ПОЧАСНА СТРАЖА …

 

Невреме у Београду ( Фото:

“Новине су у праву, пао је први снег!” (Џејмс Џојс)

  • Због прејаког невремена које овде, у Србијици, није имало неко име, на пример “Перса”, “Јоргованка”, “Љиљана” и сл., по угледу на Омерику, тј., женско име (трт за науку!), Ђ. је покушао да се склони у неку од оближњих зграда на тргу Трг руже улица, али је свуд наилазио на натпис и, притом, свуд исти као штанцован у истој радионици с мешаним словима: “НаЖалост, не можЕмо да Вас пРиМимо! И пуж имА куЋицу, А Ви?!”

Узнемирујуће, да. Посебно што му се обраћају с почетним великим словом В, а не дозвољавају му да уђе и склони ћелаву главу од невремена, тако да је, скоро, пожалио што је Србин. “Шта, бре, ови петљају!” пројурило му је (кроз главу!). Па помисли зурећи у један од таквих натписа: “Да сам Грк, добио бих гутљај “метаксе”! Да сам Чех, почастили би ме кнедлом у слаткој презли(ци)! Да сам Бугарин, пошкропили би ме ружиним уљем (или, бар, ружином водицом)! Да сам Мађар, добио бих 100 г алеве!… Али, авај!, ја сам Србин и не пуштају ме најрођенији, потомци Немање и Стевице, ни да уђем и потражим уточиште (не азил, то је прејака реч!) пред све јачим  невременом!”
Срећом, ту, на карминисаном тргу, налазила се нека,  пропала напуштена без прозора и врата, шестоспратница која је, понављам, срећом, имала  какав-такав коров… пардон!… кров.

Па уђе.

Чим је ушао, ушао у ту дозлабога промајну зграду, зграду-зградурину, ма Зградурину… урину у којој је невреме радило шта је хтело, ма, све, и облака један део, приђе му чова с препланулим теном, уредно зализане косе, с три (омиљен број!) златна зуба (златна подлога!) и с црвено-плаво-белом краватом, очигледно неки локални Србин каквих се, осим у последње време (не задње, нема предње и задње време!) намножило на путу у Европу, наватало, наватирало као природна последица тек постављених услова у којима је гурав народ победио самог себе и своје нездраве себичне краткорочне циљеве и упловио у луку из милоште названу… у потаји, а у треперавој подсвести и савести… хм! Остави капару! Додај ми кофер(ат) испод сто… Ко ће ком ако не… сссссс…

– Ја сам Пулитика – рече чова.
– Молим?! – рече Ђ. – Политика?!
– Не, Пулитика… У… у… Пречули сте…

И, пошто је Ђ. бечио очи и ушио уши, чова подели на слогове:

– Пу-ли-ти-ка!… Добро дошли у ово здање! Ви сте други!

И, тако, реч-по-реч (Пореч!), Ђ. сазнаде да господин Пулитика  има намеру да од напуштене промајне зграде направи здање за пример, кућу, тј., Кућу у којој ће сви становати, житељовати, грађанити се по креветима а јести по апетиту. Лепо замишљено! Срк-по-гут!

– Ко има змију у џепу, нек иступи!…
– Нек прво изађу кртице па да наставимо!…
– Рука руку мије… а МИ ТО… ми то… мито…  об(адвиј)е!…
– Руку под-руку па у апс!…
– Иш, бре, пезевенк један!…

Пулитика се замисли па рече:

– Сутра долазе радници да поставе врата и прозоре.
– Сутра?
– Зато се добро испавајте јер треба да пропуштате нове станаре – рече господин Пулитика и попи

Ђ.-ову чашу воде, која се, онако мутна, чашила на пулту.

– Да пропуштам?!
– Ви ћете бити Портир. Нека врста Светог Петра! Наравно, без кајгане! Ваша дужност је да стојите на бранику врата и пропуштате по позитивним прописима. Све по списку! Писце не пуштајте, никад сити а хоће мувте! Уписивање од А до Ш. Нарочито пазите на оне што турају у алке… карике… карикатуристе, цео свет би да исцртају! Понеког научника, за мају! Чули сте за триглицериде?

