Русија, Сирија и „пас – амерички кан“ …

Руски авиони у Сирији (Фото: РИА Новости)
Пише: Руслан Устраханов

О лажљивости и апсурду оптужби Запада, упућених Русији која се бори против тероризма на Блиском Истоку.

  • Најновија гадост прекоокеанских вампира је одбијање да приме делегацију Русије. „По речима секретара за штампу Беле куће Џоша Ернеста, разлог за то је што Москва одбија да „конструктивно учествује“ у међународној борби против „Исламске државе“

Рад терористичких организација је у Русији званично забрањен!
Руска служба „Новости“.

Ситуација је баш смешна. Сједињене Државе оптужују Русију да она не „учествује конструктивно у борби против ИД“. А када је председник руске владе Дмитриј Медведев изразио спремност да отпутује у Вашингтон ради дискусије о детаљима „конструктивног учешћа“, Бела кућа је брже-боље то одбила. „Шта ти још треба, псето?“ – у таквим случајевима би се питао јунак комедије Гајдајева.

Али, одговарајући на питање шта то још „америчком кану – псету“ треба, долазимо до невероватног открића. „Исламска држава“ коју је Врховни суд Русије убројао у терористичке међународне организације у Сједињеним Државама се правно – не сматра за терористичку. За САД терористи су: Народни фронт за ослобођење Палестине и Марксистичка Радничка партија Курдистана“. Међу терористе је доспела чак и микроскопска „Комунистичка партија Филипина“, али не и ИД. Па ко ће онда да поверује у искреност завијања потомака кенијских људождера у вези са борбом против „Исламске државе“?

А сада о бајци која се шета од једног до другог медија о томе, да наши асови не бомбардују у Сирији позиције „Исламске државе“, већ објекте опозиције која „жваће траву“. Да би било још убедљивије, западни медији су „ономад“ проширили карту која је приказивала ваздушне ударе. Приказано је 14 тачака које су руске ваздушно-космичке снаге бомбардовале ракетама, од којих су само две припадале ИД. Остале су биле на територији „Rebel control“ (тј. њу су контролисали устаници) или, такозвана „умерена опозиција“ .

„Тезу“ НАТО- фалсификатора су прихватили и одгајени либерали и лојални новинари, аналитичари. („Нелиберал“, познати блогер „Ел Мурид“ је на свој профил Фејсбука поставио наведену „карту-доказ“ према којој су Су-34 бомбардовали „не оне које је требало“.)

Лажљивост карте и бука о томе да не гађамо где треба се лако открива. Довољно је да се прегледају претходне публикације о регионима у којима по тврђењу западних политичара нема терориста, већ је присутан само „ребел“.

Да почнемо од репортаже „Радио слобода“ од 7.08 2013: „На 30 километара североисточно од Дамаска, у близини града Адра, устаници су упали у заседу. Убијени су били чланови „Фронта Ан-Нусра“, који је био повезан са ал-Каидом“. О тешким борбама владиних војних јединица Сирије у провинцији Хомс са групацијом „Џабхат ал-Нусра“ у септембру 2013. писали су сви најважнији медији. (Фронт ал-Нусра или „Џабхат ал-Нусра“ представља одељење међународне терористичке организације „Ал-Каида“. Као терористичка организација Ал-Каида се званично води у УН, САД-у, Турској, Русији, Великој Британији).

„Глас Америке“ од 21.08.текуће године: „Терористи ИД су срушили древни хришћански манастир у Сирији. На интернету су се појавиле фотографије рушења манастира св.Елијана у провинцији Хомс“.

Све речено је очигледно супротно поменутој карти и изјавама лидера САД, Европске уније, Турске, Саудијске Арабије. Они убеђују свет да у провинцијама Хомс и Дамаск бораве само „ребели“ које они негују. А терориста из ИД и „Фронта ал-Нусра“ тамо нема!

Исти радио, „Глас Америке“, пре неколико месеци: „У понедељак, 16.фебруара, војно-ваздушне снаге Египта и Либије су бомбардовале позиције „Исламске државе“ на истоку Либије као одговор на убиство двадесет једног египатског Копта. Бомбардовање логора и складишта оружја терориста у граду Дарна су извршена неколико сати пошто је „Исламска држава“ објавила видео-снимке усмрћивања Копта.“ Али погледајмо наведену карту: Дарна је означена као територија коју контролише „умерена опозиција“. Уопште се не помињу ни логори, ни складишта оружја ИД у њој.

