ВЕЛИБОР МИХИЋ: СРПСКЕ НАРОДНЕ ПОСЛОВИЦЕ

(Мудрости, изреке, синтагме)

Ове предивне пословице, које служе на част нашем народном генију, пронашао сам, сасвим случајно, на неком порталу, не сећам се ком, али, вредне су злата и зато их дарујем и вама, знам да ћете многе запамтити и, чак, бројне од њих, постати вам путоказ у животу.

Народ, српски, створио их је, нек их народ и чита, тј., свеколико наше Српство!

Не знам која је од које боља јер су све врхунске какав је и сам наш народ, увек био међу одабранима и, често, у историји, предњачио и давао светао пример  чојства  и јунаштва. Бог му дао сваку срећу и дугу-дугу будућност!

Читајте, уживајте и памтите ове бисере српске мудрости,
искуства и дара!

Имају вредност целе једне библиотеке!

А

Акни да виђу јеси ли Србин.
Ако будеш мост, свак ће те газити.
Ако другог поштујеш, за себе не брини.
Ако дуго живе, скупа, животиње се заволе, а људи се замрзе.
Ако желиш изгубити пријатеља, посуди му новац.
Ако желиш изгубити пријатеља, причај с њим о политици. Због, само, једног циглог слова, скочиће ти на леђа и у уста.
Ако желиш језгро, сломи љуску.
Ако жену тучеш, своју срећу тучеш.
Ако загрми на Светог Илију, неће бити лешника.
Ако нешто захтева превелик и погубан напор, није га вредно радити.
Ако све знаш шта ти је било, ништа не знаш шта ће ти бити.
Ако имаш машице, не хватај ватру рукама.
Ако их не можеш победити, придружи им се.
Ако је го, али је соко.
Ако је и колиба, наша је.
Ако је и тешко живети, опет је живот сладак.
Ако је на гувну, није у амбару.
Ако је неко луд, не буди му друг.
Ако једна жеља није задовољена, то је довољан разлог.
Ако купујеш, често, оно што ти не треба, скоро ћеш продавати оно што ти треба.
Ако ми не можеш помоћи, немој ми одмагати.
Ако не можемо како хоћемо, а ми како можемо.
Ако не знаш да објасниш, ти уради.
Ако не почнеш, нећеш ни завршити.
Ако не умије рећи, умије лећи.
Ако пије, сит је; ако једе, пиће.
Ако угрије, доћи ће вријеме и да олади.
Ако неће зло од тебе, бјежи, ти, од зла.
Ако си ти вук, нијесам ни ја ћук.
Ако ти могу купити капу, памет не могу.
Ако у старости желиш одмор, мораш у младости унети напор.
Ако хоћеш да пљунеш, пљуни у шаку.
Ако хоћеш ког да познаш, подај му власт.
Ако чиниш добро, не ударај у велико звоно.
Ако си луд, остани луд.
Aко слепац слепца води, обојица ће у јаму упасти.
Ако ће Бог, и ја ћу.

Б

Бадава је добро семе кад је рђаво орање.
Батина има два краја.
Без алата нема заната.
Без друштва нема јунаштва.
Без збора нема договора.
Без једног човека може вашар бити.
Без муке нема науке.
Без муке се пјесма не испоја.
Бери жеље покрај себе.
Би се на сребрној пари обрнуо.
Бивши пријатељ је гори него непријатељ.
Бијеле руке туђ посао милују.
Бисер не ваља пред свиње просипати.
Бјежи куд ти је воља, од себе не утјече.
Благо нестаде, ђаво остаде.
Благо оном ко се туђом штетом опамети, а тешко оном који својом мора.
Без пада нема ни устајања.
Благо ономе ко зна да не зна, а хоће да зна.
Бог је спор, али достижан.
Бог не плаћа сваке суботе.
Бог те не убио.
Без Бога ни преко прага.
Бог онда помаже кад нико не може.
Богат је ко није дужан, а млад ко је здрав.
Богат је онај који више произведе него што поједе.
Богата је тешко даровати, сита госта још теже частити.
Богатство мења ћуд, ријетко набоље.
Богатство никад није сито.
Бој не бије свијетло оружје већ бој бије срце у јунака.
Бол се савлада стрпљивошћу.
Болан се пита, а здравом се даје.
Болест на колима долази, а на длаку излази.
Боља је поштена смрт него срамотан живот.
Боља је своја проја него туђа погача.
Боље да те смрт пријека дигне, него суза сиромашка стигне.
Боље и дваред питати него једаред заићи.
Боље савити него сломити.
Боље неправду трпити него чинити.
Боље обићи шуму него на пречцу срести курјака.
Боље се издалека вољети него изблиза мрзити.
Боље последњи међу добрима него први међу злима.
Боље икад него никад.
Боље јутро од вечери.
Боље је добро слушати него лоше заповиједати.
Боље је доброг служити него рђаву заповиједати.
Боље је и мало с благословом неголи и доста с проклетством.
Боље је имати рђаву годину него рђава сусједа.
Боље је не почети него не дочети.
Боље је незналица него тврдоглавица.
Боље је немати него отимати.
Боље је нешто не знати него наопако и зло знати.
Боље је поклизнути ногом него језиком.
Боље је с мудрим плакати него с лудим пјевати.
Боље је свашта јести него свашта говорити.
Боље је своје јаје него туђа кокош.
Боље је у колиби пјевати него у двору плакати.
Боље је умети него имати.
Боље мршав мир него дебела парница.
Боље празна кеса него празна глава.
Боље с мудрим орати него с лудим вино пити.
Боље се замјерити Богу него народу.
Боље се оградити добрим комшијом него добром оградом.
Боље се од по пута вратити него рђавим до краја ићи.
Боље се с јунаком бити него с рђом љубити.
Боље слијеп очима, него слијеп памећу.
Боље сува хљеба с поштењем него масна колача с непоштењем.
Боље укор мудрог него хвала лудог.
Боље џабе седети него џабе радити.
Бољи је добар глас него златан пас.
Бољи је и црн колач него празна торба.
Боље врабац у руци него голуб на грани.
Брат брата над јаму води али у јаму не меће.
Брдо се с брдом не може састати а живи људи се састану.
Будалу не треба тражити, сама се јави.
Буди са сваким али остани свој.
Буди оно што и сјутра, а какав си био, знам и сам.

