КАКО ДА ПОСТАНЕМО СВОЈИ ПРЕЦИ …

(Фото: srpskikulturniklub.com)

Питање је тешко – KAКО ДА ПОСТАНЕМО СВОЈИ ПРЕЦИ? – али не и нерешиво, поготово не у предузимљивом народу какав је, одвајкада, био, наш слободарски петовековнопоробљен народ…

Дакле, преци, нови ПРЕЦИ!

  • Шта смо досад чекали, не знам. Кад постанемо своји преци, то ће нам бити одскочна база за будућност!… А захват, историјски и цивилизацијски, сасвим је прост!

Друго: Треба, само, да одлучно одбацимо све старо и назадно, све изношено и закрпљено, све оне луле (и понеки томпус!) дувана, трице и кучине којима смо се заносили вековима, а шта смо постигли – ништа, где смо били – нигде, све оне цареве, краљеве, кнезове, капитене, све оне буне и устанке, самокресе и јатагане, прастаре прадедове и старе дедове, а, богами, и пра(м)бабе и бабе – неки кажу “деке” и “баке” – па смо, већ, на правом путу да поставимо здрав темељ оне фамилије која би од нас да започне, тј., да и ми, једном, постанемо своји нови преци, да, већ, једном, и нас турају у позлаћене рамове, калиграфске потписе с украсном коврџом на крају,  да нас гурају у е-јуначке песме, е-историје и е-митове (не мисли се на обичан мито!), да се, једног дана, и нама поносе наши синови и кћери, наши унуци и унуке, тј., наши потомци пошто и ми, једном, а, можда и пре, постанемо своји дични – нови – преци!…

Друго, свак запослен, без изузетка а, по могућству, добровољно, треба да одваја од уста две трећине зараде да би се у, тзв., Предачком фонду његово ново презиме, (о)средње слово и име, пре зиме а најкасније до средине пролећа (по новом 20. марта!) утемељило као именска база новог п(О)ретка по ком ће се, касније, сви његови потомци звати, водити и заводити златним словима (И)сторије!…

Друго, сваки пензионер-ка, да би постао-ла свој нов предак, -дица, треба да одваја пола пензије у, већ, горе наведен, Предачки фонд одакле би се делиле Предачке повеље на основу којих би, касније, потомци могли да остварују разне бенефиције по три основа:

  • а) народно јунаштво,
    б) пословична вредноћа и
    в) рођачко нелактање!…

Друго, свако је дужан да изабере ново презиме које ће бити у темељу нове династије предака, читко исписано у Предачкој повељи на новом језику јер су у питању, под:

  • а) нов однос према превазиђеној прошлости и, под
    б) нов однос према долазећој стварности!…

Друго: Као нови преци, имали бисмо све шансе да дамо нове смернице развоју наше ближе и даље будућности, а да, самим тим, заборавимо све оне промашаје којих је, и те како, било у нашој превазиђеној назадној прошлости!… (Марксистички гледано, што смо ближе долазећој будућности, то смо даље од остајуће прошлости.)

Друго: Сваки НОВ ПРЕДАК, дужан је да се слика са сином на колену који, опет, држи свог сина на свом колену, а сви десну руку на срцу с калиграфски исписаним речима: ОД НАС СВЕ ПОЧИЊЕ, а у потпису: НОВИ ПРЕЦИ!…

Друго: Има једно “али” које прецима, додуше, само, привидно, срећу (к)вари: ми, нови переци… пардон!… преци… нови преци… ми… преци… овај… како да кажем… хоћу рећи… то јест… искрено говорећи… другим речима… у односу на… што се, само по себи, разуме!… не вез основа… што ће рећи… тј., самим тим…

Друго: Такве су чињенице!…

Друго: Сами размислите, до паузе, па предлоге на листићима убаците у гласачку кутију. На паузи делимо куване виршле са струганом – ротквом!…

А кад ће ТРЕЋЕ?!…

Е, ТРЕЋЕ, мало МОРГЕН!

Поздравља вас,

Поздравља вас,

Auтор: Велибор Михић, књижевник из Београда
Извор: Србисање Times

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s