МЕСТО ГДЕ ЈЕ ЗАПОЧЕТА „НА ДРИНИ ЋУПРИЈА“

Фото: Сокобања
– из времена кад је Иво Андрић боравио у њој…
за  време немачке окупације

Белешка

Ретке и драгоцене су књиге које плене једноставношћу, чињеницама и обиљем слика; књиге као да су, саме од себе, написане. Таква је и ова књига о Иви Андрићу и Сокобањи с којом је писац друговао много година тражећи, прво, у њој спасоносно прибежиште за време окупације 1942. а, касније, долазећи на одмор или лечење. Заволео је ову варошицу и оставио безброј трагова у сећањима, записима, сликама, сусретима с другим познатим или мање познатим личностима које су ту, најчешће преко лета, навраћале.

  • Ауторке су се потрудиле да језгровито и веома чињенично, лепим језиком и стилом, дочарају Андрићеве године у Сокобањи: с ким се дружио, шта је рекао, о чем је писао, шта је од другог чуо и записао у својим свескама (чувена “Пепито”) или, једноставно,  остало у сећању савременика и њихових потомака. Књига се чита без даха – није чудо – у питању је наш једини нобеловац! Уман, познат књижевник и дипломат, светски човек – у овој књизи је приближен топлим речима и истинитим детаљима из свакодневног  живота и времена, детаљима од којих застаје дах!

Наслови “чворних” глава: Књига гостију: Иво Андрић, Поводом јубилеја (50 година од доделе Нобелове награде!), Рукописи под Сокоградом, Време искушења,  Година 1960, Мала земља међу световима, Сокобањци говоре, Породица бањских лекара, У Андрићевом кругу, Шетња с Љубом Јандрићем, Тајанствене одаје речи, Сокобања подсећа на Вишеград, Реч за крај, Списак илустрација.

  • У књизи је лепо описано с ким се, Андрић, у Сокобањи дружио, ко му је нарочито био прирастао за срце, из чег се види његов једноставан људски лик, приступачност његовог односа у саобраћању с мештанима и варошким првацима који су га, сви, одреда, просто обожавали, понекад га успешно изазвавши да мало изађе из своје пословичне скромности.

Велики светски писац Иво Андрић, имао је, само, речи хвале за Сокобању и Сокобањце. Лепо се, ту, осећао, као код своје куће. Најчешће је одседао у хотелу “Моравица” у чијој је околини знао све стазе и стазице којима је, у миру, пунећи “батерије”, шетао и враћао се у хотелску собу да пише, сређује бележнице или, једноставно, чита уживајући у летњем одмору, годинама сам, а, касније, са супругом Милицом Бабић.

  • Вредан податак: зна се, поуздано, по казивању самог писца, да је у Сокобањи започео писање романа “На Дрини ћуприја”, затим романа “Госпођица”, као и да је написао целу приповетку   “Јелена, жена које нема” и целу приповетку “Змија”.

Читајући ову књигу, а, по сазнању из другог извора, очекујући и велику прославу јубилеја 50-годишњице од доделе Нобелове награде за књижевност, прославу, прво, у Сокобањи па, после, у Београду, нисам могао а да не зажалим што уз ову књигу није било и диска с пишчевим гласом. Могао је да прочита неку своју песму, или краћу причу, нпр.,  “Књига”, или одломак из “Јелене…”, неког романа, на пример, из великог остварења каква је његова савршена приповетка/краћи роман “Проклета авлија”! Али, ко зна, можда ће моја жеља бити остварена управо на прослави Андрићевог и нашег јубилеја, а то није далеко: већ у октобру!

Татјана Корићанац и Љиљана Н. Николић:
“О причању и о онима који причају. Иво Андрић и Сокобања”.
Београд/Сокобања, 2011

 

Српске гусле
ГУСЛЕ, МОЈЕ, ПЕСМО, СРПСКА …

Извор: Србисање Times

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s