САВЕТИ СТАРОГ ПЕСНИКА МЛАДОЈ ПЕСНИКИЊИ …


Донедавно непозната слика
Новака Радонића (1826 – 1890)
„ДЕВОЈКА С КАНАРИНЦЕМ“ из 1858,
премијерно ће бити приказана 28. јануара у Галерији
„Матице српске“, 
у Новоме Саду
 

Валентини
под анђеоско крило да увек остане у узвишеном даровању…

Не започињи песму
ако ти срце
не узлупа
песма се рађа у срцу
срце моје
а што из срца није
није на висини
поезије

Буди мајстор срца
дете моје
Вал
срцу треба дати времена
прво шегрт па калфа
да гладује и воду носи
да се чистотом срца
поноси
да уме радост да доноси
и опрашта срца грехе

Држи се идеје
држи чврсто узде
Пегаза
да те не збаци из седла
он мора осетити да ти је душа
пуна и да стреми
у висине

Оне поверљиве ствари

оне само само само твоје
одбаци
тај ковчежић припада
само теби
не износи своје крви
шапате
не поклањај својих снова
дрхтаје
осим осим осим
ако ти срце не грца
уз мо
је
еееееее

Песма треба да је
озбиљна грађевина
да поштује статику
линија и треперења
да има боју и мирис
лепота је у певању а не у
потпису
ма како био калиграфски и
од ма каквог росног пољупца
изведен
јак као Етна
влажан као Ерос
лаган као лептир

Љубавна песма
дете моје
Вал
таква треба да ти
порасте до срца
до сузног смеха али и
до смешних суза
јер све сузе
и најискреније
једног дана
ископне
док се осврнеш
образи су ти суви
и нова љубав зове

Наше песме су
књига нашег живота
у којој се листају
окрећу дрхтуре
јече и звече
дани
избројани

Песма не сме
да ти плаче на рамену
тражи позајмицу
не сме превише
да филозофира
да се модира пренемаже
и лудира
није лепо да
бесни и мршти се
потамо се
није само
два-три уздаха
и да се сврста на твоју страну
Али свакако ми остави
мени мени
бар ред-два
да се и ја докажем
у уздисају

Не сме бити само тако
написана
треба да је од љубави
и твог несна
изаткана
Кад узлети из твог срца
пољуби јој крила вита
песма треба да је
Анђео твоје душе
што са срцем
разговара

Кад твоја песма
Вал
у теби одјекне
хеј ево ме ево ме ево
у огледалу
то је богами песма
наћи ће одзив
и у другима
Волеће те
постаће твоја адреса
као она кратка реч
премодерна
али нећу да је изговорим

Да и у другима
То је добар знак
ако је волиш
и она ће волети тебе
ако јој хиташ као кући
ако је твоја песма
твоја леја
твоја лука
твоја кућа

Кад испеваш неку песму
драга моја
мој светли Анђеле
ако је тебе мање
песме је више
Тад захвали Богу
што ти је дозволио
да провириш у вечност
Поезије

Све је у песми исто
и ништа није
Исти смо ми
све док нас љубав
не промени
док од нас не направи
снимке борове палате
шминке корове плате
митинге сове салате
лупинге снове кравате
и изгубимо се
у неповрате
таман посла
не десило се

Песма треба да има
тајну собу
тајно време
и кључ којим се
откључава изнутра
А унутра седим ја
твоја тајна
и читам твоју
сјајну песму
с усана

У тој песми
треба да сам
твоја рука твоја земља
укус шљиве из Ужица
шесто чуло у твом уму
а ја твоја другарица

Нико не сме
да сумња у твоје песме
ти си господарица
Поезије
срасле сте Божјим штепом
и прати те као сенка
и гази стопама
твог срца и твоје крви

Хоћу прво
да ти песму видим у очима
крај душе
под твојим крилима
на језику
па онда да ми је
кажеш
да бих је чуо
по други пут

Уз главну песму
добро је да испеваш
и помоћну
јутарњу или поноћну
па кад ми је најтеже
да припомогне
јер некад ми снаге
недостаје

Воли владај вичи у њу
да у песми чујем
само твој глас
да осетим
да је само само само
за мене
твоје младо срце
твоје младо крило
у младости својој
само мени мени мени
жуборило

Приредио:

Приредио:

Велибор Михић, књижевник из Београда

Додатак уредника блога на овај прилог:

Пренело: Србисање Times

Advertisements

2 мишљења на „САВЕТИ СТАРОГ ПЕСНИКА МЛАДОЈ ПЕСНИКИЊИ …

  1. !!!

    Имам примедбу, молим Вас да испоштујете мој текст! Не смете га мењати без мог одобрења! Поготову не смете изоставити мој текст и тако осиромашити оригинал! (Иначе, све је одлично, оцењујем Ваш труд највишом оценом, али… као што напоменух!). Наиме, ИЗОСТАВИЛИ СТЕ МОЈУ ПОСВЕТУ, мојој драгој стварној Валентини… посвету коју сам написао овако:

    Валентини под анђеоско крило да увек остане у узвишеном даровању…

    Молим Вас да то додате како год знате, тресем се од туге да у мојој песми, одмах иза наслова НЕМА ИМЕНА ОНЕ КОЈОЈ ЈЕ ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА!!!… (Ја Валентину волим, а она мене не сме!)…

    Велибор Михић

  2. „Der Ton macht die Musik“, каже једна немачка пословица…

    Ваше пропусте немојте мени /при/додавати!

    Свако добро и све најбоље Вам желим.

    П.С.
    И немојте мислити да само Вас живот није „мазио“, ооооо… има нас доста од Бога по том питању „помилованих“.

    Остало на сам Вам на @ већ рекао!

    Збогом.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s