Како је у Војводини створена радикална сепаратистичка група са страном финансијском подршком и идејом разбијања Србије …

Нови Сад – Све што ради или не ради Александар Вучић води ка потпуном нестајању и народа и државе. Поред оних у Рашкој области и сепаратистичке групе у Војводини користе тренутно стање хаоса и безнађа и регрутују народ коме се смучио и живот и држава која само тражи све више новца, а све мање га даје. Једна од већих сепаратистичких група је и Војвођанска партија, која само у Новом саду броји неколико хиљада чланова и неупоредиво је јача него покрет „лигаша“ и Ненада Чанка, док је био на врхунцу моћи. О томе за Таблоид пише Ђорђе Вишекруна, бивши члан Покрајинског штаба СНС-а за Војводину и координатор Фонда за капитална улагања Војводине.

  • Претходних дана Војвођанска партија је обелоданила да је прикупила 30.000 потписа за Војводину Републику. Финансијери партије су сепаратистичке партије из Западне Европе које су у матичним земљама потпуно или делимично оствариле своје циљеве.

Ко су заправо нови војвођански сепаратисти, чији су захтеви много екстремнији од онога што Ненад Чанак свих ових деценија покушава у јавности да представи кроз програм Лиге социјалдемократа Војводине?

Александар Оџић, актуелни председник Војвођанске партије и мозак свих операција које је ова партија претходних година спроводила, бивши је члан Чанкове Лиге социјалдемократа Војводине, коју је напустио почетком 2008. године. Ни дан данас у јавности нису познати стварни разлози због којих је Оџић са тадашње позиције председника Лигиног највећег одбора (Нови Сад) и са места одборника у Скупштини града Новог Сада после 12 година напустио ЛСВ и кренуо у самосталан политички ангажман. Било би јасније да је тада или за све ове године прешао у неку другу странку или да је Војвођанска партија ушла у било какву другу отворену сарадњу са неком од странака.

Додуше, имали су кратак ангажман са ондашњим Г-17+ (2011. године), заједнички изборни наступ са ЛДП (2012.) или као 2014. године, када су подржали листу Демократске странке без отвореног учешћа у њиховој кампањи, али све то заједно не одаје утисак да Војвођанска партија припада било ком политичком царству у Србији.

Према нама доступним информацијама и на основу сазнања до којих смо дошли од неких наших иностраних пријатеља који прате политичку ситуацију у нашој земљи и региону, Оџић је преко неких својих приватних канала успео да дође до озбиљних кругова људи пре свега у Аустрији, а онда и у Немачкој, од којих за сада има само моралну подршку за свој партијски рад који спроводи у Војводини. Ситуација се прати свакодневно и ово што тренутно ради Војвођанска партија је тест за много озбиљније акције и подршку која се очекује од ове две земље које су директно заинтересоване за дешавања у Војводини из веома познатих разлога.

Чињеница је да је Запад у сталном страху и дилеми у вези Вучића и његове владе, Запад заправо Вучића држи колико год је могуће близу и даје му максималну подршку баш из разлога што сумњају у његову искреност када је у питању европска перспектива Србије. Потпуно је јасно да западне земље желе по сваку цену Војводину да пригрле за себе. Могло би се рећи да је Оџић заправо нови адут ЕУ у Војводини, и да се само чека какав ће резултат на терену направити Војвођанска партија на будућим покрајинским изборима.

Пратећи активности војвођанских сепаратиста приметно је да заузимају све већи простор у аутономашким круговима код корисника друштвених мрежа, тако да су се већ сада позиционирали као најпраћенија странка у том погледу. Према нашим сазнањима, целу ту акцију води потпредседница Војвођанске партије Сања Теларов која је у тесној сарадњи са каталонским сепаратистима, и вероватно је да и ту постоји одређена сарадња између каталонских и војвођанских сепаратиста, што је видљиво и на њеном фејсбук профилу. Теларова је још почетком 90-их остварила контакте са разноразним каталонским организацијама и појединцима и пуне четири године је живела и радила у Барселони са својом тадашњом породицом.

Војвођански сепаратисти су се окупили у приличном броју и у политичком савету Војвођанске партије, који води проф. др Мирослав Миша Илић (хирург запослен на Институту у Сремској Каменици ), ту су затим др Бранислава Костић (професор на ФТН-у у Новом Саду), проф. др Јања Беч Неуманн (предавач и истраживач геноцида), Ђорђе Суботић (дугогодишњи заговорник идеје федерализације Србије ), Драгомир Јанков (адвокат) и, наравно, Живан Берисављевић као главни политички идеолог новог војвођанског сепаратизма. Сви они заједно и многи други војвођански академици који у Ненаду Чанку и његовој странци више не виде никакву перспективу, посегнули су за много радикалнијим ставовима када је у питању статусни положај Војводине и те своје захтеве преточили су у закључке Четврте војвођанске конвенције кој је одржана 1. априла 2012. године.

Војвођанска партија исте те закључке имплементира у свој страначки програм и данас на војвођанској политичкој сцени војвођански сепаратисти кроз Војвођанску партију јавно износе ставове о некаквој равноправности између Србије и Војводине кроз федерализацију и доношење новог устава Србије. Сва ова сепаратистичка ујдурма и упорност која је неспорна код новог војвођанског лидера и оних који га следе, наилази на погодно тло у осиромашеној Војводини и читава прича око фамозне Војводине Републике свакодневно нараста, а сепаратистичке тенденције у северној српској покрајини су постале свакодневница.

Данас можемо само да замислимо у ком смеру би се кретала политичка сцена у Војводини уколико би сепаратисти из Војвођанске партије заузели позиције у будућем сазиву војвођанског парламента, што је из ове перспективе постаје све извесније. Не треба заборавити ни чињеницу да је војвођанска власт на инфузији и да неко мора заузети тај простор у бирачком телу странака које су протеклих 14 година са мање успеха и више неуспеха чиниле власт у северној српској покрајини. Војвођански сепаратисти се намећу као идеална алтернатива за све оне који никада неће гласати за СНС и њихове партнере, и то је још један разлог због чега ову дружину треба најозбиљније могуће схватити.

Заговорници Војводине као републике из Војвођанске партије и овог 5. октобра организују тзв. „Шетњу за Војводину“ у знак подсећања на „Јогурт револуцију“ 1988. године, која је по њиховим речима поништила Војводину.

Прошле године су по први пут организовали једну овакву манифестацију и било их је једва две стотине. Сви велики догађаји у историји су почели као неозбиљни планови и покушаји неколико људи, па су преко ноћи постали значајни историјски догађаји и револуције. Узимајући у обзир све околности актуелног тренутка, не треба потцењивати ову радикалну сепаратистичку групу са значајном страном финансијском подршком. Има ту и старих комунистичких кадрова који итекако знају како треба са овим народом. Уз отворену подршку Радио телевизије Војводине и новцем из иностранства, популарност ове групе ће свакако расти, а оно што им посебно иде на руку су сумануте изјаве диктатора у покушају Александра Вучића.

Ђорђе Вишекруна / Таблоид

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s