Осам разлога зашто је Украјина нова Југославија …

Када је почео грађански рат у Украјини, питање које су многи поставили јесте: “Да ли постоје сличности између украјинског и југословенског грађанског рата?У својој анализи успео сам да идентификујем 8 сличности између два грађанска рата. Наравно,између ова два сукоба постоји и одређене суштинске разлике, али овај чланак се фокусира на сличности.

Случајно или…? У позадини фотографије премијера украјинског режима Јацењука, видна је мапа са које је Србија избрисана,изамењена Великом Хрватском.

Случајно или…?
У позадини фотографије премијера украјинског режима Јацењука, видна је мапа са које је Србија избрисана,изамењена Великом Хрватском.

1.Мултинационалност

Југославија jeбила земља са различитим националним и етничким групама ,које су живеле на истим просторима иса великим процентом мешовитих бракова.Украјина је такође национално мешовита земља: са Украјинцима,Русима(око 20% у односу на број украјинских грађана)неколико мањина (Русини, Румуни, Мађари итд.). Када се Југославија распала, у новонасталим бившим југословенским републикама Хрватској и Босни, Срби су изгубили статус конститутивног народа и постали национална мањина, у великој мери дискриминисана и малтретирана од стране нових националистичких влада.

На другој страни,убрзо после пада Совјетског Савеза, ново украјинско руководство, а посебно недавно инсталирани марионетски про-западни режим, није дозволио коришћење руског језика као званичног језика. Таква дискриминација руске мањинеималаје за циљ стварање новог анти-руског украјинског идентитета и украјнизацију руско језичког становништва.

2.Нацистички колаборационисти

И Украјина и Југославија тешко су страдале под домаћим нацистичким колаборационистима. Предратна Југославија је страдала од усташа, албанских балија и босанских муслимана из нацистичке СС Хандџар дивизије.Само током Другог светског рата,ове формације су успели да убију 1,1 милиона Срба, 200.000 Јевреја и 150.000 Рома.

Чак је и сам Хитлер био шокиран размерама хрватских монструозних злодела пријављених од стране нацистичког дипломате Хермана Нојбахера, те је рекао: „И ја сам указао Поглавнику, дасе не може истребити таква мањина: она је једноставно превелика“.На другој стани, украјински нацистички трабанти, украјинска Прва Галицијска СС дивизија и Бандерина Украјинска Побуњеничка Армија (УПА)убиле су око 100.000 пољских цивила, десетине хиљада Јевреја, Руса и про-руских Украјинаца.

Иронија је да данашња Пољска подржава украјинске фашисте, јер су то исти они фашисти који славе Бандеру и његов геноцид над Пољацима у западној Украјини. Изгледа да је пољска мржња према Русима јача од разума и злочина почињених против Пољака од стране ових фашиста. А да иронија буде већа, престоница данашњег украјинског екстремног национализма је град Лвов, град који је пре Другог светског рата,био центар пољске и јеврејске културе (85% предратне популације су чинили Пољаци и Јевреји).И украјински и хрватски фашисти били су инспирисани својим прецима који су се борили на страни нацистичке Немачке у циљу успостављања своје нацистичке марионетске државе.

ukn

Украјинска омладина је поносна на своје нацистичке претке

3.Западна пропаганда

Током грађанског рата у Југославији, Запад је не само наоружавао Хрвате, босанске муслимане и Албанце заједно са муслиманским земљама (нарочито Саудијском Арабијом и Ираном), већ је био и веома ангажован и у антисрпској пропаганди и сатанизацији Срба у западним медијима. Постоји много расистичких цитата западних политичара о Србима, који су школски пример говора мржње. На пример, амбасадор УНЕСКО-а и познати глумац Питер Јустинов,назвао је Србе ”створењима нижим од животиња”.

Исти назив Јацењук користи да опише „руске терористе“ у Украјини. Запад је увек сматрао Србе за „мале Русе са Балкана“, имајући у виду заједничке словенске корене, припадност истој цивилизацији и православну веру. Слична сатанизација и русофобија сада је присутна и у Украјини, где су Русија, Луганска Народна Република (ЛПР) и Доњецка Народна Република (ДПР), снаге, којезападни медији приказују као терористе, азијске хорде, варваре, убице и агресоре. У оба сукоба Запад је конфликтпредставио као питање „цивилизацијског избора“ између ”цивилизоване Европе” и „тамног вилајета на Истоку“.Срећом те велики број људи данас не узимају западну пропаганду здраво за готово као што су то радили 90-тих. Јер овог пута, нови алтернативни медији, разбијају западни монопол у модерном информатичком рату.

