ТЕСЛИН ОПРОШТАЈ ОД МАЈКЕ ГЕОРГИНЕ

Речи које ће вас, скроз-наскроз, уздрмати! … и треба!

Писмо СРБИНА…
писмо ГЕНИЈА… Николе Тесле…  мајци Ђуки…
које, нажалост, никад НИЈЕ УРУЧЕНО!

Тесла и краљ Петар Други

Тесла и краљ Петар Други

Српски роде, српске сестре и браћо,
оставите трице и кучине, читајте ГЕНИЈА!

Кад сте, ви, или Ви, својој мајци написали писмо?!

Јесте ли јој, скоро, купили чешаљ?!… Да очешља оно мало косе које јој је, још, (пре)остало… оне косе у коју вас је, кад сте имали кило меса, повијала и бдела над вама радујући се животу!… А откад вас је родила – то важи за сваку мајку!  – никад се није ни најела ни наспавала – чувајући вас, пазећи вас, одвајајући од уста да бисте ви имали, макар довољно!…

Кад сте је, посљедњи пут,
упитали КАКО СИ, МАМА?!

Кад сте јој били на гробљу, донели јој њен цвет… и ШАПАТОМ је позвали… а ГЛАСНО захвалили оној што вам подари живот?!…

Никола Тесла се – у овом писму – мајци обраћа великим почетним словом М!

Велибор Михић, књижевник из Београда

Сриједа, 18. новембар 1892.

Мајко, при помисли на Тебе, осјећам се некако тешко и туробно, не знам како, али осјећам да ниси добро. Волио бих да сам крај Тебе, сад, и да ти принесем воде .

Све ове године моје службе човјечанству нису ми донијеле ништа до увреда и понижења.

Јутрос сам устао прије него је свануло јер сам поново чуо нешто што, већ, дуже, а кроз(а) сан, чујем у својој соби. Чуо сам глас који поје и моли неким маурским језиком лијепу тужбалицу или зов. Јутрос сам отјерао сан с очију и потврдио да глас долази одсвакуд и да не могу одредити да ли је с вана или изнутра. Бојим се да нисам разум, изгубио…

О овом не смијем причати др Лаyонелу јер ни њему више не вјерујем. Чуо сам да је посјећивао господина Едисона прије двије седмице …

Четвртак, 19. новембар…

Опет мислим на тебе, Мајко…

Опет имам онај немир и тугу у тијелу…

Данас ћу писати у Уред за патенте да мој јавни експеримент помјере за једну седмицу раније јер ја морам кренути кући, у Отаџбину, кренути Теби. Знам, сад, сигурно да ниси добро јер онај глас, ону тужбалицу, поново сам чуо сасвим свјестан и будан. Још сам разуман…

Петак, 20. новембар…

Нисам писао у Уред за патенте, дошао је њихов агент да ми донесе потврде и рекао сам му, лично, своје науме. Рекао је да жали, али да се термини не могу помјерати с обзиром да су конгресмени из око 20 савезних земаља једва ускладили термин…

Отишао сам до Водопада и рекао својим момцима да окрену турбине и да чекају на мој позив, сјутра, спремни. Ја сам одлучио да Човјечанству дарујем оно што му припада и враћам се у Европу, Теби, Мајко. Владе земаља су исте овдје као и код куће. Схватио сам, сад, на крају, да је Човјечанство зависно о владама и да појединац не може сам промијенити свијет. Али онај чудан глас ме брине. Знам да нешто значи и да има везе с Тобом, с мојим експериментом, с нечим трансценденталним…

Субота, 21. новембар…

Драга Мајко, сјутра полазим у Југославију. Госпођица Нора је отишла по мом налогу у Лучку капетанију и обезбиједила ми карту до Лисабона, одатле идем возом до Цириха, па онда директно до куће. Рачунам да ми треба око десет дана, или двије недјеље, највише…

Данас сам ушао у Конгресну зграду и на сједници Сенатора замолио за пар минута пажње. Није им било по вољи, али дозволили су ми. Тражио сам телефон и да ме споје с лабораторијом на Нијагариним водопадима. Момци су на мој налог пустили турбине у погон и Конгресна сала се обасјала мојом струјом, десет пута јачом од обичне, управо онако како сам и најавио! Нису ме интересовале њихове реакције, уопште. Изашао сам, одмах, напоље јер нисам ово радио за њих већ за Човјечанство! Само сам у моменту кад сам погледао свјетиљку и чекао да “моја” бежична струја дође с турбина, осјетио да нисам ја творац овог свег. Осјетио сам да је НЕКО или НЕШТО носи од Нијагаре до Конгресне сале и да је у том закону који сам сматрао “својим” открићем, нешто што је одувијек постојало, а да је, само, мени дато надахнуће да то уоквирим и Човјечанству објасним. Умјесто среће и тријумфа, појавила се нека празнина. Схватио сам да сам нешто велико у животу пропустио. Нешто као да сам изоставио, као да нисам нешто понуђено спознао. Нека формула је била тако близу моје спознаје, а ја је нисам нашао или нисам хтио да је нађем. То има везе с оном маурском тужбалицом, сигуран сам, сад…

Недјеља, 22. новембар…

Ово писмо нећеш никад добити, Мајко…

Не знам зашто га пишем Теби која га више никад прочитати не може…

Нек ти је лака земља, Мајко и опрости ми што су ме моји путеви одвели од Тебе, па ти не могу доћи ни на сахрану…

