Косовски преседан и доследност у недоследности …

Да је Косово, као што каже Обама, „напустило Србију после референдума организованог у сарадњи са Уједињеним нацијама”, не би СБ УН 1999. усвојио Резолуцију 1244 по којој је покрајина део Србије

Међународно право има своје изворе у конвенцијама, обичајима и општеприхваћеним правилима. Али, међународни односи зависе и од преседана које велике силе намећу вољом голе моћи. Такав преседан био је и одвајање Косова и Метохије од Србије, започето седамдесетосмодневнимбомбардовањем НАТО-апредвођеногАмериком које је, у пролеће 1999, изведено без сагласности СБ УН, уз више од 3.000 људских жртава. Следећи тај преседан, исте снаге су својевољно заводиле ред у Авганистану (2001), Ираку (2003) и Либији (2011). А онда је уследило једнострано проглашење независности јужне српске покрајине декларацијом коју су представници косметских Албанаца у привременом представничком телу усвојили 17. фебруара 2008, проглашавајући српску територију под протекторатом УН – републиком Косово. Америка је ову сурогат државу одмах признала и у њој инсталирала највећу војну базу на Балкану.

Подстакнута овим преседаном, Русија је августа 2008. признала независност Јужне Осетије и Абхазије, области с већинским руским живљем које су се отцепиле од Грузије 1990, односно 1992. године, уз политичку и војну подршку поменуте велике силе. Руску подршку, али без признавања, имало је и Придњестровље које се отцепило од Молдавије 1992, прихватајући стационирање 1.500 руских војника.

А онда се догодио Крим. После кијевског бунта због одбијања председника Јануковича да потпише споразум о придруживању ЕУ, грађани кримске аутономне области, ободрени руском подршком без испаљеног метка, изјаснили су се на референдуму већином од 96 одсто изашлих бирача (излазност 83 одсто бирачког тела), за иступање из Украјине и присаједињење Русији, да би председник Путин и кримски лидери 18. марта потписали и споразум о присаједињењу.

Председник Русије је тим поводом изјавио да су се власти Крима, проглашавајући независност, ослањале на „чувени косовски преседан који су земље запада саме створиле”. A како је Међународни суд правде у одлуци о Косову навео да „међународно право не садржи било какву применљиву забрану проглашења независности” и да „никаква општа забрана једностраног проглашења независности не проистиче из праксе Савета безбедности”, Путин је закључио да западни прекори Русији „нису више ни двоструки стандарди, већ запрепашћујући цинизам”.

Путинова реакција показује да је Русија, не мењајући став према Косову, вештином могућег искористила косовски преседан да у интересу властите безбедности заустави ширење америчког, односно НАТО утицаја на исток, стављајући до знања да преседан који је произвела Америка, као велика сила, не важи само за њу (да га понавља кад и колико хоће) него и за сваку велику силу у истој или сличној ситуацији.

Ономад је на скупу о нуклеарној безбедности у Холандији, амерички председник Барак Обама рекао да је Русија регионална сила, што се може схватити једино тако да нема капацитет светске силе да би јој косовски преседан био доступан. Путин је узвратио: „Пре петнаест година сте незаконито бомбардовали Србе и отели Косово. Па зашто сада не пробате и нас да нападнете и отмете нам Крим?”

Обама није имао одговор, али је пре неки дан у Бриселу изрекао неистину да је „Косово напустило Србију после референдума организованог у сарадњи са Уједињеним нацијама”. Да је тако било, СБ УН не би 1999. усвојио Резолуцију 1244 по којој је Косово део Србије.

С обзиром на последице косовског преседана које су већ уследиле или ће тек уследити (Доњецк је већ кренуо кримским путем, а једнострано осамостаљивање најављују Ирци, Шкоти, Каталонци, Баскијци, Венецијанци и други), било би логично да се Америка, као креатор преседана, замисли над опасним процесом прекрајања државних граница. Али, она неће да буде логична. Њен амбасадор у Београду Мајкл Кирби очекује да се замисли жртва преседана – Србија. Он се њеним грађанима, поводом отцепљења Крима, обратио овако: „Када говоримо о томе шта би Србија требало да уради, морате се запитати како ви сагледавате вашу територију. Размислите о вашем погледу на територијални интегритет. Да ли сте доследни? Где су у свему томе руске акције? Да ли верујете да је то што је Русија узела Косово као пример (за отцепљење Крима) згодна аналогија? Или мислите да, можда, није?”.

Наш поглед на територијални интегритет одређен је Уставом. У њему пише да је територија Републике Србије јединствена и недељива а да су њене границе неповредиве (члан 8), као и да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије суверене државе Србије (преамбула). Тако би и остало да није било косовског преседана, којим је започела ера доследности у недоследној примени међународног права. Њој је у београдском парку Ташмајдан, покрај „милосрдном бомбом” срушене зграде РТС-а, подигнут споменик на коме је уписана једна једина реч: „Зашто”. Можда би и његова екселенција о тој речи могла да размисли!

Редовни професор Правног факултета Универзитета Унион

Зоран Ивошевић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s