Пивара у Бечеју …

Пивара у Бечеју спада међу најстарије у нашој земљи. Основао ју је један Немац 1754. године. Пивару је изградио баш у Бечеју, јер су ту били идеални услови за подизање таквог једног постројења.

  • Наиме, на месту где се и данас налази пивара, некада је ишао ток реке Тисе, чија је вода била пресудан чинилац у производњи пива. Данас пивара „лежи“ на Мртвој Тиси, јер је у другој половини 19. века извршена регулација реке на том месту.

Пивара је у првим годинама свог постојања технички била веома слабо опремљена, тако да се посао већим делом одвијао ручно. Оскудна и најнеопходнија опрема је набављена у Немачкој и Чешкој. Како је производња пива из године у годину бивала све већа, пивара се морала опремити и бачварским и браварским радионицама.

Тако се 1802. године у пивари запослио млади бачвар по имену Гербер Нандор. Био је вредан и добар радник кога је власник веома ценио, и на крају му и дозволио да се ожени његовом кћерком 1804. године. Да би осигурао будућност младима, старац руковођење фабриком предаје зету 1806. године.

Pivo1Тада почиње ново поглавље у историји бечејске пиваре. Она ће бити у власништву породице Гербер четири генерације, од 1806. до 1933. године, а највећи технолошки развој и производњу пива ће достићи за време трећег Нандора Гербера (1880 – 1910). Занимљиво је даје управо он саградио породичну кућу у којој је данас смештен Градски музеј. Последњи власник из породице Герберових је својим лошим руковођењем и прекомерним трошењем капитала, довео пивару до пропасти. Загребачка банка од које је узимао новац у зајам, у име неисплаћених дугова је присвојила пивару и 1933. године је затворила. Тако се традиција Герберових у пивари завршила. Стари Гербер је још увек био жив, умро је тек следеће године у деведесетој години живота, доживевши да види пропаст фабрике којој је посветио цео свој животни век.

Pivo2Пивара ће бити под кључем све док је 1940. године не откупи једно акционарско друштво под именом „Лабор“. Генерално је поправљена, а производни погони су поново почели са радом 10. јануара 1941. године. Током Другог светског рата ова фабрика ће бити у власништву мађарског акционарског друштва „Меркур“. Након ослобођења Бечеја и нормализације у држави, предузеће 1947. године мења назив у пивара „Партизанка“. Пивара ће 1959. године постати део ПИК – Бечеја и радиће, са већим или мањим успехом, до 2007. године када ће отићи у стечај.

beejpivara26325623cf

Са производне траке су током дугог века постојања „сишли“ многи производи. Овде сам приказао само неке од њих у нади да ће изазвати носталгију ког старијих Бечејаца. У пивари су снимане и сцене за филм Горана Паскаљевића „Посебан третман“ из 1980. године. Данас је зграда пиваре само неми сведок некадашње привредне моћи и просперитета града, који још увек одолева зубу времена.

Кустос историчар Градског музеја Бечеј-Немања Карапанџић

Извор:Вебинфо/Србисање

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s