ОБРАД ПЕТРОВ МИЉАНОВИЋ: ЗАВИЧАЈ

(Фото: weboglasi.com/rs)

Српски таленти

Упознао сам песника, сасвим случајно, у Удружењу књижевника Србије, у Београду, у Француској 7, на промоцији романа “Снови и судбина”…  Ту, да бих увеличао промоцију, дошао сам и упознао Обрада. Отпевао је и уз гусле одгудио своју песму „ЗАВИЧАЈ“ која ме је скрозирала до срца подсетивши и мене родне груде, херцеговачке. Завичај се воли и љуби као мајка!

За себе, Обрад Патров Миљановић каже да није песник већ певач и гуслар. Кад, овде, прочитате његову песму, уверићете се да је скроман, он је, такође, по мом: пре свег, песник!

Пева у десетерцу!

По занимању је туристички техничар. Рођен је 1953. у малом туристичком селу Љубомир, код Требиња. Преко 40 година живи у Београду. Има, још, једну песму коју ћу покушати да од њег добијем, то је “Брђанин и умљанка” (умљани су они који, за разлику од брђана, живе, доле, у низини, питомини); та песма је љубавна.

А његова песма „ЗАВИЧАЈ“ је… видећете каква је!… сва од срца!… сећања и туге!…  састављена… слободно пустите сузу-две!… Врло је близак Његошу, Шантићу и Радичевићу!

Велибор Михић

ЗАВИЧАЈ

Да сам соко па да имам крила,
Херцег-Земља, ближа би ми била,

Вин’о бих се небу у висине,
Прелетио брда и долине!

Наш’о лијека болну срцу, своме
И Требињу, вратио се своме!

Мојој срећи не би било краја,
Виђет’ брда свога завичаја!

И до свога Љубомира доћи,
Сестро вило, буди од помоћи!

До родног ме врати завичаја
Ђе се душа с небесима спаја,

Подсјети ме на минуле дане
Ђе проведох своје момковање

И спусти се до мог родног села,
До Подвори, Маревића врела

И реци ми шта се тамо збива,
Има л’ кога приличника жива.

Мене љубав родном крају веже
Ђе ми кости прађедова леже,

Ту сам рођен, ту сам треб’о мријет
Ђе сам б’јели угледао свијет.

Не бјеше ми мјеста милијега,
Често сам се враћао у њега,

Иако ме ту не чека нико,
Ту сам рођен и ту сам поник’о

Ђе живјеше родитељи, моји,
Стара кућа и сад, узгор, стоји,

Коју, више, нико не отвара
Нит’ ме мајка очекује стара

И која се радовала мени,
Мој највећи пријатељ искрени,

Да се своме обрадује сину,
Пресели се Богу на истину!…

Не вије се димен из оџака,
Нема мојих ближијех рођака,

Ту ријетко ко навраћа, више:
Ил’ помријеше, ил’ се раселише!

Чељадета са мном да прозбори,
Пусте куће а празни обори,

Брава нема, празне су нам стаје,
Нит Шарова нема да залаје,

И блејање да се чује брава,
Као некад да замуче крава!

Од торине, зидови су пали
Ђе смо, некад, ‘ајван затварали!

Купина је под прозоре стигла,
А олуја циглу с куће дигла!

Осињаци кућу направили,
Испод прага мрави навалили!

Вјетар лишће пред врата скупио,
Из дворишта коров ударио!

Необрано грожђе слана коси,
Оно, смрзло, још зими пркоси!

С одрње га миши обарају,
На терасу гроздови падају!

Буђ и мемла с врата заудара,
А шкорпион зидовима шара!

Низ оџак је, због кише и снијега,
Гаравина потекла из њега!

Слушам црва, гребе у дрвету,
Паукове како мрежe плету!

На зиду су старе реликвије,
Родитељи од Мајке Божије,

То су свеци Јоаким и Ана,
Па се сјетих Аћимова дана,

Крсне славе, Васкрса, Божића,
Свог дјетињства, својих Маревића.

На тавану, још су коши, стари,
Празни стоје од жита амбари

Што су, некад, пуни жита, били,
Сад мишеви коло ухватили!

Изнад куће стоји мурва 1), стара,
Жиле шири а дувар 2) обара!

Испод куће ђе су врти били,
Зидови су, сада, у гомили!

Туђе овце оградом вршљају
А керови кретат се не дају!

До извора ђе се вода пила,
Без ћутука 3) и гвоздених вила

Ил’ нечије пратње и помоћи,
Тешко Врелу Маревића доћи!

А јесење кише стално лију,
Вруље 4) дошле а громови бију!

Бол и туга у срце удара,
На уму ми моја мајка, стара,

Ко ће хладну кућу да угрије,
Нема мајке, нема фамилије

Да порани, да помузе краве
И на пашу да ишћера браве!

Нема, више, топлога кревета,
Из шпорета ватра да пуцкета!

Нити људи што некад бијаше,
Па нам родна села опустјеше!

Све заслугом система прошлога,
Кад морасмо бјежати из њега!

Од своје нас вјере одвојише,
Домаћинску кућу раскућише!

Сад од тога не остаде ништа,
многа пуста осташе огњишта!

Свака друга кућа затворена,
На стотине момка нежењена,

Ђе се многе куће затварају,
А мала се ђеца не рађају!

Нит’ момачке пјесме да се чује,
Ни громови, муње и олује

Што парају те горске врлети,
То се Господ Љубомиру свети!

Нема сијела, ни народног збора,
Не чују се гусле од јавора,

Да се коло, ухвати, момачко,
Да запјева грло, ђевојачко!

Нема плача од малог ђетета,
Ријетко срести стара чељадета!

Нит’ се регрут у Армију прати,
Нити младе да је воде свати!

Да л’ то Зминац кнегињу дозива,
Извире ли извор вода жива

Ил’ су и та усахнула врела
Као многа љубомирска села!

Да ли ово Господ с неба гледа,
Љубомирци, ђе су од угледа!

На што ли се ово изродило,
Ђе угледних људи увијек било,

Немањића жупа дочекала
Да је кућа на два слова спала!

Је ли касно сада се кајати,
Оронуле цркве оправљати,

Оће ли нам Господ опростити,
Ко ли ће се у њима молити!

Оће ли се млади вјенчавати
И њихова дјеца крштавати!

Шта власт ради, па се чудим чуду
Да не буде жртве узалуду,

И ријечи Рада, рода мога,
Безбожници, узеће нам Бога!

Иако сам отишао, давно,
У мислима, Љубомир ми стално,

Једва чекам када ћу вам стићи,
О, лијепи моји Маревићи,

Питам себе, има ли ви лијека,
Љубомире, рано довијека!

А некад се пјесма подизала,
Љубомирска брда одлијегала!

Вјековну смо традицију нашу
Подредили свјетском мафијашу,

Ђе су сада лажни идеали!
Зашто смо се, браћо, убијали!

Сад размисли, мој брате Србине,
Ко те вину у лажне висине!

Ко у теби има поуздање,
Ђе су твоји кућа и имање!

Већ се врати својим корјенима
И сад мјеста покајању има!

Лаж и мржња нек’ ти страни буду,
Видјеће се на Божијем суду

Ако држиш до корјена свога,
Зато вјеруј у Српство и Бога

Да те мржња не доји, не храни
већ праштање ако смо хришћани!

Обрад Петров Миљановић

1) мурва – дуд
2) дувар – зид
3) ћутук – пањ, клада
4) вруља – крашко врело, извор

Извор: Сербисање Times

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s