(ФОТО) Како је пропао западни покушај сатанизације Путина …

Иако, реално гледано, САД имају интерес да се удруже са Русијом против ИД, оне немају снаге да Путина прихвате за партнера.

Пише: Џејмс Петрас

(Фото: The Economist)

(Фото: The Economist)

Најутицајнији западни медији већ дуго су укључени у свеобухватну демонизацију руског председника Владимира Путина, његове политике, и његове личности. Сваки дан излази понеки чланак, или више њих, у којима је Путин жигосан као диктатор, ауторитарни владар, цар, „бивши оперативац КГБ“ и владалац „у совјетском маниру“. Све те етикете се понављају, али нигде се не помиње да је он демократски изабран председник Руске Федерације.

Оптужен је да је украо Русију са „пута демократије“, који је започео његов гротескно корумпирани претходник Борис Јељцин; за провођење репресије над „слободарским народом Чеченије“; за затварање невиних, независних и критички настројених олигарха и барона; за подизање устанка у „новој, демократској и прозападној“ Украјини и окупацију Крима; затим за подршку „крвавом тиранину“ у Сирији (демократски изабраном Башару ал Асаду) у грађанском рату против терориста Исламске државе; за пропаст руске економије, као и војне претње балтичким и источноевропским чланицама НАТО.

Речју, медији су форсирали слику „аутократе ван контроле“, који „се изругује демократским нормама и западним вредностима“ и тежи обнови „совјетске империје“ (читај „Империје Зла“). Последица тога је да су „западне силе“ – упркос својим мирољубивим склоностима и братским покушајима да доведу Русију под своје „демократско окриље“ – „присиљене“ да окруже Русију НАТО базама и ракетама; да финансирају насилни преврат у Украјини (пред вратима Русије) и да наоружају пучисте и неофашистичке милиције како би се „обновила демократија“ и насилно сузбили руски „сепаратисти“ у источној Украјини. Речено нам је да су санцкије ЕУ и САД против Русије пажљиво осмишљене „дипломатске“ мере, замишљене као казна московском „агресору“.

Истина је да западни медији неуморно демонизују Владимира Путина како би оправдали војну експанзију НАТО и подривали руску привреду и њену националну безбедност. Крајњи циљ је „промена режима“ и повратак неолибералних елита, које су 90-тих година опљачкале руску економију, чије су сурове последице довеле до преране смрти шест милиона Руса услед колапса здравствене заштите.

(Фото: The Economist)

(Фото: The Economist)

Путин: Вазал или независни лидер?

Западни медији подржали су сваког олигарха, гангстера и преваранта којем је суђено за време Путиновог мандата. Носиоци такве пропаганде нам говоре да су ови осуђеници – који за себе тврде да су „политички дисиденти“ и критичари Путинове власти – затворени због заговарања „западних вредности“.

Западни медији упорно игноришу темељно потковане документе о извору богатстава тих гангстера и олигарха: њихово насилно и нелегално одузимање природних ресурса вредних више милијарди долара (алуминијум, гас, нафта…), банке, фабрике, пензионе фондове и некретнине. Током Јељцина ти олигарси држали су под контролом хиљаде криминалаца, да учествују у унутрашњем рату, у коме су убијене хиљаде људи, укључујући највише државне званичнике, полицијске службенике и новинаре који су се усудили да се супротставе пљачки и противправном присвајању имовине. Путиново прогањање најозлоглашенијих олигарха и гангстера донело му је подршку велике већине руских грађана зато што је то значило повратак реда и закона, као и враћање украденог државног богатства.

Само су западни медији смогли снаге да ове осуђенике назову „политичким жртвама и реформаторима“. То су урадили зато што су олигарси постали најлојалнија и најподређенија компонента у напорима влада земаља ЕУ и САД да од Русије направе неповратно слабу вазалну државу.

Западни медији се стално према Путину односе као према „ауторитарном владару“ упркос чињеници да га је више пута апсолутна већина изабрала поред кандидата који су добијали подршку и новац са запада. Ове године је Путинова популарност порасла на преко 85 одсто. Руски прозападни неолиберални политичари срозали су се на ситну једноцифрену подршку, према истом том истраживању. Очигледно је да руска јавност не жели да се врати политици сиромаштва и хаоса, коју су водили прозападни гангстери 90-тих година прошлог века.

Колику год сумњу да руска средња класа има према Путиновом начину доношења одлука, она очигледно цени његову победу на изборима над криминалцима, затим чеченским тероризмом, као и да цени обнову војних капацитета на границама Русије, укључујући анексију дела Украјине, која је уследила након преврата у Кијеву под америчким патронатом.

(Фото: The Economist)

(Фото: The Economist)

Руски олош као пример демократије

Сваког дана западни медији нас трпају извештајима о „паду“ руске привреде, за шта су криве Путинове „злоупотребе“. Такође се тврди да је у току „пад животног стандарда“, „негативни раст“ економије, као и „растућа изолација“ „експанзионистичке“ Русије пред западним санкцијама.

