(?) Српска правосудна заврзлама – ко је у праву …

Међу правницима у Србији је позната изрека како адвокате ни Тито није успео да стави под контролу. Отуда и не чуди да су они, до сада, увек излазили као победници у обарању руку са државом.

  • Штрајк адвоката који последњих дана потреса Србију проузроковао је својеврсну контрадикторност. Док наслови у новинама одјекују као плотун, углавном дотичући се медијски актуелних суђења каква су она Мирославу Мишковићу, Урошу Мишићу и Марку Милићеву, која су у „застоју“, ходници Палате правде зврије празни.

Адвокати су незадовољни, кратко и јасно. Незадовољни су јер им је држава вишеструко подигла плаћање пореских обавеза. Тврде да повећања иду од 40% до, у неким случајевима, и 300%. Уредбом Владе, адвокати су пребачени из шесте у пету групу обвезника. Адвокатска комора је још 30. јуна поднела захтев за оцену уставности овог потеза. Поред Устава, кажу како је тиме прекршен иЗакон о порезу на доходак грађана. То није све. Нови Закон о јавном бележништву, који је већи трн у оку адвокатима чак и од нових намета, као иЗакон о промету непокретности, такође су, тврде, неуставни. Одредбама у овим законима одскора уведени нотари су једини овлашћени за закључивање уговора о промету непокретности. Према ставу адвокатуре, закључење ових уговора представља вид правне помоћи, коју према Уставу пружају управо адвокати, док су нотари овлашћени за пружање услуга, што свакако није исто.

Став је адвоката, такође, и да су нотари као професија уведени на брзину, и са недовољно пажње. Да су добили превелика овлашћења, док се није водило рачуна о целини правног система, што је практично довело до дезавиусања адвокатуре, занимања старог више од два миленијума. Укратко, адвокатима је драстично сужен делокруг рада, док им је порез знатно увећан. Такође, као још један од главних разлога незадовољства адвоката наводи се и све учесталија пракса доношења закона по хитном поступку. Оно што би требало да буде изузетак, полако постаје правило.

После Другог светског ратакомунисти су потпуно желели да укину адвокате под мантром „шта ће некоме адвокат, када суди народни суд“. Тако је популаризован став међу правницима да адвокате ни Тито није успео да стави под контролу. Да ли ће то поћи за руком држави Србији? И ради ли она то на исправан начин? Свакако ћемо сазнати у данима који су испред нас, јер адвокати, како кажу, не одступају од штрајка и неће се тихо повући.

Чињеница стоји да адвокати нису у љубави са плаћањем пореза. То нам говори и неумољива статистика која каже да, када је Влада 2009. године донела уредбу о фискалним касама за адвокате, њих 7000 је до краја године престало са радом. Држава се већ дужи низ година бори са овим проблемом, све време покушавајући да интегрише ову својеврсну адвокатску касту у свој фискални систем. Као што видимо, не иде јој од руке. Да ли због природе посла илизбог мањка жеље за умањењем профита код ових професионалаца, не може се са сигурношћу рећи. Тачан одговор је увек негде на средини, па тако и овај пут. Познате су махинације међу адвокатима који пријаве сваку десету странку, док за остале места у евиденцији нема. Ипак, генерализација је смрт сваке анализе, тако да јој места неће бити ни овде.

Овај велики „правосудни сукоб“ Србије, највећи у последњих пар деценија, довео је, између осталог, и до тога да се притвореници аутоматски ослобађају после 48 сати јер у полицији нема адвоката који би се прихватили посла. Штрајкују. А како кажу, то није све. Последњи у низу захтева им је и оставка министра правде. Оптужују га за нестручност и некомпетентност, као и за понижавање адвокатске професије. Министар им није остао дужан, те је све ово окарактерисао као чисту политизацију адвокатуре. Такође је рекао како је његово Министарство доношењем ових прописа практично отпочело са спровођењем Националне стратегије за реформу правосуђа, у чијој изради је учествовала целокупна српска стручна јавност.

Оно што нема ниједна друга професија, а адвокати њоме располажу на претек, је неупитна солидарност. Хоће ли, захваљујући њој, и овај пут изаћи као победници или нас ипак чека неки други сценарио, остаје да се види.

Српски академски круг

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s