Како се праве биљне капи од лековитог биља …

Неке тајне и знања како се праве биљне капи од лековитог биља а да буду квалитетне и делотворне као тинктуре

Биљне капи од лековитог биља или тинктуре се једноставно и лако праве. Узме се осушена биљка у виду чаја и потопи у алкохолни раствор или ракију, вотку, па се пусти да одстоји недељу или више дана у раствору, процеди и сипа у тамну стаклену боцу.

Медјутим, тако прост метод прављења биљних капи има и неке специфичности, јер на тржишту има пуно различитих биљних капи и производјача а мало квалитета и дејства. Кренимо стога редом, шта све треба знати о тинктурама и како се праве биљне капи од лековитог биља.

Прво, постоје индустријске биљне капи и ручно радјене. Постоје такодје и биљне капи од свежег и сушеног лековитог биља. Измедју њих је велика разлика, рекли би и суштинска.

У овом кратком чланку ћемо се бавити само биљним капима које се праве од сушеног лековитог биља.

Како се праве индустријске биљне капи и како делују

Индустријске биљне капи лековитог биља су алкохолно водени екстракти лековитог биља који су стандардизовани на неку материју из биљке, тако да у њој постоји гарантована количина тражене активне материје. Предност индустријских биљних капи је у томе што ћете у њима сигурно добити количину активне материје која је специфична за неку биљку. Узећемо на пример Кантарион, који се стандардизује на учешће хиперицина. Фармацеути када праве биљне капи у лабараторији или у мануфактурној производњи, гледају да у алкохолном екстракту буде тражена количина хиперицина, и док то не постигну, биљне капи нису готове. То је предност када имате суво биље лошег квалитета, јер онда додавањем додатног биља ојачавате квалитет биљних капи.

Ако вам је за прављење ручно радјених биљних капи лош квалитет чаја лековите биљке, не можете никако добити добре биљне тинктуре, што је пак могуће код индустријских тинктура. Зато је фармација стандардизовала биљне тинктуре, да би се увек добио тражени квалитет. То значи у пракси, да када год купите тинктуру Кантариона, увек ћете у њој добити задату количину хиперицина. То је предност индустријских биљних капи али и највећа мана. Јер, не чини хиперицин суштину једне лековите биљке, која има преко 200 активних материја избалансираних у самој биљци.

Уз све то, индустријске биљне капи су мањег спектра лековитости од ручно радјених капи, далеко краће трају, делују другачије на организам, имају јак и некада и непријатан укус, боја им је тамнија и загасита, концентрованије су и усмерене ка дејству једне активне материје, све то у односу на ручно радјене биљне капи. Индустријске биљне капи се направе за пар сати и у самом процесу стварања додатно прерадјују биљку, за разлику од домаће производње. То је разлог зашто ми увек пре препоручујемо ручно радјене капи од индустријских тинктура.

Како се праве ручно рађене домаће биљне капи

Домаће биљне капи су блажег укуса, лепшег мириса, прозирније боје, лековитије су и чувају у себи природан баланс лековитих материја биљке и имају шири опсег дејства. Домаће биљне капи ако су квалитетно направљене и добро исфилтриране, ако се чувају на тамном месту у адекватној стакленој амбалажи, могу да трају годинама, неће изгубити своја лековита својства.

Шта треба знати и о чему треба водити рачуна када се праве домаће биљне капи, даћемо у неколико корисних теза и искустава некога ко се тим бави. Основни савети за израду домаћих биљних капи су:

1. Најбитнији састојак биљних капи који одредјује њихов квалитет је квалитет саме дроге – квалитетно сушено лековито биље. Ако је оно свеже убрано, добро осушено и правилно сачувано, ако има у себи активне материје, ако је убрано са здравог тла, без паразита и болести на листовима, биће и добра тинктура. Ако немате добро лековито биље или ако је оно старо, од пре две, три године, од квалитетне тинктуре нема ништа.

2. Други битан али не тако пресудан сатојак је квалитетан алкохол, односно средство екстракције: ракија, вотка, разблажен алкохол. Користи се алкохолни раствор јачине 45 до 50% алкохола. Најбољи је житни алкохол те јачине, али се често користи и вотка. Алкохол мора бити за људску употребу. За неке биљке, од којих се стабљика или корен користи за добијање биљних капи, користи се јачи алкохол, до 60%.

Користи се и ракија, лоза или комовица, али те тинктуре имају специфичан укус, поготово ако се користи шљивовица.

3. Трећи битан састојак у рецепту како се праве биљне капи од лековитог биља је време екстракције. Не потапа се у алкохол свака биљка и не оставља да исто време одстоји. Корење, ризоми, стабљике и кора стоје у алкохолу дуже од две недеље, некада и по више од месец дана. На пример, корен коприве, цикорије, кора ораха, ризом идјирота. Биљке цветнице које имају пуно етарског уља у себи – жалфија, мајкина душица, ртањски чај, нана, лаванда, матичњак, не држе се дуже од 7 до 8 дана у тинктури. Коровске лековите биљке, као коприва, маслачак, невен, држе се 10-14 дана у алкохолном раствору.

Свака биљка има своје време екстракције због њеног изгледа, састава и лековите материје која треба да се извуче. Некада неке биљке држите дуже у алкохолу, ако желите неку посебност да извучете из ње. На пример, ми за један препарат БиоЦолон биљне капи за нервозна црева, користимо лаванду коју чак 20 дана држимо у тинктури, јер желимо да из ње извучемо горке материје које у том препарату требају да делују лековито, а уобичајено биљне капи лаванде се праве за 7 дана, јер њена највећа вредност су етерична уља. С друге стране за БиоМинд капи за депресију користимо само биљне капи медитеранског биља које смо кратко држали у раствору, јер у препарату је главно дејство базирано на етеричним уљима лековитог биља.

Из тих разлога треба познавати сваку лековиту биљку понаособ и знати шта из ње желите да добије. То је и разлог зашто се биљне капи никада не праве од мешавине чаја, већ се праве појединачне тинктуре од сваке биљке понаособ, па се после биљне капи медјусобно мешају. Зато је, на пример, тешко пребацити једну постојећу чајну мешавину у тинктуру, јер се биљке понашају другачије у чају где је врућа вода растварач, него у тинктури где је алкохол растварач. Вода не раствара неке материје у биљци које пак екстрахује алкохол. То је на пример случај код чаја за псоријазу, који не може да се једноставно преведе у БиоПсоријаза биљне капи за псоријазу, јер у њему има биљака које у алкохолу кратко стоје и оних које дуго стоје, док у кључалој води све оне стоје подједнако дуго, па треба знати како која појединачна биљка делује у ком растварачу и направити баланс измедју њих. Пример је Одољен (Валеријана) која у чајним мешавинама увек иде дупло више него у истим тим мешавинама као тинктура, јер је екстракција лековитих материја из корена одољена у чају мања него у алкохолу и биљним капима.

Зато су биљне капи често јачег и другачијег деловања од чаја.

Природа на дар / Башта Балкана

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s