Овакве медијске тврдње су смешне. Доступни подаци да се животни стандард скоро сваког Руса значајно поправио за време Путинове администрације, поготово после потпуног колапса тржишта 90-тих година. Руски радници примају своје плате, пензионери пензије, а предузећа своје кредите враћају на време. Током Јељциновог периода „слободног тржишта“ радници нису добијали плате по годину дана, пензионери су продавали своје наслеђе на улици како би преживели а предузећа су плаћала зеленашке камате банкама под контролом олигарха. Такве информације – које се врло лако могу пронаћи –медији игноришу зато што то није сагласно са демонолошким наративом.

Медији представљају неолибералну „опозицију“ и „либералне критичаре“ као праве руске демократе, који подржавају западне вредности. Али медији заборављају да помену како ове критичаре финансијски подржавају западне фондације (NED, Сорошева фондација итд.) као и руске невладине организације, обавештајним службама и руским милијардерима у егзилу чврсто повезане са владама ЕУ и САД. Тзв. руска демократска „опозиција“ отворено је показала своју сервилост кад је подржала преврат у Украјини као и крваве нападе на Русе и Украјинце у Луганску, Одеси и Донбасу. Какав год кредибилитет да је „демократска опозиција“ имала у очима јавности, он је сад изгубљен. Скинули су маску и показали се као продужена руке пропаганде западног империјализма и неофашиста.

Западни медији Путина оптужују за исто оно што су чиниле њихове владе. Пошто је званичник Стејт департмента Викторија Нуланд признала да је разним каналима преврат у Кијеву финасиран са пет милијарди долара, пошто се пољска влада похвалила се да је обучила десничарске уличне борце, чије је насиље било увод у револуцију, и пошто су неофашисти живе спалили руске и украјинске држављане, западни медији Путина оптужују за „интервенцију“ у Украјини. Тај бес уследио је пошто је Русија сазвала референдум, на коме се више од 80 одсто гласача изјазнило за поновно припајање Крима Русији.

Истина је да је Путинова влада жртва западне пљачке Украјине, одакле је Русија примила стотине хиљада руских избеглица из Донбаса. Па ипак, западни медији Путина описују као џелата. У међувремену, западни поданици и њихови ултрадесничарски савезници означени су као жртве, присиљене да бомбардују и уништавају регион Донбаса.

(Фото: The Economist)

(Фото: The Economist)

НАТО реторика у медијима

Шарада се наставља. Медији нове казнене санкције Запада приписују Путиновој „аресији“, односно руској подршци праву кримских грађана на самоопредељење, као и праву милиона Руса у Украјини. Са свом том хистеријом, покренутом због руске војне подршке сиријском секуларном режиму у борби против Исламске државе и других џихадистичких терориста, апсурд и замршена природа западне демонолошке пропаганде достиже нове бизарне висине. Западни медији покренули су глобалну кампању, истичући да руско ваздухопловство бомбардује „војне базе које не припадају ИД“, већ оних група којима је Запад „пријатељски“ настројен и које подржава. Та смешна „репортажа“ и фотографије које су ишле уз тврдње објављене су пре него што су руски ваздушни удари почели. Тајминг очигледно није битан у вашингтонаком „паралелном универзуму лажи“.

НАТО је медијима предао своју реторику, којом се руска подршка сиријској легитимној влади мора дискредитовати, тврдећи да је руско присуство „провокативно“ и да је кривац за „додатне тензије“ у региону после толико година џихадистичког тероризма, који је Сиријом харао уз помоћ Запада. Слушајући своје господаре, медији неуморно извештавају о томе како су се Руси озбиљно „намерачили“ на прозападне борце, чиме ће ИД оставити нетакнутим. Ниједан доказ у корист ових тврдњи није приложен. Извукли су неке фотографије снимљене из авионске перспективе у време америчког бомбардовања Сирије.

Спровођење ових наредби из Пентагона избламирале су Ештона Картера, америчког министра одбране који је одступио од овакве реторике и затражио објашњење од Русије. Чак је и Џон Кери затражио од медија да снизе тон, сад кад жели да придобије Путинову подршку у војним акцијама САД против ИД, будући да жели „дубљу сарадњу“ са Русијом, додуше под америчком палицом. Медији су се смирили, али нису објаснили како то Вашингтон може да сарађују са „демоном Путином“.

(Фото: The Economist)

(Фото: The Economist)

Медији као рука империје

Најутицајнији западни медији укључени су у дугу свеобухватну демонизацију руског председника Путина. Њихова улога је да убеде светске лидере и шире мнење да слепо прате ЕУ и САД као своје „савезнике“ и вазалне државе у кампањи уништавања Русије и консолидовања униполарне империје под туторством САД. Западни медији су важни, али се пре свега треба присетити да су они инструмент империјалне државне моћи. Њихово фабриковање лажи и демонизације лидера попут Путина су само део глобалне војне офанзиве којом би се успоставила доминација и уништили противници.

