ГУСЛЕ, МОЈЕ, ПЕСМО, СРПСКА …

Слепи гуслар Филип Вишњић (Фото: Гугл)

Најбоље су гусле, јаворове!

  • А најлепше српске гусларске песме!

Гусле су српски народни музички инструмент с једном, или, евентуално, две жице (постоје, чак, и с три и четири жице). Најчешће су направљене од јаворовог дрвета. Као једножичан инструмент, гусле се срећу у Србији, Црној Гори, Босни, Херцеговини и Далмацији. Гусле из Лике и Босанске Крајине углавном имају две жице…

Гусле, моје!

Гусле, моје, овамоте, мало,
Амо и ти, танано гудало,
Да превучем, да мало загудим,
Да ми срцу одлане у грудим’
Та пуно је и препуно среће,
Чудо, дивно, што не пукне веће…

Зора, бела, сунце, огрејало,
Лисна горо, поље, обасјано,
Цвеће, мило, росо, бистро врело,
Па ти, јоште, моје чедо, бело –
Ко да гледне чарне очи, твоје
Па у срцу да му не запоје!

Ао, свете, мио и премио,
Красно ли те вишњи удесио,
Само, само, да још мрети није,
Ал’ већ нека кад инако није.

Данас-сутра час ће ударити,
Јарко сунце мени заклонити,
Из руку ми јасне гусле тргнут,
Моје тело под земљицу вргнут…

Ал’ сто певах неће пропанути,
Након мене хоће останути,
Док се поје, док се се винце пије,
Док се коло око свирца вије,
Докле срце за срцем уздише,

Е па дотле, а куда ћу више!

Бранко Радичевић

Драматичан звук гусала… али, увек, ИСТИНИТ!

Жице су направљене од тридесет упредених коњских длака, као што је случај и са струном гудала. Гудало се користи тако што се повлачи по затегнутим жицама производећи оштар и драматичан звук који је изузетно експресиван. Гусле спадају у инструменте за које је потребно велико умеће свирања, тананост која је потребна да би се што верније изразили мисао, осећање и, самим тим, поука, порука.

Саме гусле, састоје се од музичке кутије која је пресвучена животињском кожом на коју се надовезује дугачак врат на чијем завршетку је изрезбарена животињска (најчешће коњска) или птичја (најчешће орао или соко) глава.

При свирању, тело гусала се полаже на колена (у крило), док дугачак врат придржава длан једне руке.

Величанствена улога гусала у српској историји…

Гусле су играле важну улогу у историји српске епске поезије будући да су гуслари — народни певачи, опевали догађаје из народне историје вековима, све док ти текстови нису, најзад, записани. Већина песама говори о временима отоманске владавине и народне  борбе за независност. Напорима Вука Караџића многе српске епске песме су записане и сачуване већ у
раном 19. веку.

Дивио им се и Фридрих Први Барбароса – у Нишу!

У неким књигама и публикацијама се спомиње податак да су српске гусле дочекале Фридриха Првог Барбаросу кад се у 12. веку састао у Нишу са српским владарем Стефаном Немањом, где му је Немања понудио помоћ српске државе у Крсташком рату. Кажу да је Барбароса био задивљен звуком гусала и певањем уз њих, па се много интересовао око појединости о гуслама.

Гусле као степски инструмент, даљим пореклом,  потичу из средње Азије. Срби као једно од словенских племена степског порекла, донели су овај инструмент на простор југоисточне Европе. Њени најсроднији инструменти су моринхур и игил. На врху гусала је често коњска или јарчева глава као симбол сточарства и номадских народа, док је гудало најчешће израђено у облику змије, као симбол горштачке љутине. Касније се на гуслама срећу ликови народних јунака, а нимало није случајно што се праве од јавора јер јавор (као дрво) има симболику у српској претхришћанској религији и означавао је култ предака. Такође се уз гусле славе преци.

Гусле се још срећу и у Сирији, а код Лужичких Срба се среће гудачки инструмент под називом хусле. Такође, Срби који су мењали веру и примали ислам, били су задржали обичај опевања својих муслиманских јунака уз гусле. Данас се овај обичај код њих готово изгубио.

Грађа инструмента…

Варјача – звучно тело – издубљено дрво преко ког је натегнута јагњећа, зечја или јарећа кожа на којој је на средини направљена перфорација ради звучности инструмента.