В

Ватра и вода су добре слуге али зли господари.
Велике рибе велику воду траже.
Весело срце, пола здравља.
Већа глава, више главобоље.
Виноград не иште молитве него мотике.
Више ваља драм памети него ока снаге.
Више људи је помрло од јела и пића него од глади и жеђи.
Више мали ум замисли него дебело море понесе.
Вјероваћу ти кад и ти погријеш.
Вјешт гору ломи, а невјешта гора.
Во се веже за рогове, а човјек за језик.
Вода свашта опере, до црна образа.
Воду коју ћеш пит, немој мутит.
Вријеме гради низ Котаре куле, вријеме гради, вријеме разграђује.
Време донесе све ко га дочекати уме.
Време је највећи господар.
Вук длаку мијења али ћуд никад.
Вук не вије што је меса гладан него вије да дружину свије.

Г

Гвожђе реже и дрво и камен али и њега рђа једе.
Гвожђе се кује док је вруће.
Где жена бучи, ту муж мучи.
Где злато говори, уста ћуте.
Где злато господује, разлог се не чује.
Где има дима, има и ватре.
Где је много приче, мало је рада.
Где је сила господар, правда је слуга.
Где је слога, ту је и побједа.
Где је сова излегла сокола.
Где је стида, ту је и поштења.
Где је цвет, ту је и мед
Где је чија кућа, ту је и средина света.
Где миш не цијуче, ту ни пиле не пијуче.
Гдје није мира, нема ни среће.
Гдје се ништа не може помоћи, лијепо је осмјехнути се.
Где се пије, примакни се; где се бије, одмакни се.
Где нема вола орача, ту нема ни колача.
Где ко никне, најлакше обикне.
Гину они што се смеју уочи битке.
Глава је старија од књиге.
Глад је најбољи кувар.
Глад очију нема.
Гладан пас и на газду лаје.
Гладног не тјеши већ нахрани.
Говори као без вилица.
Говори у беспуће.
Господском смеху и ведру небу не ваља веровати јер се, зачас, промени.
Гради ражањ, а зeц у шуми.

Д

Да га земља не вуче себи, полећео би.
Да га чоек пошље по смрт, мого би се наживљети.
Да је срце тврђе од камена, опет би га растопило злато.
Да је стећи ко што рећи, сви бисмо богати били.
Да је швати ко зјати, и врана би кошуљу носила.
Да му се не види реп, још би мого бити човјек.
Да не боле, не б’ се ране звале.
Да није ветрова, пауци би небо премрежили.
Да погледа, можда би и видио.
Да падне на леђа, разбио би нос.
Да се не загрцне, не би препознали да лаже.
Да се права истина позна, треба чути два звона.
Да неког добро упознаш, два џака соли ваља полизат.
Дан се хвали кад је вече, а живот кад смрт дође.
Данас везир, сјутра резил.
Данас гријеши, сјутра гријеши, кад ћу се кајати.
Данас у злату, сјутра у блату, прексјутра у времену.
Дарован колач често у грлу запне.
Два би ока посвађати мога.
Два лоша убише Милоша.
Два љешника, ораху су војска.
Два пута мјери а трећи крој.
Двапут зине, трипут слаже
Дјевице кад пану, увијек пану на леђа.
Девојка која жури на састанак, већ је закаснила.
Дјевојка косу мије али мудрост не може.
Добавио се ки ћелав капе.
Добра роба лаје а газда говори.
Добар глас далеко иде, а зао још даље.
Добар еспап ласно купца нађе.
Добар посао се сам хвали.
Добар човек увек остаје почетник.
Добра жена штује мужа, па да је као пјевац.
Добра жена празну кућу чини да је пуна.
Добра крава се и у штали прода.
Добра није где се паметни не слушају.
Добра овца много не блеји, али много вуне даје.
Добра чељад увек посла нађу.
Добре комшије подижу цену кући и добром имању.
Добро је кашто и паметну жену послушати.
Добро је ласно заборавити, а зло никад.
Добро је тешко видети, а лако се позна.
Добро јело, само се нуди.
Добро ми је и бољем се надам.
Добро обрађена земља никад није јалова.
Добро се не позна док се не изгуби.
Добром коњу не треба мамуза.
Добру човеку све добро стоји.
Довршио би да започне.
Договорна је најбоља.
Док дете не падне, не може научити да хода.
Док живиш, доликује ти да се надаш.
Док је леђа, биће самара.
Док је раје и мука, биће и хајдука.
Док је шиба танка, треба је исправљати.
Док липа цвјета, препуна је чела.
Док сви кажу ‘Е, вала’, оста глава ћелава.
Док се мудри намудроваше, луди се наживоваше.
Док неком не омркне, другом не сване.
Док се муке не намучи, памети се не научи.
Докле проси, златна уста носи; а кад враћа, плећа ти обраћа.
Драгом често опраштај, себи никад.
Дрво без гране и човек без мане, не могу бити.
Дрво се на дрво ослања, а човек на човека.
Држ се нова пута и стара пријатеља.
Друго доба, друге ћуди.
Дубока вода је бистра, а плитка мутна.
Дуг је зао друг.