Што су веће амбиције империје, то је већа потреба за демонизацијом жртава. То објашњава зашто се антипутиновска пропаганда подудара са највећом победом Запада (украјински удар, илити „промена режима“) још откад је Западна Немачка анектирала Источну и откад су НАТО и ЕУ зауезеле балтичке државе, Источну Европу и Балкан. Крвави распад југословнске федерације такође је био део тог стратешког програма Запада.

Проблем са демонизацијом противника као што су Русија, Иран и Кина, а некад и Куба, Јемен и Либија, јесте у томе што се САД и ЕУ суочавају са тешком економском кризом код куће и војним поразима у иностранству, који им наносе наоружани исламисти и националистички покрети отпора. САД су инвестирале стотине милијарди долара како би подигле на ноге дрхтави марионетски режим у окупираном Ираку. Ипак, ирачка армија – коју су Американци обучавали и наоружали – побегла је пред налетом екстремиста Исламске државе, која је прошетала кроз пола државе.

САД су држале Авганистан под окупацијом 14 година и, после хиљада изгубљених живота и сакаћења, националистички исламисти, Талибани, олако су заузели трећи највећи град у Авганистану, Кундуз (300 хиљада становника), и три четвртине унутрашњости земље.

Либија и Сомалија такође су биле катастрофа. Међутим, САД, са пола милијарде долара, и даље помажу плаћенике у свргавању Асада, а ти плаћеници, од тренутка када пређу границу Јордана или Турске са Сиријом, предају своје оружје и одмах се укључују у ИД. До сада су предали вишемилионску опрему у ИД и Ал Каиду. ЕУ и САД се суочавају са туробном стварношћу, у којој су Либију, Сирију и Сомалију савладали исламистички борци.

(Фото: The Economist)

(Фото: The Economist)

Гледајући према Азији је Кина – коју западни медији демонизују као земљу на ивици колапса – иако Кина има раст од седам одсто. На сав глас медији вриште о њеној кризи, док Кина формира две међународне банке за развој, вредне више од по сто милијарди долара, сок даје свој допринос за ММФ и помаже 50 земаља, у које спада већи део ЕУ, али не и Америка и Јапан.

  • Два су велика питања пред Америком и Европском унијом: прво, зашто западни медији покрећу кампању демонизације која никако не одговара реалности; и, друго, шта је циљ такве демонизације, будући да она објективно умањује могућност формирања тактичког савеза са Русијом, који би окончао Америчке војне губитке, политичке поразе и дипломатске изолације? Америци је Русија потребна у савладавању Исламске државе.

За Москву је борба против ИД од виталне важности за националну безбедност. Хиљаде Чечена – које су делимично обучавале САД – са ратишта у Сирији вратиће се на Кавказ, одакле ће терорисати и Русију. Упркос противљењу америчке јавости Вашингтону за насилне промене режима у свету, руска јавност здушно поздравља војну подршку Москве сиријској власти, пре свега због терористичког масакра у школи у Беслану 2004. године, у коме су погинуле стотине ученика, учитеља и родитеља. То се руском народу урезало у колективно памћење, што западни медији редовно игноришу промовишучи чеченске „борце за ослобођење“.

(Фото: The Economist)

(Фото: The Economist)

Док Обама немоћно гледа

Реално гледано, Вашингтон има интерес да се удружи са Русијом у борби против ИД. Ипак, Обама је посвећен рушењу легитимне сиријске владе како би проширио америчку доминацију широм Блиског истока, и све то у партнертству са Израелом и Саудијском Арабијом. Очигледно је да постоје озбиљне контрадикције у краткорочним (борба против ИД) и дугорочним америчким виљевима (консолидација америчке и израелске хегемоније над Блиским истоком и Ираном).

Вашингтон је привео крају изолацију Латинске Америке, успостављајући односе са Кубом. Ипак, Вашингтон је задржао своју економску блокаду и огромну војну базу у Гвантанаму. На Кубу се гледа као на потенцијалног политичког савезника, који би обуздавао левичарску владу Венецуеле и разоружао герилску групу ФАРК у Колумбији.

Обама је потписао нуклеарни споразум са Ираном – иако су блокада и тешке санкције остали – како би добио подршку Техерана за борбу против ИД у Ираку, као и за борбу против Талибана у Авганистану. Зато су западни медији привремено снизили тон према Куби и Ирану, дакле из тактичких разлога.

Обамин режим је, кад је реч о Сирији, усвојио према Русији игру „добар полицајац/лош полицајац“. Шеф Стејт департмента Џон Кери говори о сарадњи са Русијом, док министар одбране Ештон Картер предлаже војну конфронтацију због „руске агресије“. Медији се још нису определили за то чију ће политику пратити и понављати је као папагаји.

У међувремену, привредна криза на домаћем терену се продубљује, ИД напредује, талибани се приближавају Кабулу, Руси наоружавају Асада, а милиони избеглица, бежећи од рата, улазе у Европу. Европски погранични ратови букте. А Обама слеже раменима у својој немоћи. Демонологија не може имати ни савезнике, ни решења, нити отвара пут ка миру или суживоту.

Извор:Russia Insider/ Нови Стандард

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s