Или јеси, или ниси …

Не треба никад да се равнамо ко је већи Србин, ко је већи православац. За мене не постоје већи и мањи Срби. Постоје само они који јесу Срби и они који то нису. Једноставно или јеси или ниси. Србин је свако ко то својим веровањем и делима јесте. А колика је величина његових дела не одређује он, величина тих дела је у складу са улогом коју му је Господ одредио. Да би био Србин, једино битно је да дела не буду ван интереса Србије или противна светосављу. Дакле једина подела може бити на Србе и оне који то нису.

  • Да би био сигуран да не радиш ништа противно својој српској припадности, мораш бити обазрив, мораш бити искрено верујући. Обазривост, достојанственост, праведност и вера су једина гаранција да са сигурношћу можеш стати иза српског имена. Једина гаранција да си једнак са свима онима који Срби јесу.

Када говорим о обазривости многи неће схватити где их све лукави мами. Неће препознати све замке које им он поставља, које врло често делују наивно и безначајно. Подсетићу их само на скорашње светско првенство у фудбалу (мада се може као пример узети било који спорт и светско првенство). Наравно и даље вам није јасно зашто. Питаћу вас само за кога сте све навијали? Да ли сте навијали за оне земље које су бомбардовале Србију? Ако јесте, питате ли се да ли бисте навијали за њих да је ваш брат, сестра, отац, мајка, дете страдало од те злочиначке руке. Они који су страдали били су нечија браћа, сестре, мајке, очеви, нечија деца и изнад свега били су наши, били су Срби. Сме ли дакле Србин да навија за злотворе, зар тиме не вређа оне који су дали оно највредније што су имали? Оне који су дали свој живот за Отаџбину.

Одговор на ове дилеме је једноставан, рећи ћу вам да то Србин никад неће урадити. Када говоримо о навијању поставља се још једна дилема. Да ли сте навијали за оне који су признали Свету српску земљу као независну? Надам се да је одговор негативан, јер ако јесте опет нисте били обазриви. Србин не сме и не може бити на страни оних који му отимају вековно огњиште. Противприродно је да жртва навија за свог тлачитеља. То није светосавски, то је злочин према свом народу, злочин према свима којима су признањем злотвори нанели неправду. То није Србин.

Наравно није лако не грешити. Тешко је увек знати шта је исправно. Свет је овај пун замки и лажних путева, лако се скрене и залута. Да нам се не би догодило да залутамо морамо сем свог мишљења увек да погледамо иза себе, да погледамо шта нам каже прошлост. Знамо ми добро да се историја стално понавља. Зато морамо прочитати, проучити, размислити о томе шта би урадили или нам рекли они који су српство уздигли, они који нису дали да поклекнемо, шта би нам рекли наши свети. Треба бар добро да се замислимо над речима нашег светог владике Николаја:

„Са три стране ударили су зли ветрови на тебе, са севера и запада и југа Остао ти је само Исток, одакле је мир души твојој.

Од Истока је дошао мир души твојој. Од Истока ти је Христос јављен. Твој Свети Сава окренуо те је лицем ка Истоку; кад год ти је мука, да би се окренуо Истоку и поклонио Богу Спаситељу своме.

Окрени се и сада Истоку. Сада ти је мука. Ударили су зли ветрови на тебе, и мука је духу твоме. Три су најгора ветра: безверство, маловерство и кривоверство.“

Не кажем да свако нема право на грешку, али чим је уочи или му се укаже на њу мора је исправити. Исправити ако жели да носи и да се дичи именом српским. Именом које су његови преци тако високо уздигли. Уздигли тако што се нису дали преварити, нису дозволили ником да их вређа. Ником нису дали да се сматра вреднијим. Гордили се нису али никад нису ни пузали, и тиме су нам оставили име српско да би се ми њим поносили.

Не смете дозволити да вас заварају квислинзи на власти, они су спремни све да прихвате јер их воде лични интереси. Нису сви они купили дипломе, има међу њима и оних који су завршили високе школе али то није променило њихову ситну душу. То што им је историја и наука могла показати како се брани интерес свог народа није било довољно да победи њихове ситне душе. Њима ученост помаже једино у начину политичког убеђивања, приказујући своју издају као једино исправно решење. Имала је Србија и раније издајнике који су чинили све да би своје потезе приказали исправним. Почетком 20. века ирски писац Џорџ Бернард Шо лепо је приметио:

„ Постоје два предуслова за политичара :

  • 1. Да ништа не зна
  • 2. Да мисли да све зна“ .

Толико пута понављају своје лажи, објашњавају, покушавајући да убеде све око себе, што им код оних најивнијих и успева, да се чини да они у једном моменту почињу и сами да верују у лаж коју су смислили. Живећи у свом свету лажи који су направили због личне користи почињу да верују у своју важност и у исправност својих лажи. Својевремено је Едлеј Стивенсон, у то време државни секретар САД, такве описивао речима:

„Они су таква врста политичара који ће да посече највеће стабло у парку, попне се на његов пањ и одржи ватрени еколошки говор!“

Не треба им ни оспоравати исправност њихових дела. Њихова душа је давно изгубљена и тамо где она иде сулудо је говорити о исправности, нека им је сретан пут. Оно што им се оспорава је да могу да носе поносно име српско, оно не може стајати уз душе изгубљене у лажима скројеним због привилегија и личних интереса. Једноставно они се нити могу убрајати у светосавце, нити стајати у врсти у којој стоје Срби.

Не такмичимо се ми у томе ко је већи патриота или Србин, није овде питање ко је колико светосавац, то је оно чиме би они волели да нас замајавају. Око тога им не смемо дозволити да теоретишу, ствари су ту упроштене. Ту нема ничег што је потребно објашњавати: или јеси или ниси. Потпуно једноставно, као и све у животу. Они нису и зато их они који јесу Срби неће пратити. Живот не почиње од нас. Наши преци су живели по јасним и исправним кодексима, које су вековима својим знојем и крвљу исписивали. Историју можда јесу писали победници али истина увек исплива. Не може нико сакрити истину коју су нам наши стари оставили, не могу се писати нова правила. Србин је увек био, јесте и биће Србин. Они су ту нит изгубили и не желе да се врате на пут светосавски, они желе да нас воде неким својим гудурама али их Срби тамо неће пратити.

Нека њихов пут изгледа леп и велик као ауто пут; Србин зна да је то привид и лаж, Србин ће наставити стазама које су му преци утабали. Њихов начин живота за Србина нема вредност, сами су себе за живота сахранили као Србе, претварајући своју душу у ЕУ фанатика, НАТО присталицу или већ неко друго светско чудовиште. Та звер која их је обузела не сме ући у наше срце.

Ненад Благојевић / Фонд стратешке културе

Advertisements

Једно мишљење на „Или јеси, или ниси …

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s