Без обзира на информациони рат који је започела Бела кућа, ни у Русији верни робови „кана Обаме“ нису остали по страни. Наступили су заједно као јединствена идеолошка банда против земље у којој бораве. Нећемо их набрајати поименице да не бисмо постали пи-ари тог олоша. Ограничићемо се само на неке од њих. Русе језа хвата од млитавог проамеричког шкрабописца Андреја Пионтковског: „Корак по корак може да се склизне у нови Авганистан“. Који је то разлог да колевка цивилизације Сирија подсети на средњевековни Авганистан троцкисту кога је памет напустила – он то није објаснио.

Друга демократска „персона“, генерални директор ООО „Институт за енергетску политику“ Владимир Милов, прави паралелу између руских дејстава у Сирији и Сједињених Држава у Вијетнаму. Пошто је упоредио сиријску операцију са агресијом САД у Вијетнаму „полит-енергетичар“ Милов је „убо прстом у празно“. После Вијетнама Сједињене Државе нису дошле до пацифизма. Од 1973.године прешле су на комплетирање оружаних снага искључиво на уговорној бази. Војни буџет је повећан вишекратно (сада је он већи од руског седам пута). И почело је да се котрља без задршке: Гранада, Панама, Сомалија, Југославија, Либија, Ирак и тако даље – до бесконачности.

Ми, Руси, треба да схватимо: у Сирији, осим борбе против међународног тероризма, Русија брани и своје економске интересе. „Земље Залива и Турске су одлучиле да пробију коридор ка Средоземљу, како би направиле пролаз за своје нафтоводе“ – ситуацију прецизно карактерише познавалац Блиског Истока, новинар Максим Шевченко. Земље Персијског залива – Оман, Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија, Катар, Бахреин, Кувајт, Ирак. Да им додамо њиховог „пакана“ – Сједињене Државе, да би могао да се замисли резултат реализације такве идеје. Он је у одузимању Русији тржишта енергената Западне Европе, са најнегативнијим могућим последицама.

Пропаст плана о пробијању „нафтног коридора“ преко Сирије се почетком руске војне операције одмах одразила на тржиште нафте. 30.септембра (дан када је руски Савет федерације донео одлуку о коришћењу Оружаних снага Русије изван њених граница) барел нафте је коштао 44,86 долара. 12. октобра – већ 54,74 долара. Како видимо, цена нафте итекако има везе са јачањем сиријске државности.

Сада о невероватном, или како то каже песма: Ех, рате, шта то учини, несрећо!“ Војна операција у Сирији је као сијамске близанце спојила противнике народних република Донбаса и његове поједине бивше заштитнике. У један глас они хистеришу о „пропасти руског света“, проричући најгоре последице по Русију.

У вези с тим су „оригинални“ закључци бившег министра одбране ДНР. Он сматра да је руска армија у Сирији осуђена на пораз зато што нема искуства у ратовању у иностранству. Логика „Да бог да црко!“ Истина је да другачијег начина за стицање таквог искуства какво је пракса ратовања у иностранству још од времена египатских фараона ни једна армија на свету не зна.

Већина Руса подржава активно деловање руководства земље на борби против терористичке групације у Сирији. „Очигледно доминира мишљење да је боље бити непријатеља на туђој територији него после, макар и само мало после, него се са њим борити на својој“, – констатовао је руководилац ВЦИОМ Валериј Фјодоров.

Да онима који нису схватили објаснимо: успеси наших „соколова“ у Сирији – нису само „поразити непријатеља на туђој територији“, већ и не дозволити да се зараза тероризма прошири „код куће“. Тим пре што земље древне Месопотамије са народима који су их насељавали, за нас нису туђе. Оне значе: и позитиван буџет, и потпуна запосленост, и плате, пензије и социјалне исплате који се издају на време. То је и јака економија, срећна и садашњост и будућност наше деце и унука.

„Данас су милиони људи уздахнули са олакшањем, са радошћу, са оптимизмом зато што ће, најзад, да наступи дуго очекивани мир. То олакшање стиже и становницима Блиског Истока, и Европљанима“ – тачно је изнео Владимир Жириновски хуманитарну и општељудску компоненту циља војне операције у Сирији.

Русија је дужна да „заштити своју независност и суверенитет“ – подвлачи наш Председник. Држава Русија данас се бори за свој суверенитет у Сирији, и показује целом свету да је време када је она сматрана за регионалну државу неповратно прошло. Како да се не сетимо стихова: „Наша је ствар права. Непријатељ ће бити разбијен, и победа ће бити наша!“

Извор: Фонд Стратешке Културе

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s