Колико смо (не)активни: Седимо и лежимо дневно до 14 сати …

У Србији се рекреацијом бави само 17 одсто грађана, жене у седећем положају проведу пет сати и четрнаест минута, а мушкарци 18 минута краће

Просечна Српкиња дневно проведе скоро пет и по сати (314 минута) без физичке активности, а представници јачег пола нешто мало мање: мачо Срби дневно преседе чак 296 минута. Ако се томе дода време које проведу у спавању, у просеку осам сати, наша нација спада у изузетно физички неактивне – седимо и лежимо и до 14 сати.

spektar09b01-koliko-smo-aktivni1

Ови подаци су алармирајући, али и одавно наслућујући, а до њих се дошло током истраживања о навикама у исхрани и физичкој активности одраслог становништва које су спровели Републички завод за статистику, Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, Медицински факултет у Београду и Удружење грађана „Делпас”.

Иако и здравствени лаици знају да је мировање лоша особина, због минималне енергетске потрошње и утицаја на опште здравствено стање, чини се да овдашње становништво не воли да се зноји. Седи се по кафићима, користи се аутомобил уместо да се пешачи, у дому се радије доколичари испред телевизора уместо да се активно проведе време на отвореном…

spektar09b01-koliko-smo-aktivni2

оком истраживања, које је спроведено на 1.207 испитаника, закључено је да су људи раније много више били у покрету. Данас је само 16,9 одсто анкетираних изјавило да се бави рекреацијом једном или више пута недељно. Из те групе само 6,3 одсто њих може да се похвали просечном дужином тренинга од 105 минута дневно. Осталих 10,6 одсто је изјавило да практикује умерен облике физичког вежбања – вози бицикл најмање пола сата дневно, игра одбојку, плива… Овде је статистика на страни мушкараца, јер су бројнији у тој категорији – дупло више се баве интензивним рекреацијом у односу на даме које су изјављивале да се одлучују за лакше облике. Међутим, и ова скупина, мања од петине нашег становништва, далеко је од препорука Светске здравствене организације која гласи да је 150 минута умерене физичке активности недељно довољно у циљу унапређења здравља.

Савремен начин живота утицао је да се код нас само 14 одсто одраслих бави тешким физичким послом. Нешто више од трећине, 36,7 одсто је кроз свакодневицу изложено умереном физичком напору у који се рачуна брзо ходање, ношење лакшег терета, пењање степеницама (минимално до четвртог спрата), обављање кућних послова. Женама у овој групи током недеље на такав темпо оде нешто више од сат времена – 66 минута, а мушкарцима – сат и по.

Уколико би се навике промениле и само 10 минута дневно ходало или возио бицикл, што је ниво лаке физичке активности, постигао би се еквивалент од 37,5 минута умерене физичке активности недељно. Прерачунато у калорије то је утрошак од 382 калорије за мушкарце и 312 за жене, на седмичном нивоу. А годишње би то био губитак од 2,2 килограма масног ткива код мушкараца, односно, 1,8 килограма масног ткива код жена.

А. Цветићанин

Европска физичка лењост

Ако је за утеху, према подацима Светске здравствене организације (СЗО) више од половине европске популације не достиже основне препоруке здравих навика физичке активности. Истраживање из 2013. године указују да се чак 41 одсто Европљана не бави ни рекреацијом ни спортом. То је негативно повећање у односну на 2009. када је тај проценат износио 39 одсто. Извештај Еуробарометра, од пре пет година, забележио је да је мање од трећине становника ЕУ – 31 одсто практиковало 30 минута умерене дневне физичке активности, што је препорука СЗО.

Политика

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s