– У реду…
– Шта “у реду”?… Како се зовете?… Како вам, оно, беше име?
– Не знам, још нисам добио нову личну карту. Треба да средим нокте! Онда могу да се сликам!
– Па докле је то стигло?
– Узели су ми меру… Треба да купим четкицу и турпију за нокте. Они дају формат… А вама, господине Пулитика?
– О, мени, још, на почетку… какво питање!
– У реду…
– Схватили сте оно о пропуштању? Да поновим, није згорег: нове станаре, хоћу рећи, становнике (сви ће добити стан по глави!), грађане (изведеница од град).
– А откуд они после невремена?
– Ја сам их наватао. Биће ова Зграда за пример. Станари станују и радују се становању.
– Радују се?!
– Тако је, почели сте да копчате…

Првих дана (београдског!) пролећа, по намештању врата и прозора, плус паркет код бораније а бродски под код тајфуна, Ђ. се, баш, нарадио. По читав дан је стамено стајао на свом радном(е) месту Портира и пропуштао (кроз шаке!): силан свет је ушао (ми смо свет! трамвајем у свет! свецко а наше!)! И мушкацоне с продужецима, и  цаве са силиконима, ботоксима и понеким киксом, ма… сви профили, све фаце, све странке, фракције и акције, помфрит и кестен-пире, па срнећа леђа, пиле на боци, па по туру, сви рођаци, сестрићи и деверичне, сви амандмамни, сателити, курсеви и неизбежан паритет, укратко…

Ђ. је поштованог узрочника, господина Пулитику, ретко виђао. Али је, и те како, осећао његове последице. Кад господин Пулитика, тамо, горе, на неком спрату, кине (не знам како се каже на латинском!), Ђ. се стресе и викне “Наздравље!”, “Истина је!”, “Аха!” или нешто слично, толика је међу њима владала емотивна (у реду!… осећајна) веза. То што га је ретко виђао, није мењало суштину. Ако су узрок и поледица… пардон!… последица повезани, све остало је лук (лука Београд!) и вода (“вода-вода”)! Важан је смисао, тј., Смисао, чак С М И С А О, тј., замисао читаве замисли која се винула per aspera, што ће рећи, у глобалу како је господин Пулитика поставио своју визију (теле!) становања и данас, и сутра, и у далекој будућности, с повременом ротацијом која се, по потреби, да избећи неким вештим маневром типа хокус-покус. Уосталом, на главној пароли је и писало: “СТАНОВАЊЕ НЕ МОЖЕ ИЗАЋИ ИЗ МОДЕ!”… додуше, помало, већ, избледелој…

Почетком лета, уђе у његову Портирницу човек с накривљеним уветом, не с капом већ, баш, с уветом. Неки знак? Можда… Како уђе, попи Ђ.-ову чашу воде која се, онако мутна, у смутна времена, чашила на пулту.

– Како се зовете? – упита га Ђ.
– Не знам, још нисам добио личну карту. Али, узели су ми меру. А Вама?
– О, мени, још, на почетку… какво питање! – рече Ђ. али гласом као да неко говори из њега! – Ја сам други човек ове Куће. И мени касни. Али, Служба је обећала да… Као што знаааааааааате…
– Зашто отежете?!
– Понекад имам грч гласа а, безопасно, слово а је на почетку азбуке… Дакле, као што је објављено на огласној кегли, у  питању је, само, рутинска грамажа хартије, ништа озбиљно.
Неко време су Ђ. и придошлица без имена ћутали лајући на звезде, тј., посматрајући зградарство како улази и излази из заветрине. Онда га Ђ. упита:

– И, шта се ради горе?
– Мислите на мом, трећем спрату?… Па, ништа. Чекамо наређења с четвртог спрата. Све је уролано… пардон!… уходано.
– А да ли је тачно да ви, на трећем спрату, имате штампарију новца?
– Није, мада… Ми, само, имамо погон за израду формата новчаница а остало дају други спратови.

