Јалове дипломе …

Хиљаде младих инжењера, понеки и после деценије студирања, узалудно очекује прво запослење. Уз њих је и маса високообразованих стручњака који су гашењем стотина социјалистичко-самоуправних фабрика, друштвених фарми и земљорадничких комбината остали без запослења. Као у оној тужно-шаљивој песмици Душка Радовића о салонским мацама које су угинуле од глади кад су остале без газдарице, јер их није научила да лове мишеве, и овде је крива наша газдарица држава.

И наш премијер поручује да му нико не тражи да га запосли, јер држава ће да помогне, али најпре онима који прво себи сами нађу посао. То је можда најава да се кончано протресе академско тржиште у Србији.

Познато је и то не од јуче, да оно често иде шумом, а живот и друштвене потребе, друмом.

Зар није заиста за проучавање појава да нам све чешће, чак и врло модерне индустријске погоне, отварају млади са дипломом средње стручне, или мајсторске струке. Они, рецимо, успешно разводе кућна етажна грејања чак и дипл. инжењерима термоенергетичарима. Напредни повртари, сточари, воћари који на телевизији кажу: „Може лепо и од тога да се живи ако се добро ради”, а њихове синове па и кћери упућују на пољопривредно-сточарске студије спремајући их за још бољу будућност.

Нажалост, чак ни онима који брину о том нашем високом школству још увек није јасно да више нико неће ни да плаћа, а ни да прихвата само „јалову” диплому да би као у самоуправном социјализму формацијски имао на платном списку факултетлије!

Наше школство се реформише већ деценијама. Од десетак министара једва да је неко био стручњак за школство. Били су то правници, економисти, машинци, а на челу најстручнијег органа, Просветно-педагошког завода Србије, годинама је био – стручњак за сточарство!

А статистика показује да наши „фармери” (пољопривредници који чине петину становништва Србије), од којих очекујемо компаративну предност над ЕУ најчешће од свих квалификација имају како-тако, завршену основну школу. Поносимо се Петницом, нашим лауреатима са светским медаљама из многих наука, али – неумољива је и ту статистика – тек 5 одсто има посебне способности, а онај прави таленат – 0005.

Драги Срби, крените мало озбиљније и с врха школске пирамиде, јер нас разноразни туризмолози, пи-арови, „менаџментлије” (за кинеску и најчешће туђу робу), ветеринари који лече само мале животиње и сл. неће много помоћи.

Миодраг Д. Игњатовић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s