(ФОТО) Сви велики Срби су на Русију гледали као на вечног савезника и заштитника српског народа …

У СВЕЧАНОЈ САЛИ СКУПШТИНЕ БЕОГРАДА ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА „РУСКИ НЕКРОПОЉ У БЕОГРАДУ”

  • НЕНАД ПОПОВИЋ: Србија у својој прошлости није имала ближег пријатеља одРусије, нити је имала савезника са којим су њене везе кроз историју биледуготрајније, садржајније и разгранатије. Није случајно свети Петар Цетињски на смрти свом синовцу и наследнику Петру Петровићу Његошу дао савет: „Моли се Богу и држи се Русије”
  • КОНСТАНТИН КОСАЧОВ: Први светски рат у Русији много година је био фактички заборављен. Совјетска историографија га је сматрала неправедним, империјалистичким.  У години када обележавамо стогодишњицу почетка Првог светског рата дошло је време за историјско враћање дугова – дугова сећања на руске људе пале за своју земљу и своју браћу у Европи

rus_nekro_knj_1

КЊИГА „Руски некропољ у Београду” – на којој је радило 27 српских и руских историчара и других научника – представљена је данас у свечаној сали Скупштине града Београда.

Књига је објављена издању Фондације за обнављање, подршку и очување комплекса историјско-меморијалних споменика у Србији „Руски некропољ”.  Део је пројекта обнављања руског гробља у Београду, највећег руског гробља ван Русије и првог на чијој је обнови ова земља радила.

О књизи, значају обнове некропоља за обнову руско-српских односа – говорили су др Ненад Поповић, председника Фондације за обнову руског некропоља у Београду, Константин Косачов, диркетор Россотрудњичества, руске организације за међународну хуманитарну помоћ и сарадњу, и историчари Василије Крестић и Милош Ковић.

rus_nekro_knj_2

Др Поповић је окупљенима у свечаној сали Градске скупштине рекао:

„Према народном предању, свети Петар Цетињски, владар Црне Горе, дао је на смрти свом синовцу и наследнику Петру Петровићу Његошу један савет. Тај савет је гласио: „Моли се Богу и држи се Русије”.

Србија у својој прошлости није имала ближег пријатеља од Русије, нити је имала савезника са којим су њене везе кроз историју биле дуготрајније, садржајније и разгранатије.

О томе сведочи однос који су највећи српски духовници, просветитељи и државници вековима гајили према Русији.

Свети Сава, Александар Први Карађорђевић, Петар Петровић Његош, Никола Пашић – сви они су били окренути Русији, гледајући на њу као на вечног савезника и заштитника српског народа.

Константин Косачов

Константин Косачов

Књига „Руски некропољ у Београду” настала је из наше тежње да осветлимо историјске чињенице о нераскидивим везама српског и руског народа кроз векове, али и да јавности представимо живот руске емиграције у Србији и допринос који је она дала развоју модерне српске државе.

Ова књига је јединствени научни пројекат који на једном месту окупља најугледније српске и руске историчаре, професоре и академике који су својим погледима на тему српско-руских односа у прошлости дали снажан допринос бољем разумевању односа Србије и Русије у садашњости и будућности.

Дан када промовишмо ову књигу је истовремено и дан када обележавамо завршетак дугогодишњих радова на обнови Руског некропоља у Београду.

rus_nekro_knj_4

Не постоји ништа значајније и вредније дивљења у односима два народа од њихове спремности да се узајамно помажу у тешким раздобљима њихове историје.

Руски некропољ у Београду је управо то, подсетник на тешка времена кроз која су пролазила наша два народа, али и симбол наше снаге, братства и заједништва у тим временима.

Зато није случајно што пројекат обнове Руског некропоља реализујемо у години великог јубилеја – прославе стогодишњице од почетка Првог светског рата који је најочитији пример колико је снажно пријатељство српског и руског народа.

rus_nekro_knj_5

У тренутку када је то за Русију било најнеповољније, упркос економској и војној слабости, али и унутрашњим проблемима, Русија је – само да би заштитила Србију и спречила њено уништење – ушла у рат против Немачке и Аустро-Угарске.

Данас, сто година касније, наше две земље се суочавају са новим историјским искушењима која морају да преброде заједно, раме уз раме, као што су то чиниле у прошлости.

На крају, желим да изразим захвалност на подршци председнику Русије Владимиру Путину и влади Руске Федерације, ако и господину Косачову и господину Рјазанском, без чије неисцрпне енергије, ентузијазма и љубави према Србији обнова Руског некропоља не би била могућа.

rus_nekro_knj_8

Даме и господо,

Завршићу своје обраћање једном реченицом наших славних предака, која у овом тренутку звучи ближе него икада, а она гласи:

„Срби и Руси су исти народ, са једном вером и два имена.”

Константин Косачов је и председник Савета Фондације „Руски некропољ у Београду”, а на промоцији књиге је истакао да се обнова Руског гробља у Београду и објављивање књиге остварују под патронатом државе и да је иницијатива потекла од председника Владимира Путина лично. У наставку је нагласио:

„Уважене даме и господо, драги пријатељи, имам велику част што представљам Россодрудњичество, федералну агенцију која је, поред осталог, овлашћена одлуком Владе Руске Федерације да се бави питањима очувања и рестаурације меморијалних гробаља у Русији и иностранству.

Задатак очувања и рестаурације гробаља у иностранству руска држава и њене институције поставиле су 2010. године. Тиме се, нажалост, раније нисмо бавили. У почетку се радило о обнови гробова познатијих синова и кћери руског народа, којих је –расутих по свету – било око двадесетак.

rus_nekro_knj_9

Када сам као челник Фонда одлучивао које од гробаља треба укључити у тај списак, осећања су ми била измешана.

За нашу земљу је овај пројекат јако значајан јер је почетак враћања незаслужено заборављених фрагмената њене историје. Први светски рат у Русији много година је био фактички заборављен.

Совјетска историографија га је сматрала неправедним, империјалистичким.

Ненад Поповић

Ненад Поповић

У години када обележавамо стогодишњицу почетка Првог светског рата дошло је време за историјско враћање дугова, дугова сећања на руске људе пале за своју земљу и своју браћу у Европи.”

Диана Милошевић – Горан Шимпрада

         Фото: Антон Атанасијевић / Факти

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s