Ђ

Ђе брат брата не воли, ту нема среће.
Ђе велика звона звоне, ту се мала не чују.
Ђе доста рука прегне, радња је брзо завршена.
Ђе је срећа, ту је и несрећа.
Ђе је тор, ту је и мор.
Ђе ко никне, ту и обикне.
Ђе нема маленог, нема ни големог.
Ђе није жене, ту није ни куће.
Ђе није мачке, ту миши коло воде.
Ђе год се састану, људи оцјењују друге, а себе не.
Ђе сви Турци, ту и јадни Мујо.
Ђе ће крушка но под крушку.
Ђеца су као роса.

Е

Ексер држи потков, потков коња, коњ јунака, јунак град, а град земљу.
Ето ти га, ђаволе.
Е, џабе га, вала, било.
Е, та ти ваља.
Е, да је баба деда.

Ж

Жалост и радост се познају човеку по лицу.
Жежен кашу хлади.
Жена мужа носи на лицу, а муж жену на кошуљи.
Жени је најслађи залогај мушко срце.
Жени сина кад оћеш а удај ћер кад можеш.
Жени сина па шаљи у војску.
Женити се млад, прерано је, а стар, прекасно је.
Женска лепота је њено оружје.
Женско оружје је језик.
Женско је туђа срећа.
Жену и косу ником не дај.
Жив ми Тодор да се чини говор.
Жива глава све поднесе и на све се навикне.
Жив био, срећан био, куд год ходио.
Живе ко пас и мачка.
Живио и Бог те веселио.
Живи ко риба на сувом.
Живи просто, доживећеш сто.
Жив ми и здрав био.
Жив ми ти.
Жив ти ја.

З

За један добар дан, много се злих претрпи.
За мајстором гора плаче.
За невољу бабу воде, кад девојке не находе.
За невољу и медвед играти научи.
За непријатељем ако и мислиш не говори зло.
За чисто злато, рђа не пријања.
Заборавност је знак лењости.
Завадио би два ока у глави.
Заједничком коњу, грбава су леђа.
Заклела се земља рају да се сваке тајне знају.
Закрвавио очима ко дивљи петао.
Збори право па седи где ти драго
Зид руши влага, а човјека брига.
Зима не тражи љепоте, него топлоте.
Зима уједа без зуба.
Златан ланац, слободу не пружа.
Злато је чисто и у прљавој кеси.
Злато се у ватри пребира, човек у невољи.
Зло брзо дође, а полако прође.
Зло је ко не зна а учити се не да.
Злоба једе душу као рђа гвожђе.
Зна се злато и у ђубрету.
Знам те, пушко, кад си пиштољ била.
Знаш ли, ти, ко сам ја; знам, пола мене.

И

И ђаво зна шта је право, ма неће, него како му мило.
И вук вије јер га рђа бије.
И зид има уши, и плот има очи.
И један је непријатељ много, а сто је пријатеља мало.
И крме рокне кад му се човјек јави.
И лонцем о камен или каменом о лонац, тешко лонцу, свакојако.
И људе послушај, и своје памети имај.
И најмудрији да прода све што има, не може да купи све што нема.
И оно што нема, рачуна у уштеду.
И сунце пролази кроз каљава места али се не окаља.
И црна крава има бијело млијеко.
Ивер не пада далеко од кладе.
Иде време, носи бреме.
Из празне куће и миши бјеже.
Иза дажда, биће и сунца.
Иза плача, слађе се смије.
Извалила магла пањ.
Изван очију, изван срца.
Изгорјеће слама, али ће и миши сјести гдје не ваља.
И змија кад се насмије, мало се уљепша.
Изреке су украс говора.
Или не покушавај, или доврши.
Има дана кад ћеш и со сијати.
Имадох, не знадох; изгубих, познадох.
Имам па немам; немам и опет ће ми нестати.
Инат баби душу губи.
Инат је зао занат.
Инат је несрећан занат.
И срце би да прошета, ал не мере.
Испеци па реци.
Испод Мире сто ђавола вире.
Ишћерује мак на конац.
Истина и жена, најљепше су голе.
Истина и правда побеђују.
Истина је да је сваки генерал после рата паметан.
Истина је оно у шта убедиш већину да верује.
Истина увек највише боли.
Историја је учитељица живота.
Историја се понавља.
Историју пишу побједници. То је разлог што је она пуна неистина.

Ј

Ја псу, а пас репу, а реп длаци: иди, длака, ти си лака.
Ја тикву у воду, а тиква из воде.
Јак корен дуге младаре пушта.
Јача су двојица него сам Радојица.
Јаче је дјело него бесједа.
Један дроби, други куса.
Једна глава, хиљада језика.
Једна гобела у као, а друга из кала.
Једна грешка, вечна мука.
Једна ласта не чини пролеће.
Једна тица не чини прољеће.
Једна шугава овца цело стадо ошуга.
Једно криво дрво цео товар распе.
Једно мисли, друго говoри, треће твори.
Језик му право говори, ал очи га издају.
Једног гледа, двојица се надају.
Једном се лебац ломи.
Једном сам га пито, одговорио ми је заувијек.
Језик је више глава посекао него сабља.
Језик кости нема, али кости ломи.
Јефтина роба касу празни.
Јунакова мајка најпре заплаче.

