Бела боја …

Сликар Василије Кандински за белу боју каже, да је попут симбола једног света, где су све боје као својства материјалних супстанци исчезле. Бело делује на нашу душу попут апсолутне тишине. Та тишина није смрт, она је препуна живих могућности. То је једно ништа, пуно младалачке радости, једно ништа пре сваког рођења, пре сваког почетка.

  • У симболици, смрт претходи животу па је свако рaђање поновно рођење. Бела боја је на Западу првобитно била боја смрти, а на Истоку је и данас. Носила је свештеничка каста друида, а осим свештеника, само је краљ-ратник са изузетном верском мисијом имао право на белу боју. Код Срба, богиња Смрти носи белу мараму на глави. Сви богови Ацтека, чије жртвовање пре поновног рођења слави мит носе искључиво беле украсе.

У Африци је бело боја младих обрезаника за време њиховог повлачења. Њоме мажу лице и читаво тело да би показали како су тренутно “изван” друштва. Оног дана, када ступе у заједницу одраслих белу боју замењују црвеном. Бела боја није атрибут кандидата који иду према смрти, већ боја која се открива поновним рођењем у победи искушења. У доба раног хришћанства тај се обред иницијације (крштења) називао просветљењем. Пошто би изрекао Завет, нови хришћанин би обукао одећу “сјајне белине” (Псеудо-Дионисије).                                                   

Бело је боја теофаније, а њен траг у облику ореола светлости, који је   уствари збир свих боја, остаје око глава посвећеника који су спознали Бога. Победничка се белина појављује само на врхунцу.  Његове (Исусове) хаљине постадоше тако сјајно беле, како их не може обелети ниједно белило на земљи (Марко 9, 2/5). Бела боја се у мистичним стањима приближава златној. То објашњава здруживање те две боје на ватиканској застави којом се слави власт хришћанског Бога на земљи.

Илија је учитељ животног начела кога симболише ватра и његова је боја црвена, а Мојсије се према исламском предању повезује с интимним Унутрашњим Бићем, чија је боја бела – унутрашње светлости. У јапанском будизму бели ореол се повезује са гестом “шаке сазнања” великог просветљења Буде, за разлику од црвене боје која означава концентрацију. Према древним обичајима осуђеник носи белу кошуљу покорности. Таква је бела хаљина женика и младе која иде на венчање. Када се венчање обави млада ће белу хаљину заменити пурпурном, као што у “небеској свадби” свитање обележава појава цревене Венере на неутралној позадини праскозорја.                                                                      

Бела боја симболише запад залазећег сунца или “кишу магле” а представља улаз у невидљиво. Зато су ратнике које су убијали, Астеци украшавали искључиво белим перјем и обували у беле сандале, да би осигурали обнављање сунца. Сандале су их делиле од земље и показивале да не припадају овом свету, али још ни оном другом. Бело је боја првих корака душе, пре узлета жртвованих ратника. Из истих разлога Пуебло индијанци стављају белу боју на исток, јер, то није боја зоре, већ боја свитања, тренутка потпуне празнине између ноћи и дана.

Сликар В. Кандински каже, да бела боја делује на нашу душу као апсолутна тишина. Тако је можда озвањала хладна и бела Земља у дане леденог доба стварања. Тешко је боље описати свитање а да се оно не именује. 

Агна Бакова / Весник

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s