ЧИТАМ, ДАКЛЕ, ПОСТОЈИМ!

(Фото: Гугл)

Увек читам три-четири књиге, до пет, односно, неколико. У исто време, мислим, истог поподнева, дана, ноћи… смењујући једну другом… Некад није било тако, читао сам по једну, „као сав нормалан свет“. Тако сам читао, једну по једну, „Рат и мир“ (у две књиге), „У трагању за изгубљеним временом“ (у више књига), „Улис“ (погрешно “Уликс”!), „Идиот“, „Детињство, дечаштво, младост“, „Проклета авлија“… и многе друге, нисам их читао „у друштву“ с неком другом или другима, али… Од неког времена, одговара ми да их читам по неколико, упоредо… овако сам ЈА заволео…

Сад читам пет књига…
Ево шта „тренутно“ читам:

„Антологија британских кратких прича“; Дорис Деј: „Лондонске скице“ (Нобелова награда за књижевност 2007); проф. др Владимир Станојевић: „Трагедија генија“ (43 прилога!);  Вилијем (погрешно Вилијам!) Голдинг: „Господар мува“ (читам као препоруку: „Господар мува“, класичан роман британског нобеловца Вилијема Голдинга говори о групи енглеских ученика који после авионске несреће завршавају на пустом острву;  страшна је и актуелна прича, данас као и кад је први пут објављена 1954. У неочекиваним околностима, дечаци у почетку уживају благодети потпуне слободе, али, с временом, одбацују танак оклоп цивилизације, деле се у зараћене групе и претварају рајско острво у ноћну мору панике и смрти.“); Ијан Макјуан: „Истрајна љубав“ (у препоруци: „На романтичном пролећном излету, док се спремају да отворе боцу вина, Џон Роуз и његова супруга Клариса примећују хелијумски балон који узлеће и, затим, пада захваћен јаким ветром…“)…

Још нисте отишли у библиотеку?!

Оставите, све – што неко први рече ових дана… недеља… и почните да ЧИТАТЕ!!!…

Рекли су о читању 1:

„Чувајте се текстова о здрављу, можете умрети због штампарске грешке!“ –  Марк Твен

„Читање је нем разговор!“ – Волтер Лендор

„Читалаца је: много; а оних који мисле: мало!“ – Хариет Мартино

„Бирајте писце као што бирате пријатеље!“ – Кристофен Рен

„Соба без књиге је као тело без душе!“ – Цицерон

„Кад ми је најтеже, књига!“ – моја маленкост

„Чувајте се човека који је прочитао, само, једну књигу!“ – Тома Аквински

„Енциклопедија зна више од било ког човека!“ – Хорхе Луис Борхес

„Кад зарадим новац, купујем књиге; оно што остане,  потрошим на храну!“ – Еразмо Ротердамски

„Где спаљују књиге, пре или касније ће спаљивати људе!“ – Хајнрих Хајне

„Књига је врт који носиш у џепу!“ – старокинеска пословица

„Слободно време без књиге је смрт и сахрана живог човека!“ – Сенека

***************
…Дакле, пет… то ми је некаква норма чији ме број најбоље одмара, освежава, задовољава… “добри” стилисти би рекли релаксира!)… И, скоро да ме је срамота да признам, спавам с њима, у кревету. Уредно су стављене у две најлон-кесе и, кад год се пробудим, само пружим руку и узмем ону која је на реду… и уживам…

***************

Рекли су о читању 2:

“Рај сам одувек замишљао као својеврсну библиотеку!” – Хорхе Луис Борхес

“Добри пријатељи, добре књиге и чиста савест: то је идеалан живот!” – Марк Твен

“Сматрам да је телевизија веома поучна. Сваки пут кад неко укључи ТВ, ја одем у другу собу да читам!” – Гручо Маркс

“Постоји и већи грех од спаљивања књига. А то је – не читати књиге!” – Јосиф Бродски

“Мој дом је тамо где су моје књиге!” – Елен Томпсон

***************

Сећам се…

…Колико се сећам, мој први сусрет с књигом… давно-давно… био је кад ми је мама купила две книге… Две, зашто две?! Па, морала је, биле су, то, књига 1. у књига 2, морала је обе да купи. „Звао“ сам их „Мис Бела – први део“ и „Мис Бела – други део“ и… колико сутра, направио сам малу полицу за књиге, почео сам од њих!…

***************

Рекли су о читању 3:

„Најгоре књиге читају књижевни критичари, они који морају   читати, све. Лошим књигама, морају се бавити и они који имају пријатеље писце. Најлепше је онима који немају обавезу према књигама и писцима и могу читати само оно што воле!“ – Душан Радовић

„Књига је вреднија од свих споменика украшених сликама, рељефом и дуборезом јер она, сама, гради споменике у срцу оног који је чита!“ – староегипатски запис на папирусу