К

Кад би се све памети изнеле на вашар, свак би се своје машио.
Кад Бог даје, не питај чији је син.
Кад видим, онда ћу и вјеровати.
Кад загрми, помакни се.
Кад идеш вуку на част, поведи пса са собом.
Кад је воље, и зло иде на боље.
Кад је глава луда, све тело страда.
Кад је добре воље, свега је боље.
Кад је преша: ђе си, Пеша; кад није преша: оклен си, Пеша.
Кад криво сједиш, накриво ћеш и пасти.
Кад лажеш, крећу ли ти се зуби.
Кад легнеш, значи, предао си се.
Кад лисица придикује, пази добро на гуске.
Кад матор пас лаје, ваља видети шта је.
Кад ми не можеш помоћи, немој ми одмагати.
Кад највише грми, најмање кише пада.
Кад паднеш, устани па потеци.
Кад се прасе наије, оно корито превали.
Кад се сложе, и слаби су јаки.
Кад си у колу, ваља да играш.
Кад су им руке престале, ноге су им прорадиле.
Кад султан назебе, раја кија.
Кад човек тоне и за врело гвожђе се хвата.
Кад чоек нема свог добра, туђе зло премеће.
Какав поздрав, онаки и одздрав.
Какав старјешина, таква сва општина.
Како дошло, онако и прошло, тако ће и доћи.
Како паде, тако и остаде; да устаде, осто би брез главе.
Капом мрак износио.
Ки да се свака ишчешљана уда.
Ко бесједи шта хоће, мора слушати шта неће.
Ко брзо суди, брзо се и каје.
Ко високо лети, ниско пада.
Ко два зеца вије, не улови ниједног.
Ко дете сувише воли, упропасти га.
Ко добро почне, он је на пола радње.
Ко другом јаму копа, сам у њу упада.
Ко жели да пева, увек ће наћи песму.
Ко за туђом вуном пође, сам острижен кући дође.
Ко зависи од другог, треба и његовом псу да се умиљава.
Ко зна, не зја.
Ко истину гуди, гудалом га по прстима бију.
Ко је јачи, тај и тлачи.
Ко је много патио, много је и запамтио.
Ко једанпут слаже, други пут му се не вјерује иако истину каже.
Ко касно бразду заоре, у јесен чичак обере.
Ко лаже за тебе, лагаће и против тебе.
Ко лопову гледа кроз прсте, и сам је лопов.
Ко лупежа крије, бољи ни он није.
Ко љети хладује, зими гладује.
Ко људе не слуша, ни човек није.
Ко ме лани био, ни сад ми није мио.
Ко меће прст међу туђа врата, откинуће му га.
Ко много збори, или много зна или много лаже.
Ко на звезде лаје, испашће му зуби.
Ко нагло почне, нагло ће и завршити.
Ко не чува мало, не може ни доста имати.
Ко не чува туђе, неће имати ни своје.
Ко нема сокола и кукавици се весели.
Ко нема среће у себи, неће је наћи ни у свету.
Ко неће брата за брата, оће туђина за господара.
Ко није служио, не умије ни заповиједати.
Ко носи, не проси.
Ко одгони мачке, ваби мише.
Ко пита, не скита.
Ко пјева, зло не мисли.
Ко прати туђ посао, свој заборавља.
Ко ракију вечера, воду доручкује.
Ко рат жели, код куће га имао.
Ко с ђаволом тикве сади, о главу му се разбијају.
Ко свој може бити, туђ нек не буде.
Ко се Бога не боји и људи не стиди, бјежи од њега.
Ко се дима не надими, тај се ватре не огреја.
Ко се на туђим колима вози, неће далеко отићи.
Ко се не мучи у младости, куку му у старости.
Ко се не стиди свог образа, неће ни мог.
Ко се не брани од гњида, браниће се од вашију.
Ко се овцом учини, курјаци га изједу.
Ко се пред једним клања, показује другом леђа.
Ко се рада боји, тај у беди живи.
Ко се сели, тај се не весели.
Ко се туђем злу весели, нек се свом нада
Ко се хвали, сам се квари.
Ко сеје трње, не бере грожђе.
Ко спретније тражи, лакше добије.
Ко старо љуби, данке губи.
Ко старо не крпи, ни ново не носи.
Ко тражи веће, изгуби из вреће.
Ко ће наплести узица за туђих губица.
Ко у крчму иде, туђу децу храни.
Ко у небо пљује, на образ му пада.
Ко умије, њему двије.
Ко хоће да га други поштују, ваља најпре да се сам поштује.
Ко хоће часно, не мозе ласно.
Ко чека и дочека.
Ко шта загризе, тешко оставља.
Кога није, без њега се може.
Ког су змије клале, и гуштера се боји.
Ког тишти, тај и вришти.
Код комшије, трава зеленија.
Која кокош много какоће, мало јаја носи.
Која се не рекне, она се не чује.
Која се овца од стада одвоји, вук ће је појести.
Која се често огледа, слабо кућу надгледа.
Која Црква не помаже, не ваља јој се ни молити.
Ко је готов на смрт, никад није роб.
Ко је јунак; ко надвлада своје страсти.
Које псето хоће да убију, повичу: бијесно је.
Који коња сламом храни, сам кола вуче.
Који се хрт силом у лов води, онај зеца не хвата.
Којој овци своје руно смета, онђе није ни овце ни руна.
Колико је низбрдица, онолико је узбрдица.
Колико људи, толико ћуди.
Коме је Бог отац, лако му је бити светац.
Ком свијет кроји капу, онај иде без капе.
Крв није вода.
Кривац се и сенке боји.
Крије ко змија ноге.
Крпеж и трпеж по свијета држе.
Куне се да неће, а већ је стопут урадио.
Купуј прво суседа, па после кућу.
Курјак кожом плаћа.
Кућни праг је највећа планина.

Л

Лавица једно окоти али лава.
Лажи му побјеђују, ал га истина издаје.
Лажи му провидне, не рани их довољно.
Лаје ко пас на звезде.
Лакац, како обећа, тако и уради.
Лако је здравом болеснога саветовати.
Лако је иза шест волова гурати плуг.
Лако је љубав стећи, ал је тешко уздржати.
Лако му је да лаже, сви му вјерују.
Лако му се дала, тако га и оставила.
Лако ти је плитку воду замутити и будалу наљутити.
Лакше је истопити жељезо него савладати женину тврдоглавост.
Лакше је стећи него сачувати.
Лакше је шта покудити него моћи сам учинити.
Ласно је кавгу заметнути, ал је тешко кавзи џевап дати.
Ласно је бити с туђијем добар.
Ласно је говорити, ал је тешко творити.
Ласно је здравом, болесног саветовати.
Ласно је покрај чаша јунаком бити.
Ласно је туђим рукама за врело гвожђе хватати.
Ласно је у Дунав камен бацити, ал га је тешко извадити.
Лепу жену и виноград поред пута не треба имати.
Ловац је да лови, а препелици да се чува.
Луди бој бију, а мудри вино пију.
Луд се пење да високо сједе, а кад буде до бјеседе, каје се што онђе сједе.

