Каква је то мистериозна сила уништила доказе …

Зна се да сусве знали, а нарочито они на врху

Иако је, већини, изгледало да ће Специјални истражни тим за истрагу трговине људским органима урадити неки посао,он је у међувремену, обавијен мистеријом истраге и недодирљивошћу америчког ауторитета, мутирао у Специјални тим за појединце који су чинили злочине,и то негде у магли самог врха „Ослободилачке војске Косова”. На ту промену наша јавност јеготово ћутке пристала, или, можда, од почетка нисмо били добро обавештени и, већином, погрешно ословљавали и тим и истрагу. У основи,дошло се до појединаца – слободних стрелаца, непослушних ратника, увређених и прогоњених од Срба. Они јесу починили злочине, али они не доводе у питање слободу и резултате данашње косовске младе демократије. Вилијамсон овим извештајем уводи на Косово поједностављени и лако схватљиви вестерн-модел усамљеног појединца (могуће и зликовца, што суд тек морада докаже) који, захваљујући својој моћи и харизми, ангажује друге и чини зло у име слободе.Појединац или њих неколико (колико–не зна се), према извештају,покрећуна широком простору етничко чишћење и тај термин је најхрабрији део извештаја. Требало је петнаест година да неко изговори оно што је свакоме од 40.000 обичних војника Кфора било јасно одмах по доласку мисије на Косово и Метохију. Како може да делује појединац из ОВК који је,према истражномтиму, „измакао контроли по сопственом нахођењу”? Већини, па чак и површно информисанима, јасно једа ту, на терену, у клановској организацији иплеменској структури, у интересима породица и узвеликии прљавиновац, нема слободних јахача. Зна се сваки број пушке, зна се колико кашика има у којој породици, зна се колико је ко новца послао за свету ствар рата, зна се ко је,међу Албанцима, побио оне који су веровали да постоји и друго решење, зна се шта је радила клановско-партијска тајна служба.Зна се да сусве знали,анарочито онина врху,укључујући и верске вође.Зна се ко може да тргује било чиме, па иљудскиморганима.

Испоставило се да је ово последње озбиљан бизнис и да је човек скуп.Испоставило се и да има превише сведока,укључујући и странце. Управо су они и проговорили:НАТО и Унмиким нису омогућилиприступ важним документима. Управо су они жалили за доказима које је уништио Хашки трибунал: „То је учињено без консултација са мном, чак и без разговора на ту тему. Била сам веома изненађена када сам из медија сазнала да су докази уништени”, казала је бивша тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте. Каква је то мистериозна сила уништила доказе о убијању људи ради трговине органима? О томе ових дана сви ћуте и траже политичку корист у реченицама ћутљивог Вилијамсона. Само су неутешни они који истински чекају правду – породице отетих и несталих. У бројним бизарностима у вези с нестанком доказа јавља се и она прича из времена преноса надлежности са Унмика на косовске институције: када је нестајаластрујау Приштини,из просторија Унмика заједно са заплењеном дрогом нестајао јеи доказни материјал.

Шта се онда од Клинта Вилијамсонаочекивало? Прво и основно: ко је у Хашком суду уништио прикупљене доказе о вађењу људских органа? Одатле се морало почети, ту је био пут који води ка „шачици” несрећника чијим органима је трговано. Ту би се закључило да је „жута кућа” само део трговине на „страној територији” и да је она лажни траг за оно што се догађало на Косову, за шта је, много касније, случај клинике „Медикус” само одшкринуо врата пакла. А шире гледано, намеће се питањекако је могуће судити ономе због кога си ратовао, променио политику, уложио огроман новац? Шта урадити са системом пред колапсом који представљаш као најмлађу светску демократију? Где пронаћи довољно оправдања за награде најтврдокорнијим националистима Балкана? Како судити болеснику који се у животу одржава само захваљујући твојим „контигентима инфузије”?

И,на крају,шта нам је из гостинских (мусафирских) соба Балкана донео истражилац Клинт? Ништа ново – углавном мрак и страх. Ако је у те мрачне собе и улазио с црним повезом на очима, бар је могао осетити мирис зла и медикамената „жутих кућа”; иприсуство те „шачице људи” чијим органима се трговало.Могао их је извести из мрака најмонструознијег злочина Балкана. У тим собама се, захваљујући знању о злочину, врши посвећење, нека врста иницијације, рађа се братство јаче од породице, крви, етноса, ствара се заједница завереника који ћуте, ствара се ново зло. Ако је за признање етничког чишћења требало да прође оволико времена, за истину о трговини људским органима проћи ће деценије – све док се не отвори нечије срце и проговори шта се то догодило пред нашим очима и очима целог света.

Живојин Ракочевић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s