Ово су најпознатији српски масони …

Београд – Прва масонска ложа у Србији прорадила је у Београду средином 19. века. Историјски списи говоре да су многи припадници српске елите, од владара, преко патријарха до генерала, били слободни зидари.

Како тврди историчар Зоран Ненезић, многи Срби припадали су масонским ложама од средине 18. века. Прва масонска ложа у Србији, под именом „Али Коч“, прорадила је у Београду средином 19. века.

– Старешина прве ложе у Србији, која је имала 204 члана, био је Мехмед Саид Исмаил, који је међу Београђанима уживао велики углед. Секретар ложе био је Тома Вучић Перишић, а међу њеним члановима били су и Аврам Петронијевић и Франтишек Зах.

Један аустријски полицијски извештај из оног времена наводи да је ложа окупљала „Турке, Србе и Јереје“, односно „авантуристе свих народа континента који се налазе у Београду“ – појаснио је Зоран Ненезић.

У то време је и вожд Ђорђе Петровић био близак са члановима Братства слободних зидара.

– Карађорђе је, приликом покретања Првог српског устанка, био веома близак са организацијом слободних зидара, а у контакт с њима је дошао будући да је био у аустријским фрајкорима. Карађорђе се сретао и са члановима хетерија, организацијом грчких устаника, на коју су велики утицај имали такође слободни зидари. Веома битан у годинама тог, предустаничког Београда, био је и Рига од Фере, човек који је такође словио за „брата“, како се масони међусобно ословљавају – пише Зоран Ненезић – истовремено, у Београду у масонској ложи тада седе Петар Ичко, војвода Јанко Катић, браћа Петар и Предраг Новаковић Чардаклије, сви потоњи вође српског устанка и сви слободни зидари.

Званично, међутим, 10. маја 1912. основана је прва самостална, слободнозидарска Велика ложа Србије, усмерена на то да њени чланови, личним и колективним прегнућем, стреме ка истини и доброти, ка успостављању хармоничне заједнице у којој су распознате не само дужности појединца, него и друштвени и национални интереси, као и путеви за њихову одбрану и остварење.

Историјски списи говоре да су многи припадници српске елите, од владара, преко патријарха до генерала, били слободни зидари. Вожд Карађорђе се приближио масонима са Грцима, а песник Симо Милутиновић Сарајлија са Турцима у ложи „Али Коч“.

Масони су тада били митрополит београдски Методије, војвода Јанко Катић, Петар Ичко, браћа Чардаклије, Петар Други Петровић Његош, владика и владар, епископ бачки Платон и кнез Михаило Обреновић. Када је 1912. формиран масонски Велики савет Србије, за страшину ложе „Побратим“ изабран је индустријалац Ђорђе Вајферт.

Многи други угледни Срби, који су стварали српски национални идентитет били су слободни зидари: Доситеј Обрадовић, Стеван Мокрањац, Милан Грол, Станислав Бинички, Илија Гарашанин, Стеван Сремац, премијер Никола Пашић и војвода Живојин Мишић, Алекса Ненадовић, Вук Караџић, Миша Анастасијевић, Бранислав Нушић, Вељко Петровић и Владимир Ћоровић. Солунски масони су били умешани у рад „Младе Босне“ и имали пресудан утицај на Сарајевски атентат. Грчки масони су били у тесној вези са револуционарном организацијом „Млада Босна“, па и са сарајевским атентатом.

Током 1919. године формирана је Велика ложа Југославије, која је постала стожер окупљања српске масонерије и наредних деценија. Слободни зидар је био краљ Петар Први Карађорђевић Ујединитељ, који је био инициран током свог боравка у Француској под именом Петар Мркоњић. А потом и његов син, краљ Александар, као и унук, краљ Петар Други Карађорђевић.

Јосип Броз Тито, за ког се тврди да је био масон, али да за то нема чврстих доказа, забранио је масонерију у Југославији. Та забрана је важила од 1945. до 1990. године, када су масони 23. јуна рестаурисали Велику ложу Југославије.

Масонски рад из предратних дана наставили су, сада већ покојни др Андрија Гамс, па др Војин Матић, књижевник Борислав Пекић. Први велики мајстор нове Велике ложе Југославије био је Зоран Д. Ненезић, бивши правобранилац самоуправљања и аутор књиге „Масони у Југославији“. Из те ложе, због раскола, Драгорад Танасић и Новак Јауковић су 1993. прогласили Велику регуларну ложу Југославије, а Драгутин Загорац, Драган Мартиновић, Драган Малешевић 1997. године Велику националну ложу Југославија.

После ове ложе, оснива се, јуна 1997. године, и Национална ложа од делова Велике ложе Југославије. И ту почиње најтежи период модерне српске масонерије. Криза масонског покрета везује се, некако, за смрт др Андрије Гамса, великог мајстора који је својим ауторитетом, ипак, држао масоне на окупу. Српски масони понављају бољке које прати и обнављање вишепартизма у Србији…

Новости

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s