Држач се састоји од «врата» и «главе». «Глава» је сам врх гусала и обично је врло богато улепшана, може бити изрезбарен лик човека, коња, птице итд., док је «врат» део за који гуслар држи гусле, а другом руком гудалом прелази преко натегнутих струна.

Струне су направљене од длака из коњског репа.

Опута – део за који је струна причвршћена при дну гусала.

Кочић – налази се између «главе» и «дршка» и на њ се намотава струна.

Коњ или коњић – комадић дрвета који одваја струну од звучног дела. Налази се између «опуте» и перфорације, а може бити до «три прста» висине.

Лучац – гудало – направљено је од природно
закривљене гране и струне од коњске длаке.

Типови гусала…

Херцеговачки тип – високо постављене жице

Дубровачки тип – ниско постављене и дуже жице

Крајишки тип – с две струне

Историја инструмента…

Назив „гусле“ долази од праславенске речи „gǫsli“ што значи „жица“.

Прва белешка о гуслама међу Јужним Словенима долази од Византинаца, из прве половине VII века кад су ухваћена „два шпијуна која код себе нису имала оружје већ само дрвене инструменте“.

Знаменити гуслари — певачи српских народних песама

Тешан Подруговић, из села Казанци, код Гацка, Херцеговина,
Филип Вишњић, родом из села Горња Трнова (Горња), општина Угљевик,
Лека Мастиловић, морачки ускок родом из села Изгори, код Гацка, у Херцеговини,
Старац Милија, из Колашинa,
Старац Рашко, из Колашина,
Ђуро Милутиновић, слеп гуслар,
Стојан Хајдук (‘Aјдук), Херцеговац,
Анђелко Вуковић, с Косова,
Борко Мијајловић, народни гуслар из Србије, село Плочник,
Душан Добричанин, народни гуслар из Србије, Куршумлија,
Ђорђије Ђоко Копривица, народни гуслар из Бањана, живи у Београду,
Миломир Миљанић, народни гуслар из Бањана, живи у Београду,
Душан Додеровић, народни гуслар из Србије, из села Маровца, живи у Лесковцу,
Петар Перуновић Перун,
Сава З. Станишић, српски гуслар родом с Метохије,
Будимир Чавић, српски гуслар родом из села Какмужа, код Пљеваља,
Зоран Племић, народни гуслар, с Романије,
Бранко Перовић, народни гуслар, из Никшића
Љубомир Љубо Павловић, гуслар, из Куле, родом с Купреса,
Стојан Шипчић, народни гуслар, из Мале Црне Горе, живи у Никшићу,
Ђуро Крсмановић, народни гуслар, са Слатине,  живи у Никшићу,
Неђељко Црњак, народни гуслар, из Сарајева,
Стеван Мишо Поповић, народни гуслар, из Цуца,  живи у Никшићу,
Костадин Коста Плакаловић, народни гуслар, с  Романије,
Зоран Самарџић, гуслар, из Врбаса,
Драшко Малиџан, народни гуслар, родом из Пљеваља, живи у Београду,
Милорад Мишо Вујовић,
Бошко Вујачић,
Миливоје Мујо Никчевић,
Војо Радусиновић, народни гуслар, из Црне Горе,
Саво Контић, народни гуслар,
Војислав Бајо Станишић, народни гуслар, из Добриловине, живи у Београду,
Драган Малиџан, народни гуслар, из Пљеваља,  живи у Београду,
Никола Мојсиловић, народни гуслар, из Србије, из Куршумлије, живи у Београду,
Драшко Магделинић, народни гуслар, родом из Богаја, живи у Београду…
(Izvor: sr.wikipedia)

Гусле памте историју…

Готово све што знамо о вековима наше историје, знамо из народног предања. А оно је највише сачувано у народним песмама које се певају уз гусле. Преткосовске најављују Косово и казују о расколима и међусобним ратовима српских великаша, о сатирању Српског Царства. Покосовске певају о Косову – од Боја до данашњег дана. Друкчије није ни могло бити јер Косово је наше духовно, културно и историјско средиште. Средишња линија нашег колективног памћења. Срећом, гусле још постоје и за њих се пишу и уз њих певају песме о свим значајним догађајима, никад не заобилазећи косовску тему.