Љ

Љеба и воде, сав живот.
Љети од хлада до хлада, а зими од јада до јада.
Љубав, вера и нада оставиле трага.
Љубав дуго трпи.
Љубав за љубав, сирење за паре.
Љубав и слога немогуће омогуће.
Љубав је једина страст која не трпи прошлост, али ни будућност.
Љубав је лепа али слепа.
Љубав је пуна меда и једа.
Љубав не траје дуго ако уклониш свађе.
Љубав нема година, она се увек рађа.
Љубав паметног залуђује.
Љубав према истини је главна и најважнија црта карактера. Онај ко лаже, нема карактера.
Љубав према отаџбини не зна за туђе границе.
Љубавна чаролија је у погледу, твом, ти си срећу донијела срцу сломљеном.
Љубазан али једва чека да му види леђа.
Љуби ближњег свог као самог себе.
Људи се највише муче због хлеба и љубави.
Људи су густо посијани, али ријетко ничу.
Љут човек не задржи пријатеља.

М

Магарац је магарац и под златним седлом.
Мајка ти не плакала.
Мала сјекира велики дуб повали.
Малена је тица препелица, ал умори коња и јунака.
Мали Хоџа, испод великог турбана.
Мачија играчка, мишја смрт.
Међу ћоравијем, ко има једно око, мећу га за Цара.
Ми о вуку, а вук на врата.
Младо се дрво савија.
Младост, радост.
Млати руком ко кобила репом.
Многи људи су као сатови, показују једно време, а откуцавају друго.
Много знати, значи пре времена остарити.
Много зрна гомилу начине.
Много је мачки цело печење.
Много треба времена да од детета човек буде.
Можеш, вала, и млека и млика, глад не бира.
Мрав и пчела уче како се тече.
Мртву курјаку реп мјери.
Мука иде по људма.
Мучно је мудром међу будалама бесједити.
Мучи, ђецо, кад старији говоре.

Н

Наједате осмијесима, пази да се не загрцнеш.
На једну главу, не може се су двије капе.
На језику мед, а у срцу јед.
На курјаке вика, а лисице месо једу.
На млађима свијет остаје.
На муци се познају јунаци.
На пса који бјежи свако виче.
На силу се не може вољети.
На сиротног сваком је лака рука.
На соколу је мало меса.
На туђим леђима, лако је бреме.
На угашену ватру воде не сипај.
На усамљеност осуђују пријатељи.
Навалио ко зима на гола човјека.
Навика је једна мука ал одвика двије.
Над силом, сила је правда.
Надури се ко ћуран на буњишту.
Највише се воле људи који имају исте врлине, највише се мрзе који имају исте мане.
Најгоре је кад паднеш у њеним очима.
Најпре испред своје куће почисти.
Најчешће опече потајан жар.
Намргодио се као да ће му киша из чела ударити.
Напао ко смрт на живот.
Научио слова, али ријечи никако.
Не бој се, превише, паса, многи су безуби.
Не бој се оног коме ниси добро учинио.
Не бојим се смрти него зла живота.
Не буди отров да трујеш другог и не буди мед да те други полижу.
Не ваља донде лећети докле крила не нарасту.
Не ваља јарца за баштована намјестити.
Не ваља свакој тици кобац бити.
Не вичи, оно што те је снашло, нећеш тако отерати.
Не вјеруј пријатељу за трпезом, него на вратима од тамнице.
Не говори, разумио сам што ћутиш.
Не воли оно за чим не можеш заплакати.
Не гоји се прасе уочи Божића.
Не гори нам под ноктима.
Не гори образ од сунца, већ од поштених људи.
Не гори ти под ногама.
Не гурај нос у туђа посла.
Не да се посраном до потока.
Не да се, али ће се дати.
Не зна да бесједи, а не умије да шути.
Не заборављај на смрт, и она тебе не заборавља.
Не једу вуци месо по поруци.
Не купује се слобода на вашару.
Не лаже, све, чува за послије.
Не лаје куја ради села, него ради себе.
Не липши магарче до зелене траве.
Не може се крива Дрина раменом исправити.
Не можеш дланом сунце заклонити.
Не ниче све што се сеје.
Не једе се све што лети.
Не пада снијег да помори свијет, већ да свака звјерка свој траг покаже.
Не плаши вука козјом мјешином.
Не свети се злотвору већ чекај на Бога.
Не стоји кућа на земљи него на жени.
Не треба квоцати него јаја носити.
Не трчи, ко ждребе, пред руду.
Не хватај се у коло ако не знаш играти.
Невоља свачем човека научи.
Неко се за лист сакрије, неког ни дуб да покрије.
Неком и олово пливје, а неком и сламка тоне.
Нема већег зла од зле памети.
Нема зиме док не падне иње.
Нема лета док се не закикоће луг.
Нема ништа несносније од богате жене.
Нема ту ћука, да није вука.
Немирна савест је и тужилац и судија у исто време.
Немој, па се не бој.
Непостојан као март, а чини што му падне на памет као април.
Неправду не воле ни они који ју чине.
Неста блага, неста пријатеља.
Не тужи, срићо, доста си и пивала.
Неће крушка испод трешње.
Неће куче на куче.
Ни вратиша ни платиша.
Никад нисам слагао, рече и слага.
Ни најбољи петао не може да измени време.
Није допуштено све знати.
Није жита без кукоља ни народа без изрода.
Није злато све што сија.
Није никаква мајсторија међу добрима добар бити.
Није роса пала већ изникла.
Није свака мука довијека.
Није сиромах ко мало има, већ ко много жели.
Није умрла баба од корбе, већ од празне торбе.
Није човјеку жао на мало него на неправо.
Ниједно зло не прође неопажено.
Никад зао на горег неће.
Нико не зна шта је добро, само онај који се зла напатио.
Нико не може наткати махрама да цијелом свијету уста повеже.
Нико не може тако мало да ме плати, колико мало ја могу да радим.
Нико не може цијелом свијету колача намијесити.
Нико не уме да се весели као сиротиња.
Нико сам себи судија не може бити.
Нико се није научен родио.
Ниче ђе га не сију.
Ништа није лепше од осмеха заљубљене жене.
Ништа није тако лоше да не може бити горе.
Нов бунар копај, али у стар не пљуј.
Нове чизме и нова господа највећма тиште.
Новци кад одлазе имају сто ногу, кад долазе само двије.
Новци ситно звече, ал се далеко чују.
Нужда научи и бабу играти.

