ТОП 10: Најбољи филмови које сигурно нисте гледали …

Сигурни смо да ове филмове нисте гледали. Како смо тако сигурни? Једноставно, ови филмови никада нису снимљени због разних разлога, углавном новчане природе. Нажалост.

1. Наполеон (Napoleon; Стенли Кјубрик) Довољно је изнети неколико података, да претпоставимо како је ово заиста могао да буде један од најбољих филмова свих времена. Легендарни Кјубрик је планирао да сними овај филм одмах после класика „2001: Одисеја у свемиру“. Дуго година је изучавао Наполеонову биографију, ангажовао је Оскара Вернера и Одри Хепберн за главне улоге, али је МГМ одбио да финансира снимање због великих трошкова продукције. (Стивен Спилберг је прошле године најавио да ће покушати да оживи причу кроз телевизијску серију, а према последњим гласинама режије би требало да се лати Баз Лурман.)

2. Калеидоскоп (Kaleidoscope; Алферд Хичкок)

Након што је Микеланђело Антониони 1966. снимио провокативан филм „Увећање“ (Blow-Up, Хичкок је осетио да његови филмови губе трку са временом. Зато је планирао је да сними радикално остварење, са експлицитним сценама секса, насиља, голотиње… Радња је требало да се врти око сцена три убиства: једно покрај водопада, друго у вихору рата и треће у фабрици. Иако је дао обећање да ће снимити филм за мање од милион долара, студио МЦА/Универзал није желео да ризикује. Зато је Хичкок неке од својих идеја спровео у филму „Френзy“.

3. Лењинград: 900 дана (Leningrad: The 900 Days; Серђо Леоне)

Залуђен књигом „900 дана: Опсада Лењинграда“, одморан након снимања класика „Било једном у Америци“, Леоне је желео да сними ратни спектакл о Другом светском рату и америчком фотографу на источном фронту. Роберт де Ниро је ангажован за главну улогу, Енио Мориконе је пристао да компонује музику, чак је и од Совјетске владе обезбедио тада невиђених 100 милиона долара за снимање. А онда је Леоне изненада умро 1989. од срчаног удара.

4. У потрази за изгубљеним временом (In Search of Lost Time, Лукино Висконти)

Италијански великан филма Лукино Висконти имао је блиске сусрете са књижевним делима. Његова адаптације романа „Леопард“ Ђузепеа Лампедузе трајала је три и по сата. Али када је хтео да се ухвати у коштац са Прустовим ремек-делом „У потрази за изгубљеним временом“, желео је да сними филм дуг четири сата, а финансијски предрачун је био довољан да му сваки студио, нажалост, каже: „Не!“

5. Љубитељ биоскопа (The Moviegoer, Теренс Малик)

Малик је крајем седамдесетих освојио критику и публику филмом „Божанствени дани“ (Даyс оф Хеавен), али се убрзо потом повукао из јавног живота и преселио у Париз. Тамо је почео да чита књигу „Љубитељ биоскопа“ Персија Вокера. Фасцинирала га је прича о човеку који се удаљио од породице и пријатеља како би свакодневно гутао филмове и књиге. Његова идеја о адаптацији није наишла на разумевање филмских студија, али је Малик одређене идеје из књиге усадио у филмове „Дрво живота“ (The Tree od Live) и „ТTo The wonder“.

6. Срце таме (Heart of Darkness; Орсон Велс)

Након што је дословце развалио свет драмом „Рат светова“, Велс је добио понуду која се, нарочито када си млад редитељ, не одбија – студио РКО понудио се да финансира два његова филма, при чему редитељу оставља потпуну слободу, како у уметничком тако и у финансијском смислу. За први филм Велс је одабрао адаптацију књиге „Срце таме“ Џозефа Конрада и себи је доделио улогу наратора. Међутим, планирао је да публици покаже себе у свега неколико сцена, тачније приказан би био његов одраз у огледалу. Публика би све време била посматрала радњу из његове перспективе. Ипак, пројекат је био презахтеван, па је Велс одустао и латио се снимања „Грађанина Кејна“. Није то била лоша одлука, нарочито ако се узме у обзир да многи „Кејна“ сматрају најбољим филмом свих времена.

7. Дон Кихот (Don Quixote; Орсон Велс)

Кад смо већ код Велса, ево још једног филма за којим бисмо могли да жалимо. Занимљиво је да је у једном тренутку Велс био затрпан пројектима које није снимио. На чекању, после „Грађанина Кејна“, био је и филм о животу Исуса Христа, у којем би Велс играо сина божјег. Али пројекат који се више пута враћао у Велсов живот заправо је адаптација једног од најважнијих књижевних дела, Сервантесовог „Дон Кихота“. За снимање овог филма Френк Синатра, Велсон пријатељ, донирао је 25.000 долара, али пројекат никада није био завршен. Неки снимци приказивани су више пута на догађајима у част Велса.

8. Човек који је убио Дон Кихота (The Man Who Killed Don Quixote; Тери Гилијам)

А кад смо већ код Дон Кихота, ни Пајтоновац Тери Гилијам није имао среће са Сервантесовим ремек-делом. Припреме на снимању овог филма почеле су 1998, Џони Деп је требало да игра савременог маркетиншког мага који би путовао кроз време у Кихотово доба. Шпанског витеза требало је да игра Жан Рокфор, али је због његовог лошег здравља све одложено. Касније је објављен и документарац „Lost in La Mincha“ о снимању филма, а забележен је и још један Гилијамов покушај пре четири године да оживи филм са Робертом Дувалом и Еваном Мекгрегором. Гилијам је и тада посустао, али је најавио нови покушај за 2014. годину. Изгледа да и он води своју битку са ветрењачама…

9. Рони Рокет (Ronnie Rocket; Дејвид Линч)

Одушевљени „Главом за брисање“ (Ерасерхеад), редитељ Мел Брукс и његов продуцент Стјуарт Корнфелд јавили су се Линчу са идејом да режирају филм „Ронние Роцкет“, за који је сам Линч писао сценарио. Прича говори о детективу који путује који путује кроз време и упознаје патуљастог тинејџера, који мора да буде прикључен на струју све време. Тинејџер на крају постаје велика рок звезда која добија сценско име Рони Рокет. Било је то крајем седамдесетих, почетком осамдесетих година прошлог века, и Линч је био свестан да чак ни тада неће моћи да добије новац за свој пројекат. Зато је на наговор Брукса пристао да неко други напише сценарио, а у међувремену се латио режирања филма „Човек-слон“ (The epephant Man). Прича о Ронију Рокету пала је у заборав, али су теме личне трансформације и повезаних светова испливавале у бројним Линчовим остварењима као што су „Твин Пикс“ (Twin Peaks), „Хотел изгубљених душа“ (Lost Higway) и „Булевар звезда“ (Mulholding Drive).

10. Америчка трагедија (An American Tragedy; Сергеј Ајзенштајн)

Након проблема са Стаљином и совјетским режимом, филмска легенда Ајзенштајн дуго је лутао Западном Европом и САД, да би најзад стигао и у Холивуд. Џеси Ел Ласки, шеф студија Парамаунт дивио се његовим филмовима па му је у априлу 1930. понудио 100.000 долара да сними филм, предлажуићи адаптацију романа „Америчка трагедија“ Теодора Драјзера. Ајзенштајн је шест месеци писао сценарио, али је Ласки мислио да је крајња верзија превише депресивна, па је уз извињење редитељу платио повратну карту до Москве.

Б92 / BBC

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s