Вера Радосављевић, жена која је спасла Мирослављево јеванђеље …

– Пипнути га нећу док не будем сигурна да ће трајати, изговорила сам када ми је речено да сам одабрана да конзервацијом спасем од пропадања Мирослављево јеванђеље. Од тог тренутка 1966. прошло је равно 34 године док на крају ја нисам била спремна и стручно, а најзад и држава финансијски, за конзервацију. Када сам кренула у спасавање Јеванђеља, била сам већ 15 година у пензији – каже у разговору за „Дневник” др Вера Радосављевић (93).

Она је наш највећи стручњак за конзервацију пергамента и папира, особа која је спасла најстарију српску књигу у којој су јединствено сажети векови наше историје, културе, духовности и државности. Управо за ову последњу светковину Дана државности, Указом председника Републике, а на предлог Министарства културе, понела је одличје, Златну медаљу за заслуге у очувању културног наслеђа Србије и прикључила је бројним одликовањима и признањима којима је обележила своју каријеру започету у Заводу за заштиту споменика културе, а завршену у Народној библиотеци Србије.

– Јеванђеље је чувано у витрини Народног музеја, која је била можда метар с метар и имала упаљену јаку сијалицу, која може само брже исушити пергамент, али требало је што боље осветљење, пошто је народу, по тадашњој политичкој пракси и филозофији, морало да буде што доступније. Нису прихватили сугестију да се мора одмах извадити из те витрине јер су сматрали да то благо ништа не значи ако није изложено, па до уништења… – прича конзерваторка Радосаљевић. – Међутим, полако, уз помоћ Сурепа Панића, тадашњег директора Завода за заштиту споменика културе, успела сам да се, после шест месеци указивања на опасности, склони. Мој стални ангажман је био да књига добије одговарајуће услове, онакве који ће је очувати у животу, али некада није било пара, а некада разумевања, па се то повлачило.

Тек 2000. године је добила да га конзервира. На почетку је покушала да на сваки начин избегне тај посао, свесна да је то крупан залогај.

– Плашила сам се да нешто не погрешим и учиним га још горим. Но, комисија ми је рекла: „Ми се не шалимо када кажемо да нико други осим Вас не може радити конзервацију“. Тако да нисам имала куд, и отпочела сам то дуго путовање кроз науку да бих била спремна. Било је тешко јер нисам имала написаног ни словца о томе шта треба радити, па чак ни неку литературу о нечему сличном. Трагала сам за литературом, читала, праћена чињеницом да нисам поседовала ни лабораторију у којој бих могла урадити неке потребне анализе. Године 1977. сам добила стипендију за одлазак у Париз, на Институт за заштиту културних добара на папиру и пергаменту, где сам те анализе и урадила – присећа се др Вера Радосављевић.

Она при том подсећа на вишедеценијску фаму око конзервације Мирослављевог јеванђеља.

– Писали су кобајагистручњаци и историчари уметности свашта, преписивали једни од других. Суштина је била у томе да су се странице пергамента све више укрућивале и на крају би пукле. И не би преживело. Иначе, и раније је оно претрпело нека оштећења, било је у влажним условима – испричала је наша саговорница.

Владимир Ђуричић / Дневник

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s