ПРАВОСЛАВЦИ СЛАВЕ МИХОЉДАН: Ово данас не би требалода радите

Данас је Свети преподобни Кириак Отшелник, у народу познат празник као Михољдан.

Свети преподобни Кириак Отшелник рођен у Коринту од родитеља Јована и Евдокије. Отац му Јован беше презвитер, а месни епископ Петар сродник његов. У раној младости постави га епископ за чтеца саборне цркве. Читајући Свето Писмо млади Кириак дивљаше се Промислу Божјем, како прослави све истините слуге Бога живога, и како устроји спасење рода људског. У 18. години својој одведе га жеља за духовним животом у Јерусалим. У Јерусалиму ступи у манастир некога Божјег човека Евсторгија, који му даде почетна упутства у монашком животу. Потом оде светом Јевтимију, који га прозре као будућег великана духовног, обуче га у схиму и посла на Јордан светом Герасиму, где Кириак проведе девет година. По смрти Герасимовој опет се врати у манастир светог Јевтимија, где оста на безмолвију десет година. После тога мењаше место за местом бежећи од славе људске. Подвизаваше се и у обитељи светог Харитона, где најзад и сконча свој земни пут навршивши сто девет година живота. Прослављени подвижник и чудотворац свети Кириак је био крупан и снажан телом, и такав остао до дубоке старости, и поред тешког поста и бдења. У пустињи се понекад годинама хранио само сировим зељем. Ревновао је много за веру православну изобличавајући јереси, нарочито јерес Оригенову. За себе је говорио, да га од како је монах сунце никад није видело да једе нити да се гневи на кога. По уставу светог Харитона монаси су јели само једанпут дневно, и то по заласку сунца. Беше Кириак светило велико, стуб Православља, дика монасима, моћни исцелитељ болних, и благи утешитељ тужних. Поживевши дуго на корист многих пресели се у вечну радост Господа свога 557. године.

Михољдан је у народу познат још и као “бабије лето”.

На Михољдан по предању увек буде сунчан дан, или је бар један део такав. У народу зато постоји и израз “михољско лето”, или касно лето, а који означава неколико топлих дана који се увек поклопе са средином октобра.

Управо због тога што се на Михољдан или око њега очекује последњи топли талас у години, на овај дан ваља обавити последње радове на отвореном, у пољу, на њивама, или свуда где рад зависи од временских прилика.

На Михољдан по народном веровању не треба обављати кућне послове, усисавати, спремати и слично. Ово веровање се уврежило у народ вероватно због тога што напољу треба посвршавати све оне послове који не могу да чекају зиму.

Постоји и веровање да се на Михољдан не треба венчавати. И ово је веровање такође утемељено на томе да сватови не би могли да окупе госте јер су сви заузети другим пословима за припрему за зиму.

Михољдан се сматра и даном после којег треба полако почети са припремом зимнице.

Извор: Правда, Телеграф

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s