Анђелина Џоли уз помоћ арапских пара је снимила филм о српским кољачима

Анђелина Џоли уз помоћ арапских пара је снимила филм о српским кољачима

4.Политика двојних стандарда око права на самоопредељење

Запад, а нарочито САД и Немачка, охрабрили су распад Југославије, сепаратизам и стварање хрватске и босанске државе дуж комунистичких административних граница, док су исто право на самоопредељење ускраћивали Србима у областима у којима су били већинско становништво. Важно је напоменути да су границе бивших југословенских републикабиле административне, а не историјске. А јасно је да су административне границе креиране од стране комуниста чији је политички концептпре и после Другог светског рата био „слаба Србија, јака Југославија“.

Осим тога, хрватско, словеначко и босанско проглашење независности,било је флангрантно кршење југословенског Устава.Запад је тадапотпуно игнорисао тучињеницу,а данас, чујемо лицемерне западне политичаре, који подсећају да референдуми на Криму и у Донбасу, нису у складу са украјинским уставом. Пошто су Срби, у вештачки створеној Хрватској и Босни, били формално ускраћенина право за самоопредељење, створили су Републику Српску и Републику Српску Крајину.

Исти процес самоопредељења се сада дешава у Украјини са стварањем ЛНР-а и ДНР-а и њиховог уједињења у Новорусију. Вреди напоменути да Запад не само да негира грађанима Новорусије и Крима право за самоопредељење, већ ида одбацује било какву могућност суштинске аутономије и федерализације у Украјини.

5.Етничко чишћење

У оба грађанска рата, план Запада је исти -етничко чишћење територија насељених непожељним становништвом. Иако су у западној пропаганди Срби оптужени да су „балкански кољачи“, чињенице нам указују на супротно. И данашња Хрватска и окупирано Косово очишћени су од Срба. Данас Срби чине мање од 3% становништва у Хрватској, тако да је испуњен циљ хрватског председника Туђмана. Српска популација је смањена за више од 70% у односу на период пре рата. На Косовује 000 Срба избегло под злочинима ОВК-а, док је само 120.000 остало на територији Косова. Они су и даље у великој мери дискриминисани и прогањани.

Етничко чишћење руског и про-руског украјинског становништва је такође план прозападног кијевског режима.То је разлог што сада посматрамо слике и сцене неселективног гранатирања цивилних насеља, убијање цивила и бомбардовања цивилне инфраструктуре, укључујући болнице, електране, угљенокопе, водоводе итд.Више од милион грађана Украјине (регистрованих и нерегистрованих избеглица) побегло је у Русију.

То представља највећи егзодус Европљана од Другог светског рата Тако украјинске избеглице преузимају прво место од српских избеглица по броју избеглих лица у Европи. Кијевска хунта планира да од укупно 7 милиона становника Донбаса, смањи број на не вишеод 2 до 3 милиона прозападних лојалиста. Наравно, план је и да се настави са експолатацијом огромних ресурса у Донбасу уз „помоћ“ западних компанија. Познато је и да је украјинскимдобровољцима,по завршетку рата, обећано бесплатно земљиште и имања у Донбасу. Прозападни режим отворено пропагира украјинску верзију нацистичког „Лебенсраума“.

mrt

Цивили су највећа жртва украјинске агресије

6.Верски сукоб

Иако то није очигледно на први поглед, важно је разумети да постоји верска позадина украјинског грађанског рата. Тај аспект рата у Украјини је сличан грађанском рату у Југославији који је укључивао и верски сукоб. И сам Бжежински говорио је о томе, да ће нестанком комунизма, главна претња Западу, бити православље.