Њ

Његово јајце нема жуманце.
Његово је свако двожучно.
Њему и вода узбрдо тече.
Њему и јаре и паре, а теби брабоњци.
Њива тражи радника а жена нерадника (одморна човека).
Њега може да воли само рођена мајка.
Њега ни метак неће.
Њега се ни врапци не боје.
Његова је реч и прва и последња.
Његова кокошка вреди више него нечији соко.
Његова се поштује.
Њему и Бог гледа кроз прсте.
Њему ни кесу ни из кесе.
Њима је образ иза леђа.

О

О, јаране, боле ли те ране.
О непријатељу не говори зло, него мисли.
Обећавао им брда и долине, а однео им реку.
Обећање, лудом радовање.
Обилази ко киша око Крагујевца.
Обичан живот је јачи од мудрих књига.
Обоје је зло, и свим веровати, и ником.
Овца је вучје штене дојила и узгојила.
Од говнета пита не бива.
Од зла горе, а од добра боље има.
Од ината нема горег заната.
Од лопова је сигурно што не досегне.
Од љубави до мржње, само је „до“.
Од мале искре велика ватра.
Од мира глава не боли.
Од прута бива велико дрво.
Од самоће ништа горе нема.
Од Светог Илије, сунце све милије.
Озбиљно одгодимо за сутра.
Округло па на ћоше.
Он би ћео, ал му рука неће.
Онај ко те се боји кад си присутан, мрзи те кад си одсутан.
Онај те воли који те нагони на плач.
Онаки си како те други виде.
Оном ко уме да чека, временом све долази.
Опарен кашу хлади.
Опрости, себи, па ћу и ја теби.
Осмехни се сваком јутру.
Особа којој „треба“ љубав, последња је која ће је добити.
Оставимо времену и нашој решености.
Отето, проклето.
Отишао да му ноге виде пут.
Откад сам се удала, нисам се ни наила, ни напила, ни наспавала.
Откуд сам се надо да ме сунце огрије, отуд ме лед бије.
Оштар нож љуто сијече, а оштар језик и горе.

П

Пази шта радиш да ти сунце не зазебе.
Паметан лако иде, а брзо дође.
Паметна глава, стотину руку.
Паметни људи уче се на туђим грешкама, будале на властитим.
Пијана глава не носи барјака.
Питали стогодишњака како је успио да доживи толику старост, а он ће, лако, дјецо, ја, чим ујутру устанем, умијем се.
По гласу, птица, а по шапама се лав познаје.
По други пут лисицу не ухвати у гвожђе.
Подноси, а не тужи на оно чем се не може избећи.
Позајми рукама, па тражи ногама.
Поклон душу губи.
Поклон и окатог заслепи.
Помогнеш ли злог у злу, добићеш га за непријатеља.
Поштен мање обећа него што учини.
Преко дубоког потока прелази последњи.
Примаш ли поклоне, продајеш слободу.
Покрај суха дрвета и сирово изгори.
Поп ђаку, ђак црквењаку.
По ријечима, још би и мого бит соко, али га пацовске очи издају.
После боја, копљем у трње.
Почни, започето је пола дела.
Поштено лаже, гледа те у очи.
Поштење је равно са животом.
Пошто се кола сломе, многи пут казују.
Пошто се напијеш воде, не мути извор за собом.
Поштуј ако хоћеш да си поштован.
Прав се смије, а крив се крије.
Право је правда а неправда је све остало.
Правда не може ни утонути ни изгорети.
Празна врећа усправно не може да стоји.
Прва је врлина бити без мане.
Прво поједи своје па туђе.
Превео га жедног преко воде.
Преко брда врба мрда, на врх врбе лежи зец.
Преко прече, наоколо ближе.
Преломити језик, овладати изговором, почети говорити, проговорити.
Према губеру се ваља пружити
Пријатељ је најбоља имовина у животу.
Пријатељ се у невољи познаје као злато у ватри.
Пружи ми руку да паднем.
Пријатељу и непријатељу дај увек добар савет јер пријатељ га прихвата, а непријатељ не.
Прича себи у браду.
Причај зиду.
Прорицала баба да ће бити после кише блата.
Прошла сито и решето, научила како се поштено лаже.
Птица по перју, а човјек се по бесједи познаје.