Читам телеграм с вијешћу о твојој смрти и презирем људе који нису били спремни још прије двије године да схвате да струја може да се пренесе и без жица. Сад су, ево, видјели да може, али, опет је неће знати стољећима користити јер неко је спалио моју лабораторију у центру града до темеља, са свим списима и нацртима. Рекли су ми да се сумња на господина Едисона. Тако сам равнодушан да не препознајем сам себе. Прије бих се, можда и јадао, али сад више не јер знам, добро, да неко ионако све то држи под контролом и да је “моје” откриће још прерано дошло за Човјечанство. И, уствари, оно уопште није “моје”. Знам да то НЕКО надзире све и да има план, па сам зато, можда и равнодушан…

Мој брод за Лисабон полази у 11 сати. Кола ме напољу чекају. Ово писмо ћу положити на твој гроб кад стигнем на наше сеоско гробље. Сад вјерујем у оно што никад нисам, да сам тамо, негдје, још увијек “Ти” и да твој живот НИЈЕ заувијек престао. Сад ми је и жао што нисам хтио никад да се дружим с Турцима јер су они исте онакве тужбалице пјевали као она из мојих праскозорја. Сад се сјећам да су они знали много више него ја о свим овим стварима које, тек, сад, спознајем…

Залуд моје године проведене у науци, кад она бијаше јалова. Моли, тамо, за мене, Мајко, ако можеш, том маурском тужбалицом за изгубљену душу свог сиротог неуког сина…

Никола Тесла
Извор: ДневниМагазин

Теслина мајка Георгина, Ђука

Теслина мајка Георгина,
Ђука

Подаци…

Рођена је у породици српског православног свештеника Николе Мандића (1800 — 1863) и Софије Мандић (рођене Будисављевић) из места Грачац, у Лици. Софија и Никола су имали осморо деце, а Георгина им је била четврта, најстарија кћер. Међу тих осморо деце, био је и Петар, касније митрополит дабробосански Николај Мандић (1840 — 1907), као и Тома Мандић (1827 — 1906) свештеник горњограчачки и зрмањски.

Теслина мајка је морала преузети бригу о старању над шесторо браће и сестара јер им је мати умрла врло рано. То је спречило ову изванредну жену да учи школу и да свој дар развије у већој мери. О њој је Тесла говорио увек са нарочитим усхићењем и сматрао је да је свој проналазачки дар наследио од ње. Била је у стању да проналази разне справе у домаћинству, а била је надалеко чувена у целој околини због својих ручних радова. Иако није знала да чита, занимала се за поезију и знала је напамет многе српске народне песме и многе одломке из Његошевог „Горског вијенца“. За време предавања у Паризу,  Тесла је добио вест да му је мајка тешко болесна. Због тог је прекинуо заказана предавања и одмах кренуо у Госпић. Она је умрла 4. априла 1892. у својој 71. години.

По њеном деди, православном свештенику, Томи Мандићу, село Томингај је добило назив. Мандићи су били познати као веште занатлије (ковачи и столари) с одличним радионицама. По мајчиној линији је Георгина била потомак Будисављевића, породице која је у 18. и 19. веку имала два члана који су од аустријских царева добили племство на основу војних заслуга. Из тог разлога су Будисављевићи у Лици уживали велик углед.

Удата је за Милутина Теслу и с њим изродила синове Данета и Николу (1856 — 1943), као и кћери Ангелину (1850), удату за Јову Трбојевића (свештеник у Петрову Селу па у Медаку), Милку (1852), удату Глумичић, и Марицу (1859), удату за Николу Косановића (свештеник у Плашком па у Ријеци). Син Марице и Николе Косановић је Сава Косановић, а синови Ангелине су архимандрит шишатовачки др Петроније Трбојевић и Никола Трбојевић који је у Америци такође имао научну каријеру (био је у контакту с Николом Теслом).

Занимљивости…

Из исте шире породице Будисављевић, из које је потицала њена мајка Софија – је и Јованка Будисављевић (удато Броз), последња супруга Јосипа Броза Тита. Њихов заједнички предак је Тошо, прадјед проте Томе Будисављевић који је 1811. добио француски Орден части од Наполеона. У књизи „Преписка Ђенерала Будислава Будисављевића“ из 1911. је сачувано једно писмо проте Милутина Тесле, сину генерала Буде, Александру. У писму, поред осталог стоји и ово: „Супруга моја, унука Кавалира Проте Будисављевића, твоја сродница, добро се држи и мило те поздравља… Дјеце, имам, једног сина (Николу) који је завршио Вишу реалку, и три кћери од којих се једна скоро удала у добру кућу, не знам, још, ‘оћели јој муж бити беамтер или попо! Сад мој драги пјесниче, ја Ти срдачно захваљујем на стиховима и братској честитки! Остајем љубећи Те у духу и поздрављајући. Твој реван поштоватељ и брат Милутин Тесла, протопр. намјестник.“

Извор: ср.википедиа

Српске гусле

ГУСЛЕ, МОЈЕ, ПЕСМО, СРПСКА …

Извор: Србисање Times

2 мишљења на „ТЕСЛИН ОПРОШТАЈ ОД МАЈКЕ ГЕОРГИНЕ

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s