Три стране које су се бориле у бившим југословенским ратовима припадале су различитим религијама. Сличан образац постоји и у украјинском грађанском рату. Иако многи војници у сукобљеним странама формално припадају истој нацији – украјинској,Украјинци припадају различитим хришћанским конфесијама. Војска Новорусије припада Украјинској Православној Цркви – Московска Патријаршија (УПЦ -МП),док већина украјинских снага припадају непризнатој расколничкој „Украјинској Православној Цркви – Кијевски Патријархат” (коју предводи бивши КГБ агент Филарет), украјинској грко-католичкој цркви (унијатској) и католичкој цркви. Историја односа Ватикана и православних хришћана и на Балкану, и у Украјини,веома је слична, и трагична.

Током XVII века православно становништво на западу Украјине, насилно је преведено у унију са Римом.Иста дешавањаодигравала су се на Балкану током последњих пет векова. На пример, за време Другог светског рата, Ватикан је успеода насилно покатоличи више од 3000 православних Срба, док је више од 100.000 Срба „мирољубиво интегрисано“ током последњег грађанског рата. У Хрватској, Босни и на окупираном Косову више од 500 православних цркава уништено је (многе од њих су саграђене у XII веку).

Исто планско уништавање православних цркава присутно је и у украјинском сукобу. Украјинске снаге сматрају канонску УПЦ-МП као руску националистичку цркву и Путинову верску испоставу. То им је „оправдање“за све учесталије уништавање православних цркава и убијање православних свештеника–а управо желе да на силу инсталирају своје расколничке и јеретичке цркве у традиционално православној источној Украјини. До сада, у рату, на истоку Украјине, уништено је преко 20 цркава и манастира,а 5 свештеника је убијено.

Убијени православни свештеник у Луганску од стране украјинске војске

Убијени православни свештеник у Луганску од стране украјинске војске

7. Вештачке државе

Ни Југославијани Украјина, никада нису биле у потпуности функционалне државе и кохезивна друштва. Оне сеу извесној мери могу сматрати „вештачкимдржавама“. Након распада Совјетског Савеза и Југославије, и Украјина и бивше југословенске републике (Хрватска, Босна) створене су у оквиру административних граница које нису одражавале историјске границе међу народима. Након Другог светског рата, Југославија је опстала само под ауторитарном комунистичком владавином и лажним митом о „братству и јединству“. Украјина као држава никада није постојала у актуелним границама и никада није имала традицију државности.

Оно што модерна Украјина покушава јесте спровођење геополитичког експеримента суживота људи различитих вероисповести, језика и културе, државног пројекта заснованог на вештачком анти-руском идентитету. Знамо како се завршио такав један експеримент у бившој Југославији, и колико је био кобан за Србе.Док је украјински идентитет претежно антируски, хрватски и новоформирани црногорски идентитет, стваран је, претежно, наанти-српској основи.Очигледно је да се украјинска привреда никада није опоравила после распада Совјетског Савеза.

Украјинске власти имале су дуг период независности ( 24 године),, па самим тим и времена да направе функционалну државу. Украјински државни апарат је покушао да изгради национално јединство кроз промоцију украјинског национализма путем образовног система и медија, али никада, заиста, успео у томе. Подела на Запад и Исток у украјинском друштву је превелика. То је разлог зашто је Украјина од самог почетка била осуђена на пропаст, а посебно од тренутка када је прозападни марионетски режим преузео власт путем државног удара и усвојио још радикалнију варијанту анти-рускенационалистичке идеологије.

8. Мит о страној војној агресији

Током грађанског рата у Југославији, и Хрвати и Муслимани, тврдили су да они не воде грађански рат, већ да је то српска агресија на њихове независне државе са циљем стварања „Велике Србије“. Чињенице говоре другачије јер јеу том рату 95% војника било локално српско становништво које се, уистину борило за своју домовину и независност новоформираних република – Републике Српске и Републике Српске Крајине.Слично се данас дешава у Украјини са ЛНР-ом и ДНР-ом, односно Новорусијом.

Такође, по украјинској и западној пропаганди, ово није грађански рат; сукоб је последица ирационалне политике „лудога Путина“ који покушава инвазијом на Украјину да оживи сан велике Руске империје или новог Совјетског Савеза. Западни и украјински пропагандисти желе да опишу конфликт као рат између Украјине и Русије, а не као рат украјинских прозападних олигарха и марионета против својих грађана на истоку. Таквим лажима они желе да легитимизују геноцид над проруском популацијом у циљу стварања етнички чисте и прозападне Украјине.

Дамир Мариновић / Васељенска ТВ

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s