Р

Равнодушност је најбољи начин у бригама.
Ради па се не бој глади.
Рад је најбоља лутрија.
Рано воће брзо труне.
Раздрта врећа не може се напунити.
Рало и мотика свијет хране.
Раноранилац и доцнолегалац кућу тече.
Рат је као облак, па неког ороси, неког покваси.
Рат, рак и рад, су три најгоре српске речи.
Рђа једе гвожђе, а туга срце.
Рђа не пријања за злато.
Рђав човек се туђем злу радује.
Реп глави не заповиједа.
Реци ми да ти кажем.
Реци ми ту тајну; зини да ти кажем.
Ријетка је срјећа без гордости.
Реч сутра је измишљена за децу и за неодлучне људе.
Речи су као пчеле, истовремено су и мед и жаока.
Речи треба мерити, а не бројати.
Риба од главе смрди, а од репа се чисти.
Риба риби гризе реп.
Риба рибу, а рибар обе.
Рибе се лове удицом, а људи речима.
Ризик ствара капитал.
Роба говори, трговац лаје, газда паре даје.
Робија није тешка већ робијаши.
Роди ме, мајко, срећног, па ме баци у трње.
Руга се лонац лонцу, а оба су црна.
Рука која даје не оскудева.
Рука руку мије а образ обад бије.
Румена зора, мокра гора.

С

Сад, фино, спавај, а сањати можеш и будан.
С брда, с дола.
С ким си, такав си.
С коња на магарца.
С пола језика говорити.
С два или три човека још можеш причати а људи су већ разуздана руља.
Сабљу паши, коња јаши, па се у бој спремај.
Сакрио се у мишју рупу.
Сачувај ме, Боже, од мирног сина код опаке снаје.
Сва је хука на вука, а иза вука и лисица сита.
Сва му је памет на језику.
Свагђе је добро, али код куће је најбоље.
Свак по себи суди о другом.
Свака будала има своје весеље.
Свака журба заврши спора.
Свака шала је пола истине.
Свака књига има своју судбину.
Свака мука за времена, а срамота завијека.
Свака тица свом јату лети.
Сваки почетак је тежак.
Свако има права колико има моћи.
Свако је ковач своје среће.
Свако чудо за три дана.
Сваког госта за три дана доста.
Све ми се чини кад, оно, није.
Свећа је свећа иако је слепац и не види.
Сви се сјећају првог пољупца, а нико пошљедњег.
Свуд пођи, кући дођи.
Сиротињо, и Богу си тешка.
Сит гладном не вјерује.
Сјети ме се, кадгод, да те не заборавим.
Слабо слови, али добро лови.
Слобода је, не да радиш шта хоћеш, већ да не радиш шта нећеш.
Слогом расту мале ствари, неслогом се и највеће распадају.
Слађа је и милосна реч, него немилосна милостиња.
Споља је гладац, а изнутра јадац.
Спрам свеца и тропар, спрам анђела и крила.
Снага на уста улази.
Срећа ти се не окаменила.
Срећан је онај који седи у својој кући.
Срце оће, а дупе клокоће.
Срдитом попу празне бисаге.
Сребрно седло не чини добра коња.
Срећа се састоји од избегнутих несрећа.
Стар вук, пасја спрдачина.
Старије је јутро од вечери.
Старци боље на далеко виде.
Старост је болест од које свако умире.
Стеко име, препричава Његоша.
Стокућа ми донесе писмо.
Сто људи, сто ћуди.
Страх је већ пола несреће.

Т

Такав је човек, највише завиди онима којима највише дугује.
Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га ал зубе поломи.
Тамница је за људе начињена.
Терао зеца па истерао вука.
Тешко волу у јарму и човеку у најму.
Тешко дому у ком нема слоге.
Тешко земљи куд прође војска.
Тешко је добро видети, а ласно га познати.
Тешко је дуго добар бити.
Тешко је чувати туђе паре и своју жену.
Тешко је шуту с рогатим се бости.
Тешко коњу ког слепци терају.
Тешко ногама под лудом главом.
Тешко оном ко непријатеља на кућном прагу чека.
Тешко оном ко не зна, а учити се не да.
Тешко свијету кад се луде појуначе.
Тешко свуд свом без својег.
Тешко оном ко за туђом памети иде.
Тиха вода бријег рони.
Тражи хљеба преко погаче.
Тражио која нога цота стонози.
Трипут кроји, једанпут режи.
Туђа рука свраб не чеше.
Туђе је све лијепо, али је своје најљепше.
Туђе слађе.
Туђина је свуђе иста.
Туђој будалаштини се смијемо, а своје се не стидимо.
Тукле се јетрве преко свекрве.
Тумара ко пијан по помрачини.
Туп ко уд.
Туп ко будак.
Тури још три да буде шест.
Туцао му лук на глави.

Ћ

Ћутање злата вриједи.
Ћутање је злато.
Ћути, аветињо, једна.
Ћути и покриј се ушима.
Ћути ко прасе кад пиша у воду.
Ћути, ту си ди си.
Ћорава му посла.
Ћути,да не урекне зло.
Ћути, добро није.
Ћути и гледај своја посла.
Ћути ко говедо.
Ћути ко курва.
Ћути ко мула.
Ћути ко ћутук.
Ћути и пливај даље.
Ћутање је злато а говорење сребро.
Ћорава му срећа.
Ћар поео вајду.

У

У вину је истина.
У гладним очима, сваки је комад мали.
У ког је нож, у тог је погача.
У ког су овце, у тог је и планина.
У ког је погача, у тог је и нож.
У коло кад хоћеш, из кола кад те пусте.
У кревет се попели двоје, а сишли троје.
У невољи не треба плакати него лијека тражити.
У ратара црне руке, а бијела погача.
У срећу се узда луд, а паметан у свој труд.
У стара, глава; у млада, снага.
У стара крвника нема новог пријатеља,
У текућој води муљ не лежи.
У туђем оку види сламку, а у свом греде не види.
У шуму дрва носи.
Уз мало, може бити доста; а у доста, мало.
Узех врага ради блага; благо нестаде, а враг остаде.
У кревету лежали па се задисали.
Ум царује, а снага кладе ваља.
Умро ко ради, умро ко не ради.
Утопљеник се за сламку хвата.
Уздај се у се и у своје кљусе.
Учење је светлост.
Учи тицу да лети.
Учиниш ли зло, не мисли да ће те зло мимоићи.
Учини добро, не кај се; учини зло, надај се.