О чувању српских предања, кроз чврсту везу са тананим нитима гусала, овако збори Бошко Вујачић, најбољи српски гуслар данашњице. Али, вели и да народне песме и гусле „памте“ и време много пре Косова.

Сачувано и запамћено све што се није смело заборавити!

– Више од миленијума наше историје, описано је у српским народним песмама – подсећа Вујачић. – Да немамо народне епске песме и гусле, шта бисмо знали о моралним ставовима живљења, односу према породици, ближњем, вери, народу, прецима, јунацима, свецима. У њима је сачувано и запамћено све што се није смело заборавити. Немамо ми никакву другу нити поузданију историју све до српске револуције и Вука. Ни у једној историјској читанци нису боље, лепше и садржајније изражене суште ствари људског, личног и колективног живота.

Да су гусле као једна од универзалних вредности српског рода сачувале све наше митове, а посебно косовски, верује и Бранко Конатар, књижевник из Београда. Ако смо, како каже, од „најдоњег камена нашег постојања до најскупље стечене речи уз икону претрпели, уз кандило преплакали, уз гусле смо претрајали“.

Трајаћемо док се будемо чували!

– Гусле су језик, јуначки разговор и музика – приповеда Конатар. – Оне су народна библиотека, народни музеј, устав наталоженог, просејаног животног искуства. Ништа наши преци нису тако добро разумели као јеку манастирских звона и дрхтај струна с гусала. Уз то сазвучје, освајали су и бранили слободу, зидали задужбине, праштали нељудима и молили се Богу. Обоје, и гусле и манастире, оставили су нам у аманет, да их чувамо и да нас чувају. Трајаћемо док се будемо чували.

Да би гусле за будућност сачувале садашњост, по речима наших саговорника, неопходно је много опреза и обазривости. Конатар сматра да смо обавезни да гусле заштитимо од вулгарне интерпретације, интелектуалне и моралне корозије. Да их тако неоскрнављене предамо потомцима.

– Оптимиста сам и не плашим се за будућност и опстанак гусала и нашег предања – додаје Вујачић. – Све што је важно и велико није масовно већ ретко. Тако је вазда било тако ће и остати…

Инструмент земаљске снаге…

Академик композитор Иван Јевтић је, у својој Симфонији „1804“, први пут у историји музике гусларску мелодију обележио нотама и сјединио звук гусала и симфонијског оркестра. Гуслао је и уз њих појао маестро Роберто Гато.

– Музичке могућности гусала јесу много скучене, али звук тог инструмента носи једну посебну боју и набој који други инструменти немају – каже академик Јевтић. – Гусле могу и те како да инспиришу композитора у смислу „земаљске снаге“. У Симфонији „1804“ гуслару сам оставио много слободе у свирању, а гусларским звуком желео сам да иницирам оркестарске ситуације. Гуслар надахњује оркестар.
(Извор: веч. новости)

Чујем усклик соколова стари’…

 Алекса Шантић:

ГУСЛАМА

Сјајни храме у ком Србин чува
Своје име, свој аманет, свети,
Ој, ви, гусле од јавора, сува,
Вашем звуку моја душа лети!…

К‘о благослов што са неба бдије,
Он је сила што ми срце жари;
С танких струна, кад се небу вије,
Чујем усклик соколова стари’…

Чујем гласе са косовског гробља,
Што их, тајно, свете сјенке зборе;
Чујем јаук потиштеног робља
Коме ране све бивају горе…

У њему је све што Србин жели
Јер у жељи, српској се и заче:
Је л’ весео, Србин се весели,
А кад цвили, тад и Србин плаче…

Он је душа којом Срби дишу
И в’јекови српских покољења;
Он је књига у којој се пишу
Наши јади, наша искушења…

Он је слово што лети братимством,
У коме се српски гениј буди;
Он је путир из ког’ се, јединством,
Причешћују Србинове груди….

Ој, кад гуслар танано превуче,
Који Србин не осјећа жарко?!
Та гуслама све се силно вуче,
Из њих зборе: Лазар, Милош, Марко…

А што гласи бесмртника веле,
То је вјесник што се вјером куне:
Да ће скоро свјетлост зоре, б’јеле,
Златит’ алем Немањића круне…

Па нек’ стиже, нек’ се пак’о диже,
Нек’ још буде и вишијех зала:
Србин неће поклекнути ниже
Док је Србу српскијех гусала!

