Осека …

Више од 20.000 житеља источне Србије страдало је у септембарским поплавама. Изгубљени су и људски животи, многи су остали без домова. Иако су слике из затрпане Текије, потопљене Грабовице, разорене Подвршке, уништеног Бољетина… данима обилазиле целу земљу, а надлежни у поплављеним крајевима отварали хуманитарне рачуне и апеловали да им се помогне – помоћ људи добре воље је изостала.

  • У првих шест дана на рачун у Кладову уплаћено је – 2.600 динара. Тек када је овај податак обелодањен уплате су почеле да стижу. У неготинском крају ситуација је још гора – иако у евиденцији општине Неготин има 12.000 гастарбајтера – на девизни хуманитарни рачун за десет дана није стигла ни „жута банка”. Очигледно, ови људи су заборавили на свој родни крај. На динарском рачуну налази се симболичних 9.000 динара.

Инертност грађана који су пре само неколико месеци давали све што су имали за угрожене у мајским поплавама, Срба на раду у иностранству чије су уплате престизале једна другу пре пет месеци, али и државе – просто „боде очи”.

Сви смо били сведоци невероватне солидарности и јединства Србије у природној катастрофи која нас је задесила половином маја. Складишта Црвеног крста у свим градовима била су претрпана гардеробом, храном, водом, на хуманитарне рачуне из дана у дан стизала је помоћ у милионима динара, а држава је практично одмах активирала хуманитарни СМС број који се и даље „врти” на појединим телевизијама и ангажовала све у прикупљању помоћи.

Природна катастрофа била је подједнако страшна и 15. септембра када је разорила један део наше земље – али овог пута као да никога није брига за то. Нема редова људи добре воље испред просторија Црвеног крста, нема уплата из иностранства, али ни од појединаца, компанија, институција на добротворне жиро-рачуне…

Да ли смо се колективно „испразнили” помажући пострадалима током мајских поплава или смо постали имуни на туђу невољу? Због чега смо окренули главу нашем народу у невољи, иако смо овог пролећа показали да имамо велико срце за страдалнике? Откуда сада таква осека солидарнисти?

Брине и очигледна инертност државе. Иако надлежни тврде да ће помоћи угроженом народу и повремено обилазе поплављене, све је и даље на – речима. Овога пута држава је „заборавила” да активира чак и хуманитарни број за СМС поруке оних који желе да помогну поплављенима у источној Србији.

Да ли је и она изгубила веру у добротворе, јер Србија и више од два месеца чека 15 милиона евра од дародаваца из различитих земаља који су обећали ову билатералну донацију на донаторској конференцији у Бриселу одржаној у јулу? До сада из иностранства на име ових донација није стигао ни евро. Али јесу препоруке да је за паре које ћемо добити најбоље купити робу из компанија дародаваца.

Дејана Ивановић
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s