(ФОТО) Дванаест најопаснијих животиња Русије …

Русија се најчешће не повезује са опасним животињама. Ипак, у њој живи бар дванаест врста чије припаднике не бисте желели да сретнете. Штавише, многима од њих човек може да постане и – ручак.

Мрки медвед

Bear_468

Једна од највећих и најопаснијих копнених звери. У Русији настањује готово цео шумски појас, изузев његових јужних предела. И поред незграпног изгледа, мрки медвед трчи изузетно брзо, до 50 km/h, изванредно плива и добро се пење по дрвећу. Одрасли медвед једним ударцем шапе може да сломи кичму дивљем бику.

Према приближним оценама данас у свету има око 200.000 мрких медведа, и већина њих, око 120.000, обитава у Русији.

Ипак, мрки медвед напада људе крајње ретко: ако га узнемире у зимском брлогу, ако је рањен или затечен са пленом. Нарочито су опасне женке са младунцима.

Бели медвед

Alamy_Legion-media_bear_468

Бели медвед је типичан становник Арктика. Најкрупнији је представник не само породице медведа, него и свих грабљивих звери. Неки мужјаци су дугачки и по 3 метра, а тешки преко 700 килограма. И поред огромне тежине и привидне тромости, бели медведи су чак и на копну брзи и вешти, а у води слободно роне и могу лако и дуго да пливају.

За разлику од својих сродника-сваштоједа, бели медвед је грабљива звер која стално лови крупне животиње. Његова главна жртва су арктичке фоке. У лову на фоке медвед испољава задивљујућу довитљивост и сналажљивост: својој жртви се прикрада по леду или је вреба и лови у води. Као ловац је врло стрпљив: неколико часова може да се прикрада плену или да лежи поред рупе у леду чекајући фоку да изрони и узме ваздух.

Бели медведи често залазе у насеља на руском Северу и понекад нападају људе. Дешавало се и да бели медвед у таквим ситуацијама поједе човека.

Бели медвед је уписан у међународну „Црвену књигу“ (списак изузетно угрожених животиња).

Амурски или усуријски тигар

Tiger_468

Један од најмалобројнијих представника породице мачака. Зову га још и „најсевернији тигар“. Настањује југоисток Русије, обале река Амур и Усури у Хабаровском и Приморском Крају. Уписан је у „Црвену књигу“.

Усуријски тигар је велика мачка егзотчних шара, која по снази и сили нема себи равних у читавом животињском царству. То је један од највећих копнених предатора на планети, али је у исто време и врло рањив, и поред своје величине и огромне физичке снаге. А снага му је толика да убијеног коња може да вуче по земљи преко 500 метара. По снегу развија брзину и до 80 km/h. Само гепард је бржи од њега.

Усуријски тигар је приказан на застави и грбу Приморског Краја, као и на многим хералдичким симболима градова и области овог краја. Многе народности руског Далеког Истока поштују га као свету животињу.

Снежни леопард

Irbis_468

Снежни леопард је дугачак од 110 до 125 cm, а тежак 20-40 kg. У породици мачака он има пропорционално најдужи реп, који му је дугачак као три четвртине тела.

Спада међу животиње које обитавају на највећим надморским висинама. Снежни леопард је самотњак. Најактивнији је ноћу, када лута по високим планинским платоима у потрази за пленом. Када улови плен, поједе свега 2-3 кг меса, а обилне остатке хране напушта и више се не враћа по њих.

Снежни леопард је уписан у Црвену листу Међународне уније за заштиту природе као крајње угрожена врста којој прети изумирање (највиша категорија заштите).

Рис

Rys_468

Рис је најсевернији представник породице мачака. Среће се чак и изнад Северног поларног круга. Тело му је снажно и набијено. Врло је вешт, одлично се пење по дрвећу и стенама, брзо трчи, прави велике скокове (од 3,5 до 4 метра), преваљује велике раздаљине и добро плива.

Рисови имају посебан ритуал поздрављања приликом сусрета: најпре оњуше нос један другоме, а онда се одмакну па се из залета снажно ударају главама.

Рис обично не напада човека, али када је рањен постаје опасан и наноси ловцу озбиљне повреде зубима и канџама.

Вук

Alamy_Legion media_wolf_468

Вук је најкрупнија животиња у породици својих сродника: тежак је 86 kg, дужина тела (без репа) достиже 160 cm, а реп му је дуг 52 cm. Вук се углавном храни крупним папкарима.

