Нобелова награда изумитељима ЛЕД сијалице …

Тројица физичара добила престижно признање за проналазак диоде која емитује плаву светлост, без које штедљиве лампе не би могле да емитују белу светлост

  • Без изума тројице научника, јуче награђених Нобеловом наградом за физику, штедљиве сијалице какве данас користимо не би могле да постоје. Јапански физичари Исаму Акасаки (85) и Хироши Амано (54) и Американац Шуџи Накамура (60) добили су престижно признање за проналазак диоде која емитује плаву светлост, а без које ЛЕД сијалице не би могле да емитују белу светлост. Диоде које емитују црвену и зелену светлост произведене су још шездесетих година прошлог века, али су ови научници својим изумом почетком деведесетих покренули трансформацију светлосне технологије, што многе велике компаније нису успеле упркос упорним настојањима.

„Проналазак ЛЕД лампи донео је човечанству дуготрајнији и ефикаснији светлосни извор”, наводи се у саопштењу Шведске краљевске академије наука која додељује награду вредну 1,1 милиона долара.

Нови извор светлости је ефикаснији, штедљивији, чистији и доприноси бољем квалитету живота милиона људи широм света. ЛЕД сијалице трају дуже и троше мање од обичних сијалица и флуоресцентних лампи, а дају и јачу светлост.

Користећи исту количину енергије, ЛЕД сијалице производе четири пута више светлости него флуоресцентне и скоро 20 пута више светла од обичних сијалица. Такође, ЛЕД лампе трају 10 пута дуже од флуоресцентних или стотину пута дуже од обичних. Значајан је и њихов допринос очувању ресурса Земље, будући да се четвртина светске потрошње електричне енергије користи за осветљење.

Како је написано у пратећем објашњењу академије, као што су сијалице са ужареним влакном биле главни извор вештачке светлости у претходном веку, тако ће 21. век бити век ЛЕД лампи.

За око милијарду и по људи на планети који немају електрични прикључак штедљиве сијалице могле би да поправе квалитет живота захваљујући томе што могу да се напајају из јефтиних локалних соларних извора.

Церемонија уручења награда за добитнике у свим категоријама – наука, књижевност и мир, биће уприличена у децембру.

Нобелова награда за физику у бројевима

  • 2 жене су добиле признање
    Марија Кири и Марија Геперт Мајер
  • 2 пута је награду добио исти научник (Џон Бардин)
  • 4 пута су награђени отац и син
  • 6 пута нису додељене
  • 25 година је имао најмлађи добитник Лоренс Браг
  • 29 пута је било троје награђених
  • 31 пут награду су делила два добитника
  • 47 пута лауреат је био појединац
  • 55 година је просечна старост добитника
  • 88 година имао је најстарији добитник Рејмонд Дејвис Џуниор
  • 107 пута су додељене
  • 198 људи добило је Нобелову награду за физику

А. М. / Политика

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s