Биће дана, већ се зрачак јавља,
„Доће хора, која доћи мора!“
А с гусала хориће се славља
Уз молитву дечанскијех звона!…

Извор: aleksasantic.com

Песма која се лако учи
јер је скроз-наскроз СРПСКА…

У изрода – гусле не висиле!

(У 64 стиха)

  • 1. Куд ће љепша цика и музика
    2. За Србина, старог мученика,
    3. Од гусала и српског пјевача,
    4. Те нам срце у грудима јача!…
    5. Иако су од јавора, сува,
    6. Њих је Србин пет в’јекова чува’,
    7. То му болне лијечило груди
    8. И свете му сачувало труди!…
    9. С гуслама се Србин поносио
    10. Кад је крвљу пољане росио;
    11. И то су му прве клетве биле –
    12. У изрода гусле не висиле!…
    13. У њих Србин полагаше наду
    14. Да слободи клонути не даду!…
    15. То му бјеше свемоћни геније
    16. Те га диза на узвишеније.
    17. Оне Србу запамтише доста,
    18. Откад царство македонско поста;
    19. Оне мрачне дане запазише
    20. Како Турци Грке преварише.
    21. Оне бјеху у помоћ Душану,
    22. Када доби свијет на мегдану.
    23. За Косово жалосно кажују,
    24. Ал’ с’ Милошем Србе ублажују.
    25. Марков топуз и Рељина крила
    26. На гусле је усликала вила;
    27. Поред њих је Шарца припучила
    28. И крилата коња Јабучила.
    29. Преко њих је слава искочила
    30. Дурмиторског војводе Момчила,
    31. И сердара, српских из Котара,
    32. Што вођаху чете уз Кунара,
    33. И с’ четама у турску Удбину,
    34. Решаваху Турцима судбину.
    35. Гусле памте Страхињића Бана
    36. И војводу Љутицу Богдана.
    37. И Новака памте у пећину
    38. И проклету Ђурову Јерину.
    39. Памте Ђока да је био сила,
    40. И владике: Рада и Данила.
    41. Оне памте Никца код оваца,
    42. И још много наших праотаца:
    43. Иван-бега, Пивљанина Баја,
    44. И Чупића Змаја од Ноћаја.
    45. Оне памте Рајића Танаска
    46. Кога сила не помаче царска.
    47. И војводу Синђелић Стевана,
    48. Из њих му је слава опјевана.
    49. И сва српска војевања, стара,
    50. Од Вучјега Дола до Мишара.
    51. Па Поцерца, Мутапа, Главаша
    52. И безбројно про Балкана паша.
    53. И Принципа, ратоборца млада
    54. Који уби Франца Фердинанда.
    55. Оне плету небројеним в’јенце,
    56. Чувају их као цркве свеце.
    57. Манастири и свето гудало,
    58. То је српску вјеру сачувало!…
    59. Па тај олтар зар да се угаси,
    60. Што Србину дично име спаси?!…
    61. Ој, Србине, дико од свијета,
    62. Чувај гусле, мирисе од цв’јета.
    63. Своје чувај успомене старе,
    64. Српске гусле – те народне даре!

Извор: guslarskepesme.com

Гусларски прилози…

  • 1. прилог:

ГУСЛЕ, МОЈЕ, ПЕСМО, СРПСКА …

Пева и гуди Ђорђије Копривица, аудио-снимак, трајање: 9:24 минута

  • 2. прилог:

ГУСЛЕ, МОЈЕ, ПЕСМО, СРПСКА …

Пева и гуди Ђорђије Копривица, аудио-Српска гусларка Бојана Пековић, у ТВ-студију, видео-снимак, трајање: 3:43 минута

  • 3. прилог:

ГУСЛЕ, МОЈЕ, ПЕСМО, СРПСКА …

Пева и гуди Ђорђије Копривица, аудио-Ој, Јелена, црногорска вило, изворна песма, пева и гуди Стеван Поповић, видео-снимак, трајање: 7;:06 минута

Српске гусле

Српске гусле

  • 4. прилог:

Извор: Сербисање Times

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s