Вукови имају одлично развијен језик гестова (мимика, положај и покрети репа, главе, ушију, тела и др) који уједињује чопор и помаже му да дејствује усклађено. У чопору је обавезна церемонија поздрављања, сви указују поштовање предводнику: приближавају му се пузећи, повијених ушију и полегле длаке, лижу му њушку и опрезно је грицкају.

Вук је изванредно физички грађен. Не каже се без разлога да „ноге вука хране“. На кратком растојању он може да развије брзину од 60, а у скоку и до 80 километара на час, или другачије речено: 22 метра у секунди!

Два вука могу зубима да усмрте јелена или младог лоса тешког 150-180 килограма.

Вук је традиционални јунак руских народних бајки.

Дивља свиња

Kaban_468

Предак домаће свиње. Од праисторијског доба се сматрало да је месо ових брзоногих и свирепих животиња прави специјалитет. Дивља свиња настањује велике територије европског дела Русије, Кавказ и Јужни Сибир. На планини Тјан-Шан обитава на надморској висини од 3300 m.

Паметна је, лукава, уме да нападне, зато је боље не изазивати је, јер онда постаје право „оруђе“ освете.

У хералдици је дивља свиња симбол одважности и неустрашивости.

Шарка

viper_468

Најраспрострањенија отровница у средњем појасу Русије. Једина је змија која се среће далеко на северу (чак до 68 степени северне географске ширине) због своје отпорности на ниске температуре. Отров јој је смртоносан и сличан је отрову звечарке.

Када је дан топао и сунчан, шарке се греју лежећи мирно негде на старом пању или чак на утабаној шумској стази. По тмурном и прохладном времену крију се у неком заклону. Постају активне ноћу, када лове глодаре и друге животиње.

Шарка је опрезна змија, не воли да је узнемиравају и увек гледа да избегне сусрет са човеком. Па ипак, сваке године расте број настрадалих од уједа шарки. Само у европском делу Русије региструје се неколико хиљада случајева годишње.

Ждеравац

Rossomakha_468

Један од најкрупнијих представника породице куна: мужјаци су дугачки 65-100 cm и тешки од 8 до 20 kg, а реп им је дугачак отприлике као четвртина дужине тела. У Русији настањују цео Сибир и северну половину њеног европског дела. Ждеравац је предатор, спреман да поједе сваку живу или угинулу животињу на коју наиђе, али најрадије се храни месом папкара. Најчешће жртве ждеравца су северни јелен и лос.

Ова грабљива звер има задивљујућа чула: на обали смрзнуте реке ждеравац по мирису може да осети мртву рибу дубоко у снегу, и то са дебелим слојем леда на површини, и да је за само неколико минута откопа снажним потезима шапа, наоружаних оштрим канџама.

Лукавство, сналажљивост и промућурност у бајкама северних народа приписује се управо ждеравцу, а не лисици.

Црна удовица

Black_Widow_468

Отровни паук, среће се у јужним регионима Русије и на Уралу. Ујед женке може бити смртоносан за човека и животиње као што су коњ или камила.

Црна удовица чешће уједа људе и животиње у време миграције женки (јун и јул). Овај паук је веома плодан: примећено је да периодично (једном у 10-12 или 25 година) долази до масовног размножавања ове врсте.

У тренутку уједа најчешће се одмах осети оштар бол који већ кроз 15-30 минута захвата цело тело. Отров црне удовице је 15 пута јачи од отрова звечарке, а она је једна од најотровнијих змија на свету.

Сом

Som_468

Крупна слатководна риба. Живи у рекама и језерима европског дела Русије, изузев басена Северног леденог океана. Познати су случајеви када су у доњем току Волге рибари извлачили гигантске сомове тешке око 300 kg.

Испоставља се да је највећи европски сом љубитељ људског меса, и о томе постоје историјска сведочанства. Још у средњем веку сом је био познат по томе што је поред своје уобичајене трпезе волео да дегустира овцу или пса, а понекад и да окуси безбрижног купача. Велики сом од два метара може лако да прогута дете, или да одвуче у дубину одраслог човека.

Ајкула

Alamy_Legion-media_shark_468

Русија је окружена многим морима која припадају акваторијама Тихог, Северног леденог и Атлантског океана. Међу њима су тихоокеанска мора најбогатија по врстама и броју ајкула опасних по човека. У њиховим водама живи 7 породица са 12 врста ајкула. Овде се могу срести ајкуле-људождери као мако ајкула, сиво-плава ајкула, чувена велика бела ајкула, која може бити дугачка шест метара, као и гигантска чекић-ајкула.

Обајвљено дана: 01. август 2012.
Аутор: Ирина Решетова
Извор: Руска реч

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Аранжман: Себисање Times

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s