Ф

Фале му два краја и средина.
Фалим те, Боже.
Фали му једна даска у глави.
Фркће ко покисо коњ.
Фабрика је кошница с много трутова.
Фали ми пет да начиним шест.
Фали му даска у глави.
Фудбал воде паметни, а гледају луди.
Фудбал се не игра за публику него за новац.
Фркће од беса.

Х

Хајдуке народ цени, али за њима у гору неће.
Хајдучке куће нема.
Хартија и ћуприја трпе све.
Хвали га ко Циганин коња.
Хвали село, а живи у граду.
Хвалте ме, уста, да вас не поцепам.
Хвала ти до неба.
Хвала ти ко брату.
Хвалим те. Боже.
Хвали се ко Црногорац.
Хвалити на сва уста.
Хвата змије туђим рукама.
Хвата муву на сирће.
Хвата се у коло, а не уме да игра.
Хладан ко стена.
Хладан ко шприцер.
Хлеба и игара.
Хлебом га душмани хранили.
Хоће ватру која не пече.
Херој надживи себе.
Хлеб јести, није мајсторија; хлеб пећи, мала је мајсторија; а хлеб зарадити, то је највећа мајсторија.
Хоћеш ли да те сви мрзе, реци свакоме ко је ко.
Хранитељ је као и родитељ.
Хоће га сваки ђаво.
Хоће хлеба преко погаче.
Хоће хлеба без мотике.
Храбрима срећа додаје руку.
Храбром и срећа помаже.
Храбре срећа прати.

Ц

Цакле му се очи ко жени кад лаже.
Цар над царем, увек се нађе.
Царска се не пориче.
Цару царево а Богу Божје, навијек и амин.
Цвет је најлепши док је неубран.
Црногорци не љубе ланце.
Цијелом свијету не можеш угодити.
Цару царево, нама наше.
Црн му образ.
Црно раде а још црње мисле.
Цело лето једна шљива, па и она црвљива.
Цар далеко, а Бог високо.

Ч

Часна смрт прослави вас живот.
Чаша иза чаше, а иза чаше истина.
Чег се мудар стиди, тим се луд поноси.
Чег је срце пуно, тог и језик.
Чека дању да омркне.
Чекај ме, чекај, сигурно нећу доћи.
Чекам те на зиц.
Чело, очи и поглед често лажу, а говор најчешће.
Често малена варница велику ватру ужеже.
Четири ствари могу да униште човека: рђава земља, зла жена, лош пород и мртав капитал.
Чија сила, тог и правда.
Чије јуне, оног и уже.
Чини добро, добром се надај; чини лоше, још горем се надај.
Чини добро, радуј се; чини лоше, надај се.
Чини другом што је теби драго да ти се учини.
Чист рачун, дуга љубав
Чисти рачуни, добри пријатељи.
Чистоћа је пола здравља.
Човек без слободе, ко риба без воде.
Човек жели да је од сваког бољи, а од сина да је гори.
Човек има само оно што даје.
Човек је тврђи од камена, а слабији од јајета.
Човек се до смрти учи.
Човек се нада док год је душе у њему.
Човек се позна у три случаја: у јелу, у богатству и у пијанству.
Човек се прима према оделу које носи а испраћа према духу.
Човек се учи док је жив, па опет луд умре.
Човјек све дава за образ, а образ ни за шта.
Чувај беле новце за црне дане.
Чувај се многих ако се не бојиш појединаца.
Чувај се оних који кроз смех уједају.
Чувај се оног ко ставља образ под опанак.
Чувај се тихе воде и пса који ћути.
Чутуром се преграби и највеће буре

Џ

Џабе ти свила и кадифа.
Џабе је и сирће слатко.
Џабе му је, да дуби на глави.
Џин на стакленим ногама.
Џак соли треба појести с човеком, да би га добро упознао.
Џабе га било.
Џабе ти супа кад је преслана.

Ш

Шета по оштрици ножа.
Шило за огњило.
Што на уму, то на друму.
Шољу млијека па у кревет.
Шта вриједи знање без радње.
Шта зна дете шта је петсто кила, узе и однесе.
Шта ко мисли, о оном и сања.
Шта ко чини, све себи чини.
Шта ме гледаш, ко да игра бела мечка.
Шта освета чини.
Што се хоће, то се може.
Што више силе, више и зла.
Што више љубави враћаш, више ћеш и примити.
Што данас не потрошиш, то си стекао.
Што их мање титраш, то те више спопадају.
Што их паса лаје, да сваки уједе, зло.
Што је баби мило, то јој се и снило.
Што је брзо, то је и кусо.
Што је већа птица, веће јој гнездо треба.
Што је више брдо, то је дубља доља.
Што је живот скупљи, карактер је јефтинији.
Што је свачије, то је ничије.
Што је смијешно на баби; ђедо.
Што један луд замрси, сто мудријех не могу размрсити.
Што људи имају више, то више желе.
Што не знаш, питај ко зна.
Што не умијеш поправити, немој ни мијењати.
Што не иде од срца, не иде ни к срцу.
Што нећеш неком у очи да кажеш, немој говорити ни за леђима.
Што си рад да сам знаш, не говори ником.
Што смије поп, не смије ђак.
Што срце не запази, то ни очи не виде.
Што ти је живот, тражиш од правде руку, добијеш ногу.
Што ти је суђено, доћи ће ти и преко плота.
Што ти мени попујеш.
Што тријезан мисли, пијан говори.
Што у кући треба, цркви се не даје.
Што човек више живи, више и зна.
Што човек мање зна. то му се његово знање чини обимније.
Шуга, кашаљ и љубав се не могу сакрити.
Шугава овца све стадо ошуга.
Шупљу главу и ветар носи.

Извор: Сербисање Times

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s