Јахачи апокалипсе седлају коње … 

Да ли су оправдане стрепње да све што се ради са Украјином и плете око Русије са стране Запада води ка трећем светском рату? Да ли је последњи тренутак да се коњи апокалипсе врате у шталу?

Добронамерни широм света су данас много више него јуче забринути за судбину Европе и света и упозоравају да се несме ићи ђоном на Русију у покушају да се она заустави у експлозивном економском, политичком и војном развоју, да се омаловажи и понизи а њен геополитички и геостратешки положај и значај доведе у питање. Најгласнији је и најконкретнији бивши председник Европске банке за обнову и развој и у време Митерана његов саветник, а сада коментатор француско-белгијског недељника Виф-Експрес Жак Атали који заговара свеколику сарадњу са не само Русијом већ и арапским светом уз ангажовање на неким новим „Маршаловим плановима“ који ће подизањем стандарда и најсиромашнијих зауставити екстремизам.

Пише: Александар Михаиловић

Пише: Александар Михаиловић

Због чега се тензије са Русијом подижу на јако опасне границе које су још и корак даље у односу на период хладног рата и на корак да се пређе преко црвене линије? Ко стоји иза ове политике притисака, силе и свеколике хегемоније и доминације?

Ратови и жаришта широм света на којима Запад „брани своје интересе“ доводе економију, пре свега УСА, у стање великих проблема и прикривене рецесије, исте се исцрпљују на више фронтова, већ је прескочен лимит у штампању пара без покрића и задуживањима, док са тих подручја нису, како је планирано, потекле реке нафте и кренуле непрегледне композиције са енормним природним богатствима. Управо „пролећа“ и растурање уређених држава попут Ирака и Либије је стварило хаосе у њима и повампирило екстремизам. Безгранична подршка таквој политици од стране савезника јењава, убрзано расте сумња у ЕУ пројекат, док сепаратизам и сецесионизам поливени бензином у ЈУ и на КиМ куцају на врата и саме ЕУ.

Логика размишљања твораца Новог светског поретка/НСП/, у чијим су рукама финансијски и војноиндустријски лобији, полази од чињенице да је последњи тренутак да се спречи губитак свих адута и да се заигра на онај најопаснији, „све или ништа“, и крене на највећег противника док је он „слаб“, како их хране лажне процене ратнохушкачких јастребова. Процена је да ће за највише две године снажна рецесија да уздрма Запад и да ће захваљујући новим економским удруживањима на Истоку, Евроазијском рецимо, она бити још више појачана, што би могло да доведе и до ненадокнадивог губитка европских савезника и кошмарног буђења из сна о НСП.

Најбрже оживљавање производње и највећа запошљавања су у војној индустрији која ради за ратне потребе. Како су УСА далеко од Европе и нису овисне о руски гас и друге енергенте, то мисле да су заштићени и да ће им Европа бити само тржиште за наоружање и прилика за решавање финансијских проблема, а Европи једнако суициду, не само економском. То је и прилика да се у условима „опасности“ по државу и ванредног стања народу наметну нови, ратни порези, да се одложи плаћање државних дугова и да се чак конфискују и све уштеђевине народа. Патње народа не интересују планере НСП, „виши интереси“ имају примат.

Европа несме бити увучена у рат заради интереса УСА и саможртвовање. УСА би не само сачувале хегемонију и доминацију над свима већ би је и појачале и јаз у економијама учиниле још већим. Државе Европе би уз велику рецесију и разарања имале и неподношљиве губитке, што би уз постојећу „белу кугу“ код већине држава било погубно. Финансијске омче би биле стална опасност, посебно јер би се упумпавао као инвестицијски/инфлаторни капитал новац штампан без покрића. Ако се све то спрема Европи, ако она и даље иде својом вољом у саможртвовање, да ли и њој треба нека „пешадија“ која ће послужити за жртве у очувању краљице Европе и гурнута на Русију како би примила оне прве и најразорније ударце?

Да ли је дошао тренутак да се коњи апокалипсе зауставе, раседлају и врате у штале и да ми још једном добро размислимо шта нам је за чинити, који су стратешки државни и национални интереси, а док се наведени коњи не врате у штале окренемо сами саби, прионемо на посао, искористимо све што нам је природа дала, самоизградимо се, зауставимо плутање и ставимо нашу „Белу лађу“ под контролу кормила и кормилара који ће чврсто држати правац који нас води у бољи живот и према искреним и правим пријатељима?

Аутор: Александар Михаиловић 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s