Српски, језик високог стила …

Ћирилица (Фото: cirilica.com)

Алина Карпицка је студент друге године славистике на Белоруском универзитету, где изучава српски језик и књижевност заједно са још дванаест колега на групи. У њеној дипломи писаће „предавач и преводилац српског језика и књижевности“.

  • Канаме Окано у Кјоту је магистрирао на Групи за јужнословенске језике и лингвистику, сада ради докторат из српског језика и књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Из разговора са њим олако би се могло закључити да одувек живи овде. Ови млади људи били су део групе од укупно 56 студената из целог света, који су ове године од 1. до 21. септембра били учесници семинара за српски језик, књижевност и културу, на Филолошком факултету Универзитета у Београду, у организацији Међународног славистичког центра.

За студенте из Аустрије, Белорусије, Бугарске, Румуније, Русије, Словачке, Словеније, Украјине, Француске, Чешке, Пољске, Македоније, Велике Британије, Јапана, Мађарске и Немачке, у оквиру традиционалног септембарског скупа слависта (45. по реду), били су организовани настава из српског језика, књижевности и културе, факултатитивни курсеви, као и свакодневна лекторска вежбања и додатни часови конверзације. Поред осталог, студенти су посетили Вуков и Доситејев музеј у Београду, Матицу српску у Новом Саду, обишли манастире Хопово, Манасију, Троношу, присуствовали су Вуковом сабору у Тршићу.

Студентима су се свакодневно обраћали предавачи Оливер Томић, Живојин Станојчић, Љиљана Јухас-Георгиевска, Божо Ћорић, Радивоје Микић, Зорица Несторовић, Вељко Брборић, Јован Делић, Александар Милановић, Снежана Самарџија и други. Скуп слависта био је повод и да се сретнемо са шефом Катедре за српски језик на Пекиншком универзитету Јао Ђијем, иначе првим Кинезом који је завршио српскохрватски језик као редовни студент Филолошког факултета Универзитета у Београду, још 1991. године.

По његовим речима, у Пекингу је до сада десет генерација студената изучавало српскохрватски језик са општом лингвистиком, то јест српски језик. Године 2008. основана је посебна група за хрватски језик. – Почео сам да студирам српскохрватски језик већ у Кини, и пошто сам добио стипендију дошао сам овде. Годишње близу двадесет студената Пекиншког универзитета упише студије српског језика. На почетним годинама користимо уџбенике из Србије, за учење српског језика за странце, а на завршним годинама имамо и предмете читања и превођења, као и историју српске књижевности. Наши студенти после дипломирања углавном раде у државној администрацији, у Министарству иностраних послова, у Министарству економије, за кинеску новинску агенцију Синхуа, на међународном радију, а чак је и неколико бивших амбасадора Народне Републике Кине дипломирало на нашој студијској групи – каже Јао Ђије.

Разлог за учење српског језика, по речима нашег саговорника, млади Кинези виде и у све бољој економској сарадњи наше две земље, па и у чињеници да су многе кинеске фирме отвориле своја представништва у Београду. Међутим, за Јекатерину Вучковић, филолога из Русије, српски језик је нешто више од занимања. Она је удата за нашег сународника, предаје српски језик на Катедри за словенске језике у Москви, а часове држи и у оквиру факултативног курса за студенте других факултета Московског универзитета „Ломоносов“. У Москви се српски језик и књижевност изучавају на Катедри за јужнословенске језике.

Јекатерина је дипломирала руски језик и књижевност, после чега је уписала факултет за стране језике, где је дипломирала енглески и српски, као други језик. – Много ми се допао старословенски језик. Када сам затим чула српски, подсетио ме је на старословенски. Српски има дивну лексику, као и звучање. Сличне речи имамо и у руском, али оне речи које Срби користе сваки дан за нас припадају високом стилу. Зато Руси српски доживљавају као врло леп језик. Потом сам желела да упознам Србе, као и српску књижевност, културу и музику, и доста сам сама научила – каже Јекатерина Вучковић.

Домаћин ових окупљања – Међународни славистички центар на Филолошком факултету у Београду најстарија је институција ове врсте у словенском свету. Постоји од 1970. године, а поред београдског Филолошког факултета, основали су га и Филозофски факултет у Новом Саду, Филолошки факултет у Приштини и Завод за међународну научну, просветну, културну и техничку сарадњу Републике Србије. Од 2010. године управник МСЦ-а је Драгана Мршевић Радевић, а заменик јој је Бошко Сувајџић, професори Филолошког факултете. Циљ Међународног славистичког центра јесте да подстиче и помаже проучавање наше књижевне културне баштине, као и усавршавање српског језика у иностранству, повезујући славистичке катедре иностраних универзитета са нашим.

Сваког септембра МСЦ организује и традиционални Међународни научни скуп, у оквиру којег учествују научници из читавог света који се баве славистиком и србистиком. До сада је објављена читава библиотека зборника са ових скупова, са више од стотину књига, које се налазе и у славистичким центрима у свету.

Извор: Политика

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s