(?) Крај папирног новца …

Вероватно ћемо за неколико година плаћати робу само погледом кроз „гугл” наочаре или покретом нашег паметног сата.

  • Доба електронског новца почело је педесетих година 20.века, када је богатим потрошачима понуђена прва електронска картица Дајнерсклуба, коју су прихватали одређени ресторани, хотели и мреже продавница. Поседовање такве картице значило је престиж, али не нужно и погодност јер се чекало неколико минута да трансакција буде прихваћена.

Како то изгледа данас и куда нас води тржиште? Ако се осврнемо на прошлост, можемо видети да су брзина, погодност и безбедност увек били и да су и у овом тренутку најважнији фактори развоја одређеног начина плаћања.

Платна картица је једна од тих погодности, мада тржиште већ предлаже нова решења. Уплате преко мобилног телефона, подстакнуте од интернет гиганата као што су „Гугл” и „Пејпал”, данас се брзо развијају. Уплате су могуће путем имејла, без узимања података са наше картице или банковног рачуна – то јест на погоднији и безбеднији начин.

Безбедност је од кључне важности за развој платног тржишта. Банке су обично опремљене одговарајућим системима информационе технологије.Без обзира на обим проблема (управљање огромним личним базама података), читав систем морају да надгледају регулатори тржишта и банкарски системи, док системи за плаћање и поравнање морају бити правилно подешени. Вероватно ћемо за неколико година плаћати робу само погледом кроз „гугл” наочаре или покретом нашег паметног сата.

Банка за међународна поравнања (БИС) у својој изјави 2012. навела је да технологија која ствара нове канале за поравнања у малопродаји постаје изазов за централне банке и регулаторе у области надгледања и безбедности. По мишљењу БИС-а засад само централне банке Холандије и Велике Британије могу да реше овај проблем.

Аналитичари агенције Мудис (Moody’s) у извештају за 2013 (56 земаља) кажу да је у периоду 2008–2012. све већа употреба електронског плаћања позитивно утицала на глобални економски раст. На пример: за Пољску је пораст процењен за 7,9 милијарди америчких долара, за Турску15,4 милијарди, за Србију 0,3 милијарди, за Чешку 1,6 милијарди. Додатни раст допринео је стварању 1,9 милиона радних места. У извештају је примећено да је у 2012. 32 одсто малопродаје реализовано платним картицама – девет година раније то је износило само осам одсто. Државна администрација има позитиван став према електронском плаћању, тако да ће његов развој државна тела у потпуности подржати.

Уз развој глобалне технологије предвиђа се и динамични пораст плаћања преко мобилних телефона и електронске трговине. У извештају о светским плаћањима из 2013, који су сачинили Цапгемини консалтинг и Краљевска банка Шкотске, наведено је да ће плаћања преко мобилних телефона расти за 58,5 одсто годишње док не достигну 28,9 милијарди трансакција у 2014. Електронска плаћања ће у истом периоду порасти за 18,1 одсто – на 34,8 милијарди. Ове вредности могу се односити на 333 милијарде безготовинских трансакција у 2012. Подаци из 2011. показују пораст безготовинских трансакција у САД за 6,6, а у Канади за 4,3 одсто. Подаци који се односе на европске земље су много разноликији – највећи пораст је забележен у земљама изван евро зоне: нпр. у Пољској је износио 14,6 процената, у Великој Британији 7,6, у Финској 10 одсто, а у Шпанији и у Ирској забележен је пад од око један проценат.

На крају, намеће се питање да ли ће и када нестати папирни новац. Шведска, земља која користи папирни новац од 1661, данас има најмању стопу употребе овог начина плаћања у бруто домаћем производу (три процента у односу на девет процената у еврозони). Трговински синдикати финансијског сектора заговарају укидање готовинских плаћања да би се смањиле пљачке банака и возила која превозе новац. Општинска управа транспорта у Стокхолму направила је корак напред: након серије напада на возаче, укинуто је готовинско плаћање карата за превоз. Такође се и у цркви, поред традиционалних тасова, могу наћи читачи картица.

Мобилна плаћања представљају изузетно комплексно питање. И даље нам недостају технолошки стандарди и тешко је проценити које решење ће бити прихваћено и које ће доминирати тржиштем.

Да ли то ипак значи да треба да бацимо наше традиционалне новчанике? За неколико година – дефинитивно да, иако није сигурно да ли ће тржиштем доминирати неко од тренутних решења

Председник друштва Asseco South Eastern Europe Rzeczpospolita

Пјотр Јеленски
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s