(!) Панонски рај …

Заблуда је да у условима постојања леда, на рекама и језерима нема биљног и животињског света, па ни људи. Напротив, за богатство вода  рибама врло је пожељан и потребан лед, којег има годишње четири до шест месеци. Принижим температурама, у хладнијој води има више кисеоника него у топлој води, па у леду живе микроскопске алге у великим количинама, којима се хране рибе а ове лове људи.

  • У давно доба, Панонија је била најбогатија рибом на свету и то огромне величине и тежине. Микроскопске алге које живе у зимском леду панонских река, храниле су у зимским мсесецима рибе, а људи су те рибе пецали. Средином 19. века енглески путописац Едвард Браун је у Србији забележио, да су Дунав и Сава изузетно богате рибом. Штуке су биле дуге два метра, шарани један, манићи чак три метра, а моруне су биле дуге шест метара и тешке неколико тона.

Пре 300 година из Дунава је извађена јесетра тешка 500 килограма. Сличне тежине су биле моруне, а сомови су били тешки од 200 до 300 килограма. Не треба да нас чуди, што су ту археолози ископали и пронашли удице дуге чак седам до десет сантиметара. Француски посланик де Ега је записао: „У Београду се може наћи огормно мноштво риба, више но у ма ком другом граду Европе и то у таквим количинама и врсти, тако јевтиних, да би се тешко могло поверовати“! Душан Ј. Поповић цитира Брауна који је у средњем веку био у Панонији и описао реку Тису: Најбогатија река рибом у Европи, две трећине Тисе је вода а једна трећина риба. Браун је тада описао непознату врсту рибе која је имала шест пари бркова.

      Моруне на Дунаву потичу још из доба Јуре (диносауруси) и нису се мењале 200 милиона година. Биле су дуге преко 6 метара и тешке 800 килограма. Хране се тако што устима усисавају ракове, рибице, ситне животиње. Од грабљиваца сештитила са пет редова оштрих крљушти. Њихова икра даје врхунски кавијар. Европски орнитолози кажу да у Панонији и даље живи скоро 80% врста свих европских птица.

          Значи, пре је било риба у огромним количинама, а јеле су их барске птице, па је онда било и великог броја звери које су јеле рибе и птице. Уз обиље воде, те врло плодне земље по којој је Панонија чувена, посебно Банат, морало је бити и врло много биљака и по квалитету и по количини које су јели бројни преживари-папкари и копитари, које су на крају дивовског ланца исхране јели бројни месождери. Један од месождера у тој биолошкој равнотежи је и човек, којем је панонски басен представљао рај на ЗемљиОви подаци подупиру тврдње научног скупа из Брисела, а што је још важније, потврђују и археолошки налази без обзира да ли су у питању ловци, сакупљачи, сточари или земљорадници.

Милутин Миланковић је пре скоро сто година израдио мапу споредних магнетних полова, односно магнетног поља Земљине кугле. Једно такво изузетно снажно поље налази се испод тла Војводине, која је један од највећих светских транзитних путева птица селица, које се оријентишу уз помоћ вида, али и човеку невидљивог зрачења магнетног поља.

Синиша Јаконић / Весник

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s