Име или надимак Немања …

Питање Немањиног имена скоро да је постало важније од његовог дела, а ни до данас није решено. Једино што је извесно, јесте, да је он на рођењу добио име као и сви остали људи. Тенденциозни Јиречек, без двоумљења је „констатовао“ како је име Немања у његово време уобичајено нарочито у јужним покрајинама (?). Управо је потпуно супротно, име или надимак Немања је инокосно у 12. веку! Нигде, ни у једном документу из тих времена, па ни много касније не постоји то име, чак ни код лозе Немањића.

Ако је Немања по рођењу добио титуларно име Стефан, у шта не би требало да има сумње, онда је друго име Немања надимак. Даном замонашења Немања се венчао именом Симеон, коме је касније, после његове смрти додато и Мироточиви. Да је име Стефан нешто пресудно значило за Немању, он га је могао задржати јер то име црква признаје, као што је до краја владавине задржао титулу Великог жупана, иако је по територији којом је владао могао бити краљ или чак цар, што му је и нуђено.

У широј породици пре Немањића, име Стефан је понео као крштено син Мутимиров око 840. године. Други Стефан, није крштено име, него титула краља Доброслава (Војислава), а назива се Стефан II. То име ће носити, као крштено или титулу многи из породице Немањића. Лично име Степан (> Стеван, Стефан) је изворно облик титуле онога ко влада, односно касније титуларног личног имена, од ариј. или арх. срп. ст’āпана, средство моћи, чувати (> тур. istifan, покривало за главу), одржавати, носити (срп. стевана, стеона (крава), у значењу носећа), а значи још и узрок неког стања (положаја) или упориште, као земаљски атрибут удруживања моћи и средстава моћи, нпр. крунисање, што су Јелини преузели од Срба у облику Stefanos, „овенчан“, мада су они обично уз лично име у владарској хијерархији користили одредницу породице или регије.

Магијско лично име Немања, које се јавља као име за воду или село (Неманица) семантички може да се тумачи помоћу ариј. намана, знамење, назив за воду, истакнуто духовно име, одакле је лат. Numen, сила божанска и срп. неман, надприродна (онострана) сила као врста але, нарочито водене, страшне и црне од ваздушаста тела, која може својим дахом да убије, а ко преживи постане аловит (алосање се лечи чарањем). Немања је по предању био „несит“ и „аловит“, а имао је „харовиту“ главу што упућује на (изобичајено) божанско порекло имена. Неки кажу да је Немања добио то име по библијском Нехемији. П. Пипер помиње у вези нашег Немање старозаветног Неемана, војводу сиријског цара. Нееман је човек који поверовао и спасио се, па тако Стеван (Степан) постаде Немања.

У живом предању, инокосно име Немања се по свом постању тумачи као надимак од придевка „не мањи“, јер он је био најмлађи међу четворо браће, од којих су прва тројица већ били жупани. Стеван (Стефан) јесте најмлађи од браће, али као такав није имао мања владарска права, од истоветног паса рођене старије браће Мирослава, Грубеше и Страцимира, као и стричевића, Радослава III краља Зете и његове браће Јована и Владимира. Када је за то дошло време, Немања је јавно свима саопштио, а затим и остварио констатацију да он није мањи од осталих у подели власти.

Радован Бећировић-Требјешки, познати народни песник и сакупљач народне традиције и предања, аргументовано је објаснио ко је жупану Стефану дао име Немања. Нико други него он сам себи, јер ово „не мањи“ је било у смислу владарских права, иако је Немања био најмлађи по годинама.

Слободан М. Филиповић и Рајко Кривокапић-Клачински

Весник – Наш Гласник 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s