Најмлађи монах Хиландара погинуо помажући грчким ватрогасцима …

Монах Атанасије сопственим примером доказао живот по Јеванђељу. Својом ревношћу, преданошћу вери, па и начину на који је напустио овај свет сврстао се у ред подвижника који су обележили ову годину.

  • Mонашки живот оца Атанасија (36) трајао је свега два месеца. Најмлађи члан братства манастира Хиландар погинуо је почетком септембра у покушају да помогне грчким ватрогасцима који су, журећи да угасе пожар у близини скита Свете Тројице, слетели са пута. Својом ревношћу, преданошћу вери, па и начину на који је напустио овај свет – на манастирском послушању – отац Атанасије сврстао се у ред подвижника који су обележили ову годину.

Готово сви православни верници и људи доброг срца били су искрено затечени када је почетком септембра стигла вест са Свете Горе да је Хиландар остао без једног од омиљених монаха. Отац Атанасије, пре примања монашког пострига Небојша Ковачевић, сопствени живот несебично је жртвовао у намери да помогне другима.

Случај, или промисао, хтели су да недалеко од светогорског скита Свете Тројице избије пожар. Грчка ватрогасна екипа одмах се упутила на место паљевине. На путу до места где је буктала ватра, њихово возило је слетело са пута и завршило у оближњој дубодолини. Два члана екипе су била повређена. Све то одвијало се пред Атанасијевим очима. Не губећи ни часак сео је у манастирско возило и кренуо ватрогасцима у помоћ. Свега једну кривину даље, и сам је изгубио контролу над аутомобилом и слетео у провалију дубоку око 70 метара.

Хиландарски калуђери, као и сви који су га познавали, само најлепшим речима говоре о њему. Као искрени хришћанин, душе меке као памук, али изузетно снажне вере, изабрао је манастир као одредиште свог животног пута.

– Монах Атанасије свима нама је био све – кажу хиландарски монаси о покојном сабрату. – Да орасположи, заштити и да послуша. Изабрао је име светитеља који му је прионуо за срце. Изгарао је на манастирским послушањима још као искушеник. Радио је најпре у трпезарији, касније у пекари, на месту просфора и појца. Учио је грчки и трудио се у ватрогасној екипи, као возач у неретким пожарима. На послушању ватрогасца га је и смрт затекла.

О трагично настрадалом монаху само добро говоре и сви који су познавали његов световни живот. Одликовали су га благост лица, смерност и послушност, о чему сведоче његови школски другови у родном Обреновцу, као и пријатељи из Ужица где је живео једно време. Пре монашења био је редован на службама у обреновачкој цркви, а из хобија је играо и у локалном културно-уметничком друштву.

СВЕТИТЕЉ КАО УЗОР

Небојша Ковачевић монашки чин примио је на бдењу уочи празника Светог Петра и Павла, добивши име по Светом Атанасију Атонском. Овај светитељ сматра се зачетником и утемељитељем светогорског монаштва. Случајно или не, тек и сабрат Хиландара свој живот је завршио на сличан начин као и његов славни узор и имењак.

Новости

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s