БиХ: Бугојно општина без Срба …

Бугојно – Од 9.000 Срба, колико их се на попису из 1991. године тако изјаснило, данас у општини Бугојно у Федерацији БиХ живи тек 200 Срба, углавном старих. Ова суморна бројка последица је етничког чишћења, дискриминације и протеривања немуслиманског становништва из овог средњобосанског кантона. Дискриминација је, кажу наши саговорници, присутна и данас готово у свим областима друштвеног живота становника Бугојна.

  • Црква у овом граду била је уништена током рата, али и после обнове 2000. године неколико пута је скрнављена и паљена, ћирилични натписи на путоказима, институцијама су или прецртани или скинути.

Дискриминација је присутна и када је реч о запошљавању у јавним предузећима и институцијама где је требало да буде испоштован паритет из 1991. године. Чињеница је, међутим, да у овим институцијама готово да и нема запослених српске националности иако их је по Закону требало да буде барем 20 одсто.

Највише „боде очи“ назив главне улице у српском месту Чипуљић надомак Бугојна, одакле, иначе, порекло води и породица српског премијера Александра Вучића, а где су локалне власти некадашњу улицу Славка Родића преименовале у Улицу Армије БиХ!

Управо та такозвана армија је спровела етничко чишћење хиљада Срба, убијала и спаљивала куће по Бугојну, кажу наши саговорници који су због безбедности желели на им се имена не објављују.

„То је управо, ругање и провокација и порука да нема места за суживот на овим просторима, да доминација једног народа мора остати над другим“, кажу Бугојанци са којима смо разговарали.

Због свих ових чињеница, многи Срби из Бугојна продали су или продају своју имовину, куће, станове, плацеве, земљиште и то по знатно нижој цени.

Слободан Петровић који је пре рата живео у Бугојну, продао је своју имовину, данас 20 година после рата поново обилази место где је живео и радио.

„Много тога се променило, наравно нема оних људи који су овде пре рата живели, као и они тако и ја нисам видео будућност за своју породицу у овој општини тако да сам све продао јер овде нема повратка за Србе“, каже Петровић.

Деца

Слично је и у суседној општини Доњи Вакуф у којој је пре рата живело 10.000 Срба, а данас их је свега неколико стотина. Малобројна деца немају право на националну групу предмета, па уместо српског језика уче босански језик.

Д.П. / Новости

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s