обаме да се не захтева од компанија да обезбеде полицији могућност да уз судски налог приступи комуникацији корисника. Бела кућа је после дугог размишљања прихватила став четрнаест водећих светских криптографа да би слабљењем енкрипције америчких компанија као што су „Епл”, „Гугл” и „Фејсбук” поверљиви подаци и критична инфраструктура само били рањивији за нападе криминалаца и националних непријатеља, док би се терористи окренули страним услугама енкрипције.

За снаге реда и закона незамисливо је да модерни уређаји буду недоступни и њима и произвођачу. Стручњаци за информатичку безбедност одговарају да и енкриптована комуникација оставља траг у виду метаподатака који омогућавају да се утврди ко с ким, када и где разговара, мада не и садржај разговора. На крају, кажу они, увек остаје могућност да се хакује уређај мете.

Аутор: Ј. Каваја
Извор: Политика

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s