Сув жиг даје други спрат.

– А назив апоена?
– На шта мислите, на реверс или на аверс?
– И једно и друго.
– Е, реверс даје други спрат а аверс долази с првог… уходано.
– Господин Пулитика то повезује?
– Да, компјутерски. Само “кликне” на дугме и, што би рекао Аврам, “ГОТОВО!”
– Лепо, леееееееееепо… Извините, понекад ми се, сасвим ретко, згрчи и е… Не замерите – рече Ђ. и увуче језик…

Почетком јесени, сви си добили нове личне карте и могли су да се сликају. Знало се ко је ко и шта је шта, једино су зашто или побогу кварили општу идилу…        Једног дана, од уљеза који је, природно, сасвим неуспешно, покушао да се кроз Портирицу провуче, протне, промува, просмрди, прокријумчари… и завуче у бел свет, Ђ. је сазнао да господин Пулитика тамо горе припрема нов Кућни (колоквијално: кућевни!) ред. А све у циљу довођења у ред Међуспратских односа који су се у Зградурини појавили. Толико од уљеза. Хвала му на обавештењу. Нариктаћемо односе. Али, Ђ. се није дао збунити: ухватио га је за уво и парче зулума… пардон!… зулуфа и вратио унутра! Кад буде имао Пулитикину дозволу, у реду!…
Средином зиме, кад је Ђ. у Портирници имао највише посла због блата, лапавице, каља и гада (Иво Андрић: “Свијет је пун гада”!), Управа је предузела реконструкцију Зграде, а све у циљу… Наиме, четврти спрат је премештен наместо/уместо другог, а други је вештим маневром господина

Пулитике углављен узмеђу петог и шестог! И – пази, сад! – проглашен – ништа мање –

МЕЦАНИНОМ!

Поред међуспратских, не седи, ђаволе, појавили су се и међустанарски односи о којима јеЂ. сазнао од једног средовечног пара с другог спрата али, нажалост, они нису знали детаље. За разлику од оних  који су накривили уво, ови су накривили уста!…
Крајем исте зиме или, тачније, почетком престоничког пролећа кад је почела продаја карата преко Синдиката, пуче глас да све више степенишних група заговарају некаква међустанарска окупљања, боље рећи, груписања по разним основама, што је, само по себи, позитивно јер обећава, нпр., окупљање по нерву, по Нервалу, по посипању пепелом, по жутој мрљи или, чак, по цеваници! То је унело неочекивано велику живост у свакодневном животу Зградурине. А то се, природно, осетило и у Ђ-овој Портирници. Просто није стизао да сачува чашу воде, ко год прође, искапи је уз обавезно АХ!

Бокал је мало ублажио ствар али је открио сву неишлифованост пролазника, улазника/излазника. Локали су из бокала што је довело до заразне појаве ЖВАЛА:  цела Зградурина је жвалавила – али не и Ђ. – пио је из чаше исплакнуте хиперманганом.
И као што се очекивало, новине су и ту биле у праву (“НОВИНЕ СУ У ПРАВУ: ПАО ЈЕ ПРВИ СНЕГ!” ЏЕЈМС ЏОЈС) после зиме дође лето – ПОСЛЕ ЗИМЕ ДОЂЕ ЛЕТО, нико није приметио годишњу грешку у корацима!!! – дође лето – али не календарско – ето – ђе-до… до-ђе… ђееееееееее! Гле, и мени се е грчи!…

И приступи се сеоби спратова, што би било грубо речено, већ, тек, сликовито, с могућношћу извесног подбацивања у процени, одвајању, делокацији: прво је отишао трећи спрат, па пети, па… ма, редом…

Остала је, само, Ђ.-ова ПОРТИРНИЦА у знаку ћирилског слова П.
Личила је на Тријумфалну Капију.
Ђ. се попео горе.
Накривио нос.

А они су заложили ватру. Вечни пламен.

Уз Почасну Стражу…

Поздравља вас,

Поздравља вас,

Auтор: Велибор Михић, књижевник из Београда
Извор: Србисање Times

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s