Вино од млека …

Некада се у Далмацији пила „бикла“, мешавина млека и вина. Ово неуобичајено пиће има етимолошко оправдање, јер се на арх. срб. кшира, млеко, употребљава данас као израз за вино: „шира“, вино на почетку врења.

  • Право вино од млека је „кумис“, млеко које је врењем прешло у алкохолно и кисело стање, а разликује се од ракије коју справљају Калмици дестилацијом укисељеног млека. Кумис (арки, арики, ајрен, чаган) справљају номади средње Азије: Татари, Киргизи и Башкири, од кобиљег млека, које је најсличније млеку жене, са великим процентом шећера. Пију га као замену за алкохолна пића.

            Говорећи о кобиљем млеку, арапски лекар Розес је забележио да оно може да опије, али да чисти органе за варење. Први који је описао кумис 1788. године био је Xон Грив, енглески лекар у руској војсци. Многи лекари су писали о лековитим својствима кумиса. Француски лекар Шнеп назвао га је „гализим“, а правио га је од магарећег и крављег млека.

            Кумис се справља у мешинама од коњске коже (татар. турзук) или боцама од липовог дрвета. Башкири више воле мешине (саба), јер млеко у њима брже прелази у врење и лакше се преноси. Мешине се суше на диму, а изнутра се мажу маслом. Врење се изазива осушеним кумисом. Траје три дана на температури од 18 до 20 степени, а смеса се често меша у току врења. На 28 степени престаје свако врење. Ако се жели прекинути врење онда се мешине закопавају у земљу, а ако се жели продужити, онда се додаје свеже млеко. У Европи се овај напитак правио од крављег, козијег и смесе магарећег и крављег млека. У чисто кравље млеко треба додати мало воде и шећера. Готов кумис мешањем пенуша и испушта мехуриће. Када мирује неко време дели се на: на масло, сурутку и грушевину.

            У медицини се употребљава млад кумис, а што више стоји има већи проценат алкохола, док не прекисне, тј. поквари се. Кумис гаси жеђ и отвара вољу за јелом, побољшава сан, када се умерено пије. Чисти органе за варење кад је свеж, а затвара кад је стар. Има уплива на крвоток, дисање, органе за мокрење, функцију коже и мозак. Лечи катар плућа (код Киргиза нема туберкулозе, шкрофула и рахитиса) и приписује му се предохрана против туберкулозе. Најбоље време за употребу је јутро. Сви писци и лекари испитивачи кумиса нису сагласни у његовим медицинским својствима, јер она зависе од климе, врсте врења, процента алкохола, температуре, као и начина исхране корисника. 

Алкохол кумиса можда не може да опије, али доприноси гојењу тела, јер се он у телу оксидише и истроши, па на тај начин чува утрошак масти, која се гомила у телу. Нема јела које се по овом својству може мерити с кумисом, што доказују коштана и мршава лица номада средње Азије “која у пролеће постану тако пуна”.

 Приредио: С. Филиповић / Весник

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s