Политичка провокација …

Против Србије је лако играти на карту њене лоше репутације. Пљунете Србина, он вас шутне и заврши на некој оптуженичкој клупи због прекомерне употребе силе, са багажом у којем је неизбежни Слободан Милошевић, баук велике Србије и још штошта…

  • Самим тим што у пропозицијама Европске фудбалске уније (Уефа) не постоји поглавље под које би могло да се подведе оно што је Олси Рама, брат албанског премијера, урадио прексиноћ на стадиону Партизана, јасно је да је реч о јединственој појави.

Уефа годинама маршира са транспарентом „Стоп расизму”, трошећи милионе евра на јалове кампање, али је затечена кад треба да реагује кад једна политичка провокација гурне у блато њену највећу светињу, а то је – утакмица.

Од Уефе се сада очекује да задовољи правду, а она је најодговорнија што је до овога дошло. Јер познато је да је диригованим жребом спречила да се сретну неке земље са „запаљивим наслеђем”. Како је онда проценила да Србија може да игра са Албанијом без последица?

Дакле, канцеларија из Ниона сноси велику одговорност за све што се збило у Хумској, па и за то што смо најбруталније понижени у својој земљи. Имамо пуно право и да захтевамо да нам се објасни ко је и зашто позвао на меч примитивца који се дрзнуо да на месту с којег пуца видик на Храм Светог Саве вине у небо заставу „велике Албаније”.

Знало се и пре утакмице да ће она бити више од фудбала, али вероватно нико живи није могао да претпостави да ће се једна држава, па макар то била Албанија, дрзнути да направи тако перфидан план за ругање другој земљи у којој је – како сама истиче – њена делегација имала топао дочек.

Да је то урадио неки хулиган, све би донекле и могло да се разуме, али делује просто шокантно да је ова невиђена провокација била државно масло.

Свакако, није конкретно Влада Албаније аминовала овај безобразлук, али тешко је поверовати да премијер Еди Рама није био упознат са намерама рођеног брата.

Албанци су, нема сумње, играли на карту лошег српског имиџа. Али, било би трагично уколико Уефа не узме у обзир колико је застава „велике Албаније” повредила сваког грађанина Србије. Било би то, отприлике, као када би под сводовима неког стадиона у Њујорку летела застава са ликом Осаме бин Ладена.

Али, као и у сваком океану неморала, и сада остају неприметне драгоцене капљице људскости. Наши играчи можда нису заслужили аплаузе за фудбалске потезе, али су у одсудном тренутку „одиграли” најбоље.

Док се на стадиону као пожар ширила маса наоштрених да линчују албанске фудбалере, капитен Бранислав Ивановић је са саиграчима заштитио своје ривале. Један млади фудбалер, Лазар Марковић, у тренуцима хаоса остао је прибран на побеснеле повике: „Уби, уби Шиптара”, штитећи својим телом противничке играче. Тако поступа неко ко носи дрес Србије.

Александар Милетић
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s