„Није учен онај ко чита књиге него онај ко зна шта чита!“ – румунска пословица

„Књига није храна, али је посластица!“ – Ујевић

„Остати равнодушан према књизи, значи лакомислено осиромашити свој живот!“ – Андрић

„Књига која жели да траје је она која се може читати на различите начине. У сваком случају, треба да омогући различито, променљиво читање. Свака генерација чита велика дела на друкчији начин!“ – Борхес

„Неке књиге треба окусити, друге прогутати, а само неке сажвакати и сварити!“ – Елијар

***************

И још…

…Други мој сусрет с књигом, опет је из времена кад сам био дете. Знам да ће у ово што ћу написати мало ко веровати, али, истина је… Разболео сам се. Мама је довела лекара из Дома здравља у Сокобањи, др Обрада Ристића, лекара опште праксе. У кућну посету. Нисам знао, изненадила ме је. Прво ми је дао књигу па ме је прегледао! Он је превео ту књигу с француског. Завршио је медицину на Сорбони, у Паризу.  Какав ум, отменост, васпитање, љупкост, човечност, достојанственост… тог драгог човека!… Од те књиге сам оздравио!… „Доживљаји капетана Плема“ Жила Верна…

***************

Рекли су о читању 4:

„Читање је најбоље учење!“ – Пушкин

„Књига је велика ствар ако човек уме да се њом користи!“ –  Блок

„Дружење с лошим књигама, често је опасније него дружење с лошим људима!“ – Хауф

„Књига која не заслужује да буде прочитана два пута, није достојна да буде читана ни једанпут!! – Вилхелм Буш

„Човек не постаје добар и паметан ако чита добро него ако и много и често чита добре ствари!“ – Мартин Лутер Кинг

„Треба много, али не било шта читати!“ – Плиније Млађи

Као старо вино…

„Поуздан знак добре књиге је да нам се, што смо старији. све више свиђа!“ – Лихтенберг

„У свакој ствари је боље мало, али добро, него много и лоше. Исто је тако и у књигама!“ – Л. Н. Толстој

„Реци ми шта читаш, па ћу ти рећи ко си“, то је истина али ја ћу те
боље упознати ако ми кажеш шта поново читаш! – Франсоа Морис

„Није ствар у том колико књига кошта. Ствар је у том колико тебе кошта да је не прочиташ!“ – Џим Рон

„Три дана немој читати књиге и твоје ће речи изгубити лепоту!“ – старокинеска пословица

„Идеје које су ми промениле живот, добила сам читајући!“ – Бел Хукс

„Не знам ниједан проблем који сат времена читања није ублажио!“ – Цхарлес де Сецондат

„Више вредних идеја се може наћи у најмањој књижари него у читавој историји телевизије!“ – Ендрју Рос

„Нема шармантнијег намештаја од књига!“ – Сидни Смит

„Направити библиотеку у кући, значи подарити јој душу!“ – Цицерон

У славу ЧИТАОЦА!…

„Добру књигу чини добар читалац!“ – Ралф Волдо Емерсон

„Књижевност открива оно што стварност скрива!“ – Џасмин Вест

„Читај да би живео!“ – Гистав Флобер

„Библиотеке се не праве, оне расту! – Агустин Бирел

„Само сазнање да те на крају дана чека добра књига чини дан веселијим!“ – Кетлин Норис

„Нема књиге а да у њој не може ништа добро да се нађе!“ – Мигел (погрешно Мигуел!) Сервантес де Сааведра

„Књиге су хладни али поуздани пријатељи!“ – Сократ

„Углавном кроз књиге уживамо у општењу с надмоћним умовима. У најбољим књигама, аутори нам се обраћају, дају нам своје највредније мисли и изливају своју душу у нашу. Хвала Богу на књигама!“ – Wиллиам Еллерy Цханнинг

„Део сам сваке књиге коју сам прочитао!“ – Јохн Киеран

***************

И ово… и ово…

Прочитао сам следећу „причу“… Он (име веома добро познато, мени!) се присећа свог детињства у малом српском граду, градићу, варошици… да не употребим (једну) другу реч која би и њему и том месташцету могла нанети незаслужену и ничим изазвану штету, најмање мојом завидљивошћу… па наводи… Не сећа се како али је из превелике љубави према књизи и читању учинио нешто што би му многи могли замерити: улазио је, тајно, у туђу кућу и тамо читао!…

Каква кућа?…

Усамљена. Вила. Не, није “Цаца”. Власници, три сестре (не Чеховљеве већ своје!), боравили, односно, боравиле су у њој, само, преко лета, у време бањске сезоне…

Кроз прозор! Или, чак, прозорче (био је жгољав, могао се провући!). Кад је први пут ушао, из чисте дечје радозналости, засенила га је слика огромне полице, до таванице, препуне књигама. И, тако, да скратим „причу“, читао је те књиге, излазио из куће, сутра се враћао, итд., све до почетка сезоне кад су се оне сестре враћале…

***************

Рекли су о читању 5:

„Према свом искуству, књиге имају моћ да зауставе  време, врате га у прошлост или полете у будућност!“ – Џим Бишоп

„Књиге су најтиши и најсталнији пријатељи. Оне су најприхватљивији и најмудрији саветници и најстрпљивији учитељи!“ – Чарлс Елиот

„Сусрет с добром књигом може изменити судбину душе!“ – М. Прево

„Ко је савијен над књигом, тај усправно хода!“ – аноним

***************

Франц Кафка: О читању

Извод из Кафкиног писма … Франз Кафка, у писму пријатељу Оскару Поллаку, 1904.

„Све у свем, мислим да морамо читати само оне књиге које нас гризу и убадају. Ако нас књига коју читамо не потресе попут ударца у главу, зашто се, уопште, мучити прочитати је?! Да би нас учинила срећнима, као што ти кажеш?…

Добри Боже, били бисмо исто тако срећни кад, уопште, не бисмо имали књига; књиге које нас чине срећнима, могли бисмо, врло лако, и сами написати. Нама требају књиге које нас погађају попут најболније несреће, попут смрти неког ког волимо више него што волимо сами себе, које чине да се осећамо као да су нас прогнали у шуму, далеко од било какве људске присутности, попут самоубиства.

Књига мора бити секира за замрзнуто море у нама! У то чврсто верујем!“

***************

Док сам читао слепом Борхесу:

„Док сам читао Борхесу, никад нисам имао осећање обавезе; уместо тог, искусио сам неку врсту срећног заточеништва. Нисам толико био очаран текстовима које сам захваљујући њему откривао (од којих су ми многи касније постали омиљени!) колико његовим коментарима који су били опширни, али не и глупо ерудитски, занимљиви, понекад окрутни, скоро увек неопходни.

Осећао сам се као једини власник пажљиво протумаченог издања које је састављено само за мене. Наравно, није било тако; ја сам (попут многих других) био само његова бележница, аиде-мемоире који је био потребан слепом човеку како би сабрао своје мисли. Био сам више него спреман да будем искоришћен на такав начин. Пре него што сам упознао Борхеса, књиге сам или читао у себи, или је неко мени читао наглас књиге по мом избору.

Читање наглас слепом остарелом човеку, било је занимљиво искуство јер, иако сам осећао да, с извесним напором, контролишем тон и ритам читања, ипак је Борхес, слушалац, господарио текстом. Ја сам био возач, али крајолик, простор који се смењивао пред очима, припадао је воженом, за ког није било никакве друге одговорности осим разумевања крајолика с друге стране прозора.

Борхес је бирао књигу, Борхес ме је заустављао или тражио да наставим, Борхес ме је прекидао да би дао коментар, Борхес је допуштао речима да допру до њега…

Ја сам био невидљив.

Убрзо сам научио да је читање кумулативно и да тече геометријском прогресијом: свако ново читање, ослања се на све оно што је читалац раније прочитао. Почео сам да износим претпоставке о причама које је Борхес бирао за мене – да је Киплингова проза укочена, Стивенсонова детињаста, Џојсова неразумљива – али су предрасуде веома брзо уступале пред искуством, а откриће једне приче, наводило ме је да се радујем наредној која је, опет, бивала обогаћена сећањем како на Борхесове тако и на моје властите реакције. Напредовање мог читања никад није пратило конвенционалан временски низ.

На пример, читање наглас, Борхесу, текстова које сам раније читао, преобликовало је ранија усамљеничка читања, проширивало и прожимало памћење, омогућавало ми да опазим оно што нисам приметио у то време, али чег сам се, како ми се чинило, присећао, подстакнут његовим реакцијама. „Постоје они који се, док читају књигу, присећају, пореде, призивају осећања везана за ранија, претходна читања“, запазио је аргентински писац Езекиљ Мартинез Естрада. „То је један од најосетљивијих облика прељубе“. Борхес није веровао у систематске библиографије и охрабривао је такво прељубничко читање.“
Алберто Мангел: „Историја читања“ (одломак)

***************

Прескачем године и године…

А онда сам – и сам – силом прилика – склопом околности – „животом комедијантом“  (Црњански) – осим редовног посла – постао и библиотекар!… ДОБИО ЦЕЛУ БИБЛИОТЕКУ НА УПРАВЉАЊЕ! У Улици Високог Стевана 37. Одмах сам је “крстио” “Иво Андрић”! Издавао сам књиге на читање!… О, времена, о лепоте… још сам тамо!… У прошлом животу!… Седим… и ЧИТАМ!…

Поздравља вас,

Поздравља вас,

Auтор: Велибор Михић, књижевник из Београда
